Како вештачка интелигенција користи нашу пијаћу воду

Употреба вештачке интелигенције шири се вртоглавом брзином.

Али то је једна жедна технологија, којој је потребна вода за хлађење и производњу огромне количине електричне енергије коју користи.

Према Уједињеним нацијама, половина светског становништва већ се суочава са оскудицом воде и климатским променама, а очекује се да ће све већа тражња само повећати несташицу.

Хоће ли рапидно ширење вештачке интелигенције погоршати ствари?

Колико воде троши вештачка интелигенција?

Извршни директор ОпенАИ-ја Сем Алтман каже да се за један упит ЧетГПТ-у потроши петнаестина кафене кашичице воде.

Међутим, студија америчких универзитетских професора у Калифорнији и Тексасу закључила је да 10-50 одговора компанијиног модела ГПТ-3 троши и до пола литра воде, што значи између две и 10 кафених кашичица воде по одговору.

Процене употребљене количине воде варирају у зависности од ствари као што су тип упита, дужина одговора, где се одговор обрађује и фактори узети у обзир током прорачуна.

Процена америчких професора, од 500 милилитара за отприлике 10-50 упита, обухвата и воду коришћену за стварање употребљене енергије, као што је пара која покреће турбине у електранама на угаљ, гас или нуклеарну енергију.

Алтманова цифра можда то не обухвата.

Када га је ББЦ питао, ОпенАИ није пружио детаље прорачуна.

Ипак, потрошња воде се уклапа у ту рачуницу.

ОпенАИ каже да ЧетГПТ одговара на милијарду упита сваки дан, а он је само један од многих ботова вештачке интелигенције.

Америчка студија процењује да ће до 2027. године индустрија вештачке интелигенције сваке године трошити четири до шест пута више воде него читава Данска.

„Што више вештачке интелигенције користимо, то више воде трошимо", каже један од аутора студије, професор Шаолеи Рен са Калифорнијског универзитета у Риверсајду.

Како вештачка интелигенција користи воду?

Онлајн активности, од мејлова и стриминга до генерисања есеја и дипфејкова, обрађују огромни рафови компјутерских сервера у великим погонима званим дата центри - од којих су неки велики као неколико фудбалских терена.

Они се загревају док струја пролази кроз компјутере.

Вода, обично чиста, пијаћа вода, често је кључни елемент у системима хлађења.

Методи варирају, али неки могу да испаре у атмосферу и до 80 одсто воде које користе.

Задаци вештачке интелигенције захтевају много више компјутерске снаге од конвенционалних онлајн захтева попут куповине и претраживање нета, нарочито за сложене активности као што су генерисање слика или снимака.

И зато она троши више струје.

Разлику је тешко квантификовати, али процена Међународне агенције за енергију (ИЕА) сугерише да један упит за ЧетГПТ користи скоро десет пута више струје од једне претраге у Гуглу.

А више струје значи више топлоте и зато је потребно више хлађења.

Колико брзо расте употреба воде за вештачку интелигенцију?

Велике АИ компаније не објављују конкретне податке о потрошеној води за рад вештачке интелигенције, али је њихова укупна потрошња у порасту.

Гугл, Мета и Мајкрософт, који су велики инвеститори и деоничари у Опен АИ, забележили су значајно повећање трошења воде од 2020. године, према њиховим еколошким извештајима.

Гуглово трошење воде се у том периоду скоро удвостручило.

Амазон веб сервиси (АВС) није објавио властите цифре.

Уз очекивање да ће потражња за вештачком интелигенцијом порасти, ИЕА предвиђа да ће се трошење воде у дата центрима скоро удвостручити до 2030. године, рачунајући у то и воду коришћену за прављење струје и производњу компјутерских чипова.

Гугл каже да су 2024. године његови дата центри извукли 37 милијарди литара воде из водених ресурса, од чега је 29 милијарди литара било „потрошено", што се углавном односи на испаравање.

Да ли је то много?

Зависи са чим поредите.

То би, на пример, намирило препоручени дневни минимум Уједињених нација од 50 литара дневно за 1,6 милиона људи током годину дана или, према Гуглу, за годину дана наводнило 51 голф терен на југоистоку САД.

Погледајте видео: Шта је вештачка интелигенција

Зашто се дата центри граде у сушним пределима?

Противљење мештана дата центрима завршавало је у вестима последњих година у неким деловима света склоним сушама, међу њима у Европи, Латинској Америци и америчким савезним државама као што је Аризона.

У Шпанији је еколошка група по имену „Ваш облак исушује моју реку" формирана како би се борила против ширења дата центара.

У Чилеу и Уругвају, обема земљама погођеним тешким сушама, Гугл је паузирао или променио планове за дата центре након протеста због доступности воде.

Абхиџит Дубеј, извршни директор НТТ Дате, која води више од 150 дата центара широм света, каже да постоји „пораст интересовања" за градњом центара у топлим, сувим регионима.

Фактори као што су доступност земљишта, енергетска инфраструктура, обновљива енергија као што су соларна и енергија ветра, као и повољна регулатива, могу учинити те области привлачним, објашњава он.

Експерти такође истичу да влажност појачава корозију и значи да је више енергије потребно за хлађење зграде, што је још једна предност сушних локација.

Гугл, Мајкрософт и Мета наводе у еколошким извештајима да користе воду из сувих области.

Према најскоријим еколошким извештајима ових компанија, Гугл каже да је 14 одсто воде коју он извлачи из области са „високим" ризиком од оскудице воде, а још 14 одсто из области са „средњим" ризиком, док Мајкрософт каже да извлачи 46 одсто воде из области са „оптерећењем воде", а Мета каже да узима 26 одсто воде из области са „високом" или „екстремно високом" оптерећењем воде.

АВС није објавио његове податке.

Да ли постоје друге опције за хлађење?

Суви или ваздушни системи хлађења могу да се користе, али обично троше више струје од оних заснованих на води, каже професор Рен.

Мајкрософт, Мета и Амазон кажу да раде на системима „затворене петље", где вода, или нека друга течност, циркулише системом без потребе да испари или буде замењена.

Дубеј сматра да је вероватно да ће у будућности такви системи бити нашироко захтевани у сушним областима, али каже да је индустрија још у „врло раној" фази њиховог усвајања.

Програми у којима се топлота из дата центара искоришћава за употребу у локалним домовима већ се користе или су у плану у земљама као што су Немачка, Финска и Данска.

Експерти кажу да компаније обично више воле да користе чисту свежу воду, попут пијаће, јер смањује ризик од раста бактерија, зачепљивања и корозије.

Међутим, неке компаније повећавају употребу извора непијаће воде као што су морска или индустријске отпадне воде.

Да ли је корист вредна еколошке цене?

Вештачка интелигенција се већ користи за смањивање притиска на планету, на пример, да проналажењем цурења потентног гаса ефекта стаклене баште метана или преусмеравањем саобраћај на начине који ће смањити потрошњу горива.

Томас Девин, глобални директор Канцеларије за иновације при УНИЦЕФ-у, каже да би вештачка интелигенција могла да донесе промене деци широм света кад су у питању образовање, здравље и потенцијалне климатске промене.

Али он каже да би волео да види како се компаније међу особом утркују ка „ефикасности и транспарентности" уместо да једноставно само „избацују најмоћнији и најнапреднији модел".

Он би волео да компаније почну да објављују моделе у режиму отвореног кода, што значи да их учине доступним свакоме за употребу и прилагођавање.

Девин тврди да ће то смањити потребу за процесима учења модела који троше много енергије и воде, хранећи их великим количинама података које потом могу да обраде и на којим заснивају одговоре.

Међутим, Лорена Џауме-Паласи, независна истраживачица која саветује неколико европских влада, тела ЕУ и УН, и води мрежу Етичко технолошко друштво, каже да „не постоји" начин да масивни раст вештачке интелигенције постане еколошки одржив.

„Можемо да га учинимо ефикасним, али да би постао ефикасан, мораћемо да створимо већу употребу."

„На дуже стазе, немамо довољно сировина да бисмо одржали ово надметање за стварање већих и бржих система вештачке интелигенције", каже она.

Шта кажу технолошке компаније?

Гугл, Мајкрософт, АВС и Мета кажу да пажљиво бирају технологије хлађења на основу локалних услова.

Сви су зацртали циљеве да постану „водено позитивни" до 2030. године.

То значи да им је циљ да, у просеку рачунајући све њихове операције, врате више воде у природу него што је извуку.

Да би то постигли, они финансирају и подржавају пројекте за очување и допуњавање залиха воде у областима у којима раде, на пример, обнављајући шуме или мочваре, откривајући цурења или унапређујући наводњавање.

АВС каже да је он 41 одсто на путу до постизања тог циља, Мајкрософт каже да је на „добром путу", а цифре које су објавили Гугл и Мета показују значајан пораст у количинама воде које надопуњују.

Али Девин из УНИЦЕФ-а каже да, генерално гледано, „мора још много тога да се уради" да би се постигли ти циљеви.

ОпенАИ каже да „ради вредно" на ефикасности воде и енергије, и додаје да „промишљање најбоље употребе компјутерске снаге остаје од критичке важности".

Али професор Рен каже да су потребни доследнији и стандардизованији извештаји индустрије о трошењу воде: „Ако не можемо да га измеримо, њиме не можемо да управљамо."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]