Нова Влада Србије: Ко су „жена змај" и остале на министарским местима и зашто се о две највише прича

Нова Влада Србије ће од почетка вишестраначја имати највећи број жена на министарским местима - чак 10, а са мандатарком Аном Брнабић родна равноправност у извршној власти биће скоро у потпуности задовољена.

Од 23 министра, десет су жене - између осталих, Зорана Михајловић и Јадранка Јоксимовић, које су задржале министарска места, уз нова имена попут Ирене Вујовић, Дарије Кисић Тепавчевић и, по многима изненађујуће, Гордане Чомић, која је била истакнута чланица Демократске странке и дугогодишња посланица опозиције.

„Замисао Српске напредне странке о укључивању већег броја жена има више исходишта, али се ту најпре ради о женама које су важне за саму странку којој припадају и кругу важних људи за СНС у њиховој страначкој хијерархији.

„Ту се пре свега мисли на улогу коју имају Зорана Михајловић, Марија Обрадовић, Ирена Вујовић и Маја Гојковић", каже за ББЦ на српском Бојан Клачар из Центра за слободне изборе и демократију (ЦеСИД).

Вукосава Црњански, директорка Црте, сматра да „судећи по искуству и сличним одлукама из блиске прошлости", нема простора за „оптимизам и веру" да ће се овом одлуком нешто суштински променити.

„Неспорно је да ће се сада Србија боље котирати на разним међународним листама које се баве заступљеношћу жена на местима одлучивања, али те листе ретко говоре о томе да ли оне заиста имају суштинску моћ одлучивања", каже Црњански за ББЦ на српском.

До сада је највећи број министарки, њих шест, био у другој Влади Мирка Марјановића, од 1998. до 2000. године, и у прелазној Влади 2000. године, после пада режима Слободана Милошевића.

На парламентарним изборима одржаним у Србији 21. јуна, које је бојкотовао део опозиције, а страни и домаћи посматрачи имали примедбе на одређене нерегуларности, владајућа Српска напредна странка освојила је 60,65 одсто гласова и 188 мандата.

Саопштавајући имена кандидата за министарске позиције, Александар Вучић је рекао да ће нова влада имати „орочен мандат", најављујући ванредне парламентарне изборе за април 2022. године.

Нова нестраначка лица - Гордана Чомић на мети критика, Кисић Тепавчевић из Кризног штаба у Владу

После избора, Вучић је најавио да би у новој влади могло да буде 50 одсто жена, као и да је могуће да у кабинету Ане Брнабић буду и неки из опозиције чије странке нису прешле цензус.

Управо тако нешто се и десило.

Иако није била на листи Српске напредне странке на овогодишњим парлемантарним изборима, челно место у новом Министарству за људска и мањинска права и друштвени дијалог, припало је некадашњој високој функционерки Демократске странке, Гордани Чомић - још једној нестраначкој личности, али са великим политичким искуством.

„Никада се ни у чему нисмо слагали, ја сам једном рекао на телевизији да поштујем начин њеног политичког деловања без обзира што су и она и њена породица били најистакнуутији у свим протестима и против мене лично и против СНС-а", рекао је шеф напредњака после седнице врха странке и саопштавања имена кандидата за министре.

Није објаснио шта подразумева ресор за друштвени дијалог.

„Александар Вучић на тај начин шаље поруку да је СНС демократична странка, да је то странка која нема проблема да у свој рад укључи и људе који другачије мисле и људе са којима су имали озбиљне политичке несугласице у прошлости. Ту се мисли на Гордану Чомић", каже Клачар.

„Њен циљ ће у највећој мери бити да буде нека врста споне између Владе, односно власти и владајућих странака и других актера у дијалогу који очекује, како ствари стоје, све нас", додаје Клачар.

Чомић је у више мандата од 2000. године била посланица Демократске странке, а са те позиције је у претходном скупштинском сазиву упутила предлог да заступљеност жена на изборним листама убудуће буде 40 одсто, који је у фебруару и усвојен.

Она се на тај начин оглушила о одлуку ДС да бојкотује рад парламента, због чега је „етички одбор предложио покретање дисциплинског поступка, а не избацивање из странке", написао је тада Драган Лутовац на твитеру.

У мају је саопштила да је избрисана из чланства Демократске странке.

На парламентарим изборима 2020. је била кандидаткиња на листи коалиције Уједињена демократска Србија, која је освојила мање од 1 одсто.

На друштвеним мрежама управо је Гордана Ћомић и предлог из врха СНС-а да буде министарка највише коментарисана:

У више сазива обављала је функцију потпредседнице Скупштине Србије, а остаће упамћен и инцидент током њеног председавања седницом када је посланица Српске радикалне странке Гордана Поп Лазић гађала ципелом.

Активистикиња је женског покрета и „Женске политичке мреже", а 2006. године је изабрана и за председницу Форума жена ДС.

Дипломирана је физичарка, а на месту асистенткиње на Факултету техничких наука у Новом Саду била је од 1984. до 1999. године.

Пасионирани је пецарош и мајка четворо деце.

Нешто мање бурно, али ништа мање незапажено прошао је и предлог да кандидаткиња за министарку за за рад, запошљавање, борачка и социјална питања буде чланица Кризног штаба за сузбијање епидемије Ковид-19 и заменица директора Института за јавно здравље Милан Јовановић Батут, докторка Дарија Кисић Тепавчевић.

Претходних седам месеци њено име је, уз још неке епидемиологе, било најчешће цитирано у медијима, јер је била најистакнутија и редовно извештавала о току епидемије корона вируса у Србији.

„Свако од нас је радио свој посао. Да ли сам затечена? И да и не. Да ли сам спремна да пружим свој максимум? Да", изјавила је Дарија Кисић након што је објављено да је кандидаткиња за министарку.

Дарија Кисић Тепавчевић је рођена у Сарајеву 1975. године.

Медицински факултет у Београду завршила је 2001, где је потом магистрирала из области епидемиологије, а онда и докторирала на теми изучавања мултипле склерозе, пише у њеној званичној биографији.

Крајем 2010. је предложена за избор у звање доцента, а тренутно је ванредна професорка на Медицинском факултету у Београду.

Студенти су јој на сајту „Оцени професора" дали 3,38.

Током епидемије помињала се њена изјава о томе како је први случај корона вируса у Србији забележен 1. марта, неколико дана пре него што је Српска напредна странка организовала масовно прикупљање потписа за подршку изборној листи.

Кисић Тепавчевић је изјавила да је у питању - лапсус и да је први случај забележен 6. марта, два дана након што се завршило прикупљање потписа за парламентарне изборе.

О пословима Бојана Кисића, њеног брата и супруга бивше министарке правде Неле Кубуровић, писао је БИРН у мају.

Kомпаније блиске Бојану Kисићу, добиле су 27 уговора са јавним предузећима и министарствима у вредности од око 26,8 милиона евра, укључујући и тендер од три милиона евра за одржавање здравственог информационог система, наводи БИРН.

У тексту ове истраживачке мреже пише да Дарија Кисић Тепавчевић није одговорила на њихова питања у вези са тендерима јавних предузећа на којима је учествовала фирма повезана са њеним братом, већ да је у писаном одговору навела да он није задужен за „Ковид 19 информациони систем".

Козметичке или суштинске промене?

Велики број жена у Влади је „веома добра порука за унутрашњу јавност и за бираче СНС-а" јер истраживања показују да се у структури бирача ове странке „изнадпросечно налазе жене", наводи Клачар.

Каже да овакав потез може бити и „добар ПР и добра порука међународној јавности", као и да укључивање жена у Владу „може значити СНС-у прављење неке другачије, боље, демократичније атмосфере него што је то био случај до сада".

Сматра да је још један од разлога зашто је у новој Влади велики број жена покушај Александра Вучића да се „у што већој мери прилагоди датим околностима".

„Оне су такве да имамо парламент са једним демократским дефицитом и да су унапред заказани ванредни парламентарни избори", додаје Клачар.

С обзиром на Вучићеву најаву да ће се ванредни избори одржати „најкасније на пролеће 2022. године", Клачар сматра се у тако кратком року не могу направити „драматичне промене", али да би се управо у ресору који је Гордана Чомић добила, могао очекивати напредак јер је „извесно да се дијалог мора десити".

Вукосава Црњански из Црте је сагласна да тренутном саставу скупштине недостаје „плурализма", али је такође брине „хроничан дефицит друштвеног дијалога".

Пита се и „шта значи да је баш овој ,женској' влади унапред преполовљен мандат"?

„Избори нас чекају за непуних 18 месеци и зато можемо очекивати неке лаке победе које ће се промовисати као велики успеси. Не уливају много оптимизма поједина решења на министарским функцијама ако узмемо у обзир шта Србија треба да уради у наредном периоду", додаје.

Она сматра да је потребно да у влади буде више жена „с компетенцијама и интегритетом".

„Таквих жена има доста у нашем друштву, али у скоро угушеном плурализму их не видимо. У друштву 'алергичном' на разлике и на другачије мишљење, тешко може бити равноправности шта год да говоре бројеви места у влади или парламенту", објашњава.

„Потребне су нам прогресивне политике и њихово спровођење, а не номинално прогресивна кадровска решења."

Стара имена нове Владе

Након два мандата проведених на челу министарства саобраћаја, Зорана Михајловић се враћа у ресор енергетике где је 2012. започела министарску каријеру.

Она је уједно и једина жена која је од почетка владавине Српске напредне странке, има место у извршној власти.

Али њен рад знали су да критикују како из доскорашње опозиције, тако и поједине страначке колеге, највише Владимир Ђукановић који јој је спочитавао да „зна само да се слика и ништа не ради", а она му је одговарала да „не изиграва моралну каријатиду".

Рођена је у Тузли 1970. године, док је основну и средњу школу завршила у Београду.

На Економском факултету у Београду је дипломирала, а затим магистрирала и докторирала.

Пре Српске напредне странке, којој је приступила априла 2010. године, била је чланица Г17+.

Радила је од 2004. до 2006. као саветник потпредседника Владе Србије Мирољуба Лабуса за енергетику и политику заштите животне средине, а потом у ЈП Аеродром Никола Тесла као саветник генералног директора.

До 2010. године обављала је послове саветника за енергетику председника Владе Републике Српске Милорада Додика.

Од 2016. године именована је за редовног професора на Мегатренд Унивезитету, где је од 2008. године запослена на Факултету за биофарминг и Факултету за међународну економију.

Чланица је Председништва Српске напредне странке.

Значајнију промену са места председнице Народне скупштине - где је изабрана 2014. године, на чело Министарства културе и информисања, доживела је Маја Гојковић.

Њену политичку каријеру прате бројне промене, поготово што се тиче „страначких дресова".

Променила је пет странака: Народна радикална странка, па Српска радикална странка, па Народна партија, па Уједињени региони Србије и на крају Српска напредна странка.

Од почетка деведесетих до 2008. године била је чланица Српске радикалне странке и, како су неки називали, „трећи човек" Војислава Шешеља, који је говорио да је због њених заслуга желео да је прогласи за „четничког војводу".

Као кандидаткиња радикала, изабрана је за градоначелницу Новог Сада 2004. године.

Њен мандат, који је трајао до 2008, обележила је афера „АТП Војводина" у вези са кршењем уговора о изградњи аутобуске станице у Новом Саду.

Напослетку је Илија Девић, власник Ауто-транспортног предузећа (АТП), поднео тужбу за накнаду штете, након чега је пресуђено да Град Нови Сад мора да плати Илија Девићу 300 милиона динара са каматом. Поднео је и кривичну пријаву против Маје Гојковић, која није одговарала за овај случај, пише Нова.рс.

У марту 2008. године новосадски одбор СРС саопштава да Маја Гојковић више није чланица странке, након чега она оснива - Народну партију.

Њена партија је 2012. на изборима наступила на листи Уједињених региона Србије Млађана Динкића.

Ипак, Гојковић до краја године приступа Српској напредној странци и постаје чланица председнишства.

Остаће упамћена као председница Народне скупштине која је говорила на представљању књиге „Дневници" Ендија Ворхола у Београду, али и њено одевање у хиџаб - мараму коју носе жене исламске вероисповести, приликом службене посете Ирану.

Ресор европских интеграција задржала је Јадранка Јоксимовић, која је месту министарке, прво без портфеља, од 2014. године.

И она је као Гојковић, претходно била у Српској радикалној странци, где је од 2006. до 2007. године радила као сарадник за међународне односе Александра Вучића, као и у редакцији листа „Велика Србија".

Једна је од потписника-оснивача Српске напредне странке 2008. године.

Била је одговорна уредница „Земунских новина" до 2012. када је изабрана за народну посланицу.

Према писању КРИК-а, Јадранка Јоксимовић не поседује ниједну некретнину, нити аутомобил, док њен брат - Александар Јоксимовић „има разгранате послове".

Влада га је поставила за члана Управног одбора „Београдског сајма" 2013. године, од када „покреће бизнисе и послује са фирмама из Уједињених Арапских Емирата", наводи КРИК.

Добитница је награде „Најевропљанин" за 2015. годину, коју додељује организација Прва европска кућа.

У мају исте године, у Скупштини града Београда Геј стрејт алијанса јој је доделила награду „Дуга", за допринос борби против хомофобије и трансфобије.

Јоксимовић је пажњу јавности привукла априла 2018. године током састанка Процеса сарадње у Југоисточној Европи, на Брду код Крања у Словенији, када је одбила да хрватском новинару телевизије Н1 да изјаву.

Рекла је није хтела да им „удовољи" и говори о нечему изван контекста састанка на којем је учествовала.

„Очигледно је да суштина потеза поменутих хрватских новинара јесте подметање и провокација", рекла је Јоксимовић за Тањуг.

Јадранка Јоксимовић је задужена за ресор европске интеграције Србије, а први пут од почетка преговора о придруживању Европској унији 2014. године, Србији се догодило да за седам месеци не отвори ниједно поглавље, а у 2019. години отворила је тек једно - поглавље 9 о финансијским услугама.

Србија је досад отворила 18 поглавља од укупно 35, а привремено затворила два.

Она је за РТС у септембру 2020. године рекла да Србија има пет спремних поглавља за отварање, али да се она не отварају због проблема унутар ЕУ.

Позната и непозната лица коалиције

После две деценије, Расим Љајић неће бити министар, али ће га на челу Министарства трговине, туризма и телекомуникација, заменити Татјана Матић, страначка колегиница и уједно потпредседница Социјалдемократске партије Србије (СДПС).

Матић је раније неколико пута обављала високе функције у ресорима које је Љајић водио.

Oд 2005. дo 2007. гoдинe билa je дирeктoр Кooрдинaциoнoг тeлa зa oпштинe Прeшeвo, Буjaнoвaц и Meдвeђa , гдe je билa нaдлeжнa зa упрaвљaњe и кooрдинaциjу рaдa Службe.

У пeриoду од 2004. дo 2005. гoдинe пoстaвљeнa je зa шeфa кaбинeтa Кooрдинaциoнoг цeнтрa Србиje и Црнe Гoрe и Рeпубликe Србиje зa Кoсoвo и Meтoхиjу, зaдужeнa зa oргaнизaциjу и кooрдинaциjу рaдa, прoтoкoл и мeђунaрoдну сaрaдњу.

Од 2002-2004. године, обављала је функцију помоћника шeфа кaбинeтa пoтпрeдсeдникa Влaдe Рeпубликe Србиje и Кooрдинaциoнoг цeнтрa СРJ и РС зa Косово и Mетохију.

Јула 2012. године постављена је за државну секретарку Министарства трговине, одакле је дошла на чело овог ресора.

Непосредно пред састављање Владе, поједини медији су писали да би ресор привреде могла да преузме Анђелка Атанасковић, за коју је Александар Вучић више пута рекао да је „жена змај".

Таква писања су се и обистинила, те Атанасковић на место министарке привреде у новој Влади Ане Брнабић, долази са позиције директорке фабрике „Прва петолетка - намеска" из родног Трстеника.

Ова фабрика је сарађивала са једним од главних трговаца оружјем на Балкану Слободаном Тешићем, а недељник НИН је 29. јула објавио да је фирма под контролом Тешића извозила велике количине оружја из фабрика „Крушик" из Ваљева, „Прва петолетка" из Трстеника и „Застава оружје" из Крагујевца у Јерменију.

НИН је, позивајући се на документацију у коју су новинари тог листа имали увид, објавио да је оружје из српских фабрика на аеродром у близини Јеревана отпремљено са нишког аеродрома 14. и 15. јула, само неколико дана након што су избили последњи сукоби Азербејџана и Јерменије.

Атанасковић је рођена 1958. а дипломирала је на Машинском факултету Универзитета у Београду, одељење у Kраљеву, 1982. године.

Чланица је Српске напредне странке од њеног оснивања, док је раније била у Српској радикалној странци.

На локалним изборима 2016, као и ове године, изабрана је за одборницу у Скупштини општине Трстеник.

Од 2014. године обавља функцију генералне директорке ППТ „Наменска", а добила је и директан Вучићев позив септембра 2018. да покрене некадашњи погов фабрике у Лепосавићу на Косову.

„Част ми је што се председник сетио мене, позив стварно нисам очекивала. Одмах сам му рекла да ћу обићи погон и погледати у каквом су стању машине и чиме располаже фабрика", рекла је Атанасковић за Новости.

Проглашавана је за најбољег менаџера југоисточне Европе 2016. године, Жену године у региону, припала су јој бројна признања регионалних и републичких привредних комора.

Најмлађа министарка нове Владе биће 37-годишња Ирена Вујовић, којој је додељен ресор заштите животне средине.

Српској напредној странци је приступила 2008. године, док је у мају 2016. постала чланица председништва СНС, када је изјавила да је то „једна од дражих функција" и „признање за дотадашњи рад".

Месец дана после, изабрана је за председницу београдске општине Савски венац. Била је и народна посланица, као и помоћница градоначелника Синише Малог задужена за област друштвених делатности.

Медији су о њој својевремено писали као о великој узданици Српске напредне странке, током кампање за београдске изборе 2018. поздрављана је аплаузима и овацијама, па су је многи видели и на месту градоначелнице Београда, што се ипак није догодило.

За Београд на води, који се простире на територији њене општине, рекла је да је „највећи развојни пројекат који је покретнут захваљујући визионарској идеји Александра Вучића", као и да је „променио изглед главног града Србије и сврстао га у ред метропола које се не стиде ни спрам једног европског града".

Мастерирала је на Факултету за међународну економију Мегатренд универзитета, где тренутно похађа докторске студије.

Ново, и до сада јавности непознато, лице у Влади је Маја Поповић - адвокатица по струци, која на функцију министарке правде долази са позиције шефа кабинета и саветице директора Безбедносно информативне агенције (БИА) Братислава Гашића, преноси Блиц.

Новости пишу да је основно образовање стекла у Београду, а средњу школу завршила у Шпанији у статусу ђака генерације - на енглеком колеџу „Baleares international school" где се настава одржавала на шпанском и енглеском језику.

Права је завршила у Београду, као „најмлађи свршени студент", да би после положеног правосудног испита, школовање наставила на Правном факултету у Новом саду где је стекла звање „дипломирани правник мастер".

Радно искуство је стицала у Адвокатској канцеларији Весне Kушић, након чега ради као судијски приправник и судијски сарадник у Окружном суду у Београду.

Са 26 година је изабрана за судију Првог општинског суда у Београду као најмлађи судија икада изабран у Србији, пишу Новости.

Од 2000. до 2012. радила је као адвокатица у њеној адвокатској канцеларији, после чега проводи две године у Градском заводу за хитну медицинску помоћ као помоћник директора за немедицинске послове.

Године 2014. запошљава се у Безбедоносно информативној агенцији (БИА) где је током службе радила у Управи за међународну сарадњу, Управи за људске ресурсе, системско правне, имовинске и стамбене послове, да би потом била и шеф кабинета директора.

Мајка је двоје малолетне деце, а према незваничним сазнањима, супруг јој је судија Апелационог суда Растко Поповић, пише Данас.

Дугогодишња функционерка напредњака и народна посланица, Марија Обрадовић, први пут ће бити део извршне власти, као министарка за државну управу и локалну самоуправу.

Рођена је 1974. године у Краљеву, где је завршила основну школу. У биографији на њеном сајту пише да је завршила Педагошку академију у Крушевцу и Учитељски факултет у Београду.

Радила је као новинарка, а каријеру је започела 1991. године на Радио-телевизији Крушевац. У периоду од 1994. до 2008. радила за ЈП „Ибарске новости" и РТВ Краљево, на којој је водила информативну емсију ,,Данас'' за коју је и награђена.

Од 2008. до 2012. године радила је у Информативној служби Српске напредне странке, а 2012. до 2015. године била је чланица Програмског одбора РТС-а.

За потпредседницу Српске напредне странке изабрана је 2016. године.

Упамћена је и по учешћу у прошлогодишњим кампањама Српске напредне странке - „Будућност Србије" и „Дигитална будућност Србије".

У споту за прву кампању је са Дарком Глишићем, председником Извршног одбора СНС, припрема сендвиче за учеснике митинга из „првих неколико стотина аутобуса", а у другом споту показује како ће „у будућности изгледати припрема вечере".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]