Иран и протести: Зашто се за извештавање о дешавањима плаћа висока цена

Демонстрације против владе у Ирану из 2022. настављени су и у новој години.

Извештавање о једној од највећих међународних прича у овом тренутку представља стални изазов за новинаре персијског сервиса ББЦ-ја, којима није дозвољен улазак у земљу, свакодневно трпе узнемиравање, а прогањају се и чланови њихових породица.

Иран је у превирању још од септембра, када је смрт у притвору двадесетдвогодишње Махсе Амини покренуо масовне протесте због обавезног ношења хиџаба и других ограничења - довевши до позива на смену режима.

То је значило даноноћни рад за новинаре ББЦ-ја на персијском.

Али извештавање о догађајима у Ирану није само логистички изазов, већ има и озбиљне личне последице.

Представници иранских власти их стално малтретирају што доводи до трајних последица по животе новинара.

У октобру 2022. године, иранско Министарство спољних послова објавило је саопштење у којем је новинаре ББЦ-ја на персијском ставило на списак појединаца и организација санкционисаних због, како каже, тенденциозне подршке тероризму и изазивања насиља и говора мржње и кршења људских права.

Новинари ББЦ-ја на персијском добијали су онлајн претње смрћу и претње стравичним насиљем, као и хиљаде оркестрираних претећих коментара.

Чланови њихових породица у Ирану такође су пријавили пораст озбиљних узнемиравања, попут позива на саслушање и претње зато што њихови чланови породице настављају да раде за ББЦ на персијском.

Погледајте видео:

ББЦ Персијски сервис

Новинаре узнемиравају и они који сматрају да политика заступања верзије догађаја иранских власти у склопу извештавања пружа платформу присталицама режима.

У новом документарцу ББЦ-ја - Извештавање о Ирану: У редакцији ББЦ-ја на персијском - дописник, Џијар Гол, снимљен је како га малтретирају демонстранти против власти у Берлину вичући на њега „Ајатолахов ББЦ".

„Да ли знате колико је чланова моје породице тренутно у затвору?", одговара им Џијар.

У случају главне водитељке Ране Рахимпур, кад је њен разговор са породицом из Ирана био прислушкиван, а потом измонтиран тако да изгледа као да она подржава власт, критичари су то искористили као наводно додатне доказе да ББЦ-јева непристрасност заправо значи да он сарађује са владом.

Притисак који на њу врши иранска влада навео ју је чак да упозори школу у коју иду њена деца да буду додатно опрезни кад је реч о њиховој безбедности.

Новинарима ББЦ-ја није дозвољено да раде у Ирану, тако да се они ослањају на друштвене мреже да би открили и проверили шта се дешава на терену.

Кад су у питању ови најскорији протести, то се показало неопходном алатком.

На пример, кад новинари чују да је неки демонстрант убијен, прва ствар коју обично ураде је да на налогу на друштвеним мрежама дотичне особе потраже пратиоце са истим презименом.

Кад им родбина одговори, информације које им они пренесу могу додатно да се провере на другој страни, као што су умрлице и извештаји иследника.

Током крупних прича као што је ова, посао ББЦ-ја није само да извештава о догађајима, већ и да раздвоји дезинформације од правих доказа.

Алатке за онлајн мапирање користе се за геолоцирање снимака који су послати, кадар по кадар, како би се проверило да ли је снимак стварно потекао из града у којем је новинарима речено да је настао.

Они траже продавнице које су за то време могле да се промене, на пример, или можда чак временске прилике које не одговарају ономе што знамо о временској прогнози за тај дан.

Новинари морају да примењују исте методе провере и на извештаје са иранске државне телевизије.

Једна репортажа из последњих месеци покушала је да докаже да је шеснаестогодишња демонстранткиња Ника Шакарами пала са крова зграде а да је нису, како тврди њена породица, убиле безбедносне снаге.

У репортажи је приказана жена, чије се лице не види али је обучена у сличну црну одећу као Ника, улази у зграду за коју власти тврде да је Ника пала с ње.

У овом случају, истицале су се две ствари.

Не само да је ова жена ходала смирено, док је Ника наводно рекла пријатељици да је јуре безбедносне снаге, већ је примећено и да мачка у позадини снимка такође хода мирно.

Да је ово била Ника, која је учествовала у гласним и бучним протестима на којим се испаљивао сузавац, очекивали бисте да видите мачку како бежи од свог тог хаоса.

Једном приликом, жена која ми је служила као извор и слала ми информације била је ухапшена, а потом су је иранске безбедносне снаге пустиле.

Кад је поново ступила у контакт са мном преко апликације за поруке, како сам могао да знам да ово сада нису заправо власти које разговарају са мном представљајући се као она?

И зато сам је замолио да ми пошаље гласовну поруку да бих могао да будем сигуран.

Због тога што су ови извори током сопственог искуства доживели трауму, они даноноћно комуницирају са новинарима и зато новинари морају увек да буду спремни да им одговоре.

И све то док покушавају да изађу на крај са властитим нарушеним породичним везама.

У ББЦ-јевом документарцу о персијском сервису, новинарка Фарназ Газизадех говори о скорашњој смрти после изненадне болести оца у Ирану и како је њена туга била појачана осећањем кривице зато што није могла да проводи много времена с њим у последњих 18 година.

„Најтеже није изаћи на крај са будућношћу, већ изаћи на крај са прошлошћу док је био жив.

„Кад сам одлучила да радим за ББЦ, нисам схватала да доносим одлуку не само за себе, већ и за многе друге људе. А сада се упорно питам: 'Јесам ли имала права да донесем ту одлуку? Да ли је вредело?'", каже она.

Она такође прошле године није могла да посети брата на самртној постељи.

И истовремено је морала да истрпи троловање противника режима пошто је поново испливао чланак који је била ангажована да напише о ајатолаху Руколаху Хомеинију за један ирански лист пре 22 године док је још радила тамо.

„Мој 45-годишњи брат био је на самртној постељи, а ја нисам могла да будем тамо да се нађем њему и мојим родитељима. А све то време су ме на интернету звали режимским апологетом", каже Фарназ.

Животи могу заувек да се измене као последица тога што сте напросто у крвном сродству с неким ко ради за ББЦ на персијском.

У мом случају, мој брат је био удаљен са одличног посла за иранско министарство за нафту.

За мог колегу Џијара Гола, то значи да никад неће имати прилику да упозна малу ћерку са својом родбином.

А што се тиче саме редакције, независни експерти УН-а за Иран прошле године су изразили „озбиљну забринутост" због режимског „узнемиравања и застрашивања" оних који раде за ББЦ на персијском.

Погледајте видео о скривеним дневницима жена које протестују у Ирану

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]