Нова Влада Србије 2020: Шта је Ана Брнабић обећала 2017, а шта испунила

Србија у 2020. години има веће плате и пензије, а мање порезе уз позитиван привредни раст.

Повећан је извоз у сектору информационих технологија (ИТ), Србија има много више стручњака у овој области, а старији суграђани су се дигитализовали и сви имају приступ интернету.

Послове без проблема завршавају преко државне управе - која је такође дигитализована.

Овако би изгледала Србија да је Ана Брнабић испунила сва обећања из експозеа 2017. године, када је први пут постала премијерка.

Сада, када је поново именована за мандатарку за састав нове владе, ББЦ је истраживао шта је премијерка у међувремену испунила у три области - напретку привреде, придруживању Европској унији, као и дигитализацији државне управе са развојем ИТ сектора.

1. Да ли су људи у Србији богатији?

Намера премијерке 2017. године је била да води фискалну политику владе тако да дефицит за две године буде један одсто. Обећала је и повећање плата и пензија и смањење пореза.

Љубодраг Савић, професор на Економском факултету у Београду каже за ББЦ на српском да „мора да призна да је премијерка била близу - само да није било короне".

У овом случају ситуација је потпуно другачија.

„Консолидације финансија би било да није избила пандемија", каже Савић.

„Ипак, како јесте - дефицит је на нивоу 2014. године када смо ушли у мере штедње и имали најгору могућу економску ситуацију".

За Савића је проблематично како је Србија дошла до те финансијске консолидације.

„Мере су дале резулатате, дефицит је смањен, али неки људи су поднели велики терет. То су пензионери првенствено, па онда људи у јавном сектору", наводи Савић.

Истиче да су планови доношени тако да дефицит буде низак, а да се повећавају пензије - „а то је рачуница која не иде једна уз другу".

„Пензионери су овде жртвовани и не само сада, него последњих 30 година, а то су људи који издржавају целокупне породице и који не могу више да привређују", каже економиста.

Тако смо дошли у ситуацију да је просечна пензија 47,5 одсто просечне плате, а актуелни закон дозвољава да буде минимално 50 одсто, додаје Савић.

„Швајцарска формула коју смо усвојили је најлошија за оне који имају најмању пензију, па тако 5,5 одсто повећања на 15.000 динара не значи много", каже он.

Додатна обећања Брнабић су била и пакет мера којим се смањују порези и доприноси, а Савић мисли да се ове олакшице највише тичу послодавца, а не радника.

„Док је Брнабић била у Националној алијанси за локални економски развој (Налед), читао сам студију у којој је та организација саопштила да је укупно оптерећење порезима и доприносима 39,4 одсто, што је мање од просека Европске уније", каже професор на Економском факултету.

„Треба размишљати и о томе колике ће те плате бити, а не само подстицати запошљавање".

Висина просечне плате

Саопштавајући име мандатара за састав нове владе, председник Србије Александар Вучић рекао је у понедељак, 5. октобра да је „просечна плата је данас 511 евра" и да „верује да ће још расти упркос корони".

Додао је и да би плате до 2025. године требало да буду 900 евра, а пензије 410 евра.

Истиномер: Колико се контролише трошење државног новца?

Истраживачи Истиномера покушали су да утврде токове контроле државног новца.

„Ова влада планира да настави ригорозну контролу трошења новца и одржи фискалну дисциплину и одговорност у управљању јавним финансијама", истакла је Брнабић у експозеу пре три године.

Ипак, многобројни примери из претходних година, као и ситуација за време првог мандата, нису баш говорили у прилог континуираној пракси строге контроле новца из државне касе.

Тако је, на пример, Влада Србије четири године игнорисала закон, и није достављала Народној скупштини завршне рачуне буџета за 2015, 2016, 2017. и 2018. годину. Влада је ову документацију доставила Скупштини тек у септембру 2019. године.

„Законска обавеза усвајања закона о завршном рачуну није се поштовала од 2002. године, али је тај документ бар био достављан Народној скупштини Републике Србије све до 2014. године.

„На тај начин је тај документ био јаван, односно доступан јавности.

Од 2015. године та пракса је прекинута и од тада не знамо како је свако министарство појединачно потрошило новац", објаснио је председник Фискалног савета Србије Павле Петровић за Инсајдер крајем 2018. године.

Од свежијих вести, ту су резултати међународног истраживања Индекса отворености буџета, објављени крајем априла 2020, који показују да је Србија на овој листи пала за осам места у односу на 2017. годину.

Србија се сада налази на 70. месту од 117 земаља, саопштила је организација Транспарентност Србија.

Како су истакли, „Србија је далеко најлошије оцењена у погледу учешћа јавности у креирању буџета, са само два поена (светски просек је 14)".

Јесу ли радна места постала упоредива за време премијеркиног мандата?

„Настављамо реформу система плата. Сва радна места у општој држави постаће упоредива.

„Тачно ће се знати колико је које радно место вредновано, не само апсолутно, као до сада, већ и релативно, у односу на друга радна места и друге секторе", навела је Ана Брнабић пре три године.

Она је истакла да све то за резултат треба да има једнаку плату за једнак рад, без обзира на то који сегмент јавног сектора је у питању.

Међутим, као што је Истиномер већ писао, реформа система плата и увођење платних разреда је дугогодишњи проблем са којим се Србија суочава, а уместо решења, политички актери су годинама традиционално низали нове рокове и нова обећања.

Последњи у низу рокова је - 1. јануар 2021. године.

Европска комисија о напретку Србије

У најновијем извештају Европска комисија је оценила да је Србија остварила напредак када је реч о привредним, и фискалним питањима.

Наводи се да је дошло до смањења буџетског дефицита и разумна фискалне активности, али да нема фискалних реформи.

Када је реч о економским критеријумима, Србија постигла одређени напредак и да је умерено припремљена, односно на добром нивоу припремљености за развој функционалне тржишне привреде.

Такође је ЕК позвала Србију да поштује стандарде и правила ЕУ код улагања, државне помоћи, процене еколошких утицаја инвестиција.

„Све инвестиционе одлуке треба да прате ЕУ стандарде о јавним набавкама, државној помоћи, процени утицаја на животну средину и анализи трошкова и користи", указује се у извештају.

У извештају се додаје се да је пре кризе са коронавирусом темпо раста БДП убрзавао са јачањем домаће тражње.

ЕУ је оценила да су спољни дебаланси повећани али да су финансије Србије остале „здраве" захваљујући приливу директних страних инвестиција, као и да је смањењем буџетског дефицита и мудром фискалном политиком Србија значајно побољшала одрживост дуга.

У извештају се оцењује и да су перформансе тржишта рада унапређене, са најнижом стопом незапослености у последњих десет година.

Међутим, како се додаје, то је делом резултат велике емиграције.

Криза због Ковида-19 је међутим веома погоршала економске изгледе за 2020, посебно када је реч о расту БДП, јавним финансијама и запослености.

2. Да ли је Србија ближе ЕУ?

Током мандата претходне владе отворено је осам преговарачких поглавља, док је од почетка преговора 2014. до јуна 2017. године било отворено десет. Укупно има 35 поглавља.

Међутим, први пут од почетка преговора о придруживању Европској унији, Србији се догодило да за шест мсеци не отвори ниједно поглавље, а у 2019. години отворила је тек једно - поглавље 9 о финансијским услугама.

За то време, рецимо, Црна Гора је у 2020. години отворила последње поглавље у процесу придруживања Европској унији.

Једна од главних порука Брисела јесте да ће инсистирати на владавини права и реформи правосуђа, а у најновијем извештају Европске комисије истиче се да Србија није направила никакав напредак када су у питању изборни процеси или правосудни систем.

Умерени напредак, додаје се, постигнут је у борби против корупције (структурне реформе и сарадња између агенција) и реформи јавне администрације.

Текст експозеа из 2017. на тему прикључивања Европској унији има веома ентузијастичан и амбициозан тон, каже за ББЦ на српском Сена Марић из Центра за европске политике.

„Никако се не може рећи да је то био начин рада одлазеће владе, иако је влада имала све повољне предуслове да посвећено ради на процесу приступања Србије ЕУ", нагласила је она.

А ти предуслови су, додаје, били стабилна већина и доминантно проевропска оријентација већине политичких актера.

У току трајања претходне владе, стратешки циљ Србије да приступи ЕУ је доведен у питање, сматра Марић, „контроверзним изјавама највиших званичника у неколико наврата".

„Између осталог, обраћање председника нацији приликом увођења ванредног стања 15. марта када је изјавио да је европска солидарност мртво слово на папиру", каже она.

У експозеу је предвиђена ревизија Националног програма за усклађивање са правним тековинама ЕУ.

„Он за време трајања досадашње владе био нередовно објављиван, јер му се не може му се ући у траг од септембра 2019", додаје Марић.

„Степен његове испуњености по последњим доступним подацима ишао је испод 50 одсто, што осликава ниво посвећености претходне владе интеграцији Србије у ЕУ".

Овако лош учинак отварања поглавља се може довести у везу са „хронично лошим резултатима претходне Владе у областима која се тичу владавине права, пре свега поглавља 23", тврди истраживачица.

„С обзиром да Преговарачки оквир за Србију наводи да цео процес приступања може бити замрзнут уколико се процени да Србија стагнира или назадује у поглављима 23 и 24, што су правда, слобода и безбедност и 35, што су остала питања, а највише се односи на Косово", додаје она.

3. Шта се десило са дигитализацијом?

Дигитализација и образовање - ово су приоритети које је актуелна премијерка Србије Ана Брнабић, истакла као кључне за мандат, приликом излагања експозеа крајем јуна 2017. године.

Иако без прецизнијих рокова, Брнабић је најавила да ће неки од њених главних циљева бити - повећање извоза у ИТ сектору, већи број стручњака, дигитализација државне управе и образовања, као и свеопште смањење дигиталног јаза.

Истраживачи Истиномера проверавали су - колико је Србија заправо, дигитално умрежена и безбедна?

Премијерка је у експозеу навела да је „у 2016. години само 65 одсто домаћинстава имало приступ широкопојасном интернету", те да је план ове владе да се „до 2020. године изједначимо са земљама Европске уније и да тај број достигне 100 одсто".

Међутим, то се још није догодило.

Подаци Републичког завода за статистику (РЗС) за 2019. годину, показују да 79,6 одсто домаћинстава поседује широкопојасну интернет везу.

Последње информације о томе шта се дешава са даљим увођењем широкопојасне мреже у Србији објављене су 9. јуна ове године.

Тада је Министарство за телекомуникације саопштило је да је покренут пројекат изградње широкопојасне инфраструктуре у руралним подручјима, а да ће се „са реализацијом прве фазе овог пројекта почети тек на пролеће 2021. године".

Е-управа

„Дигитализација државне управе и пружање услуга грађанима који ће их користити на једноставан и брз начин један је од мојих приоритета", истакла је председница Владе.

Када је реч о еУправи, овај портал је у току протекле деценије неретко задавао главобоље грађанима, будући да је систем често „падао" и био „баговит", пише Стартит.

После скоро 11 година, у фебруару 2020, из Канцеларије за електронску управу је саопштено да је коначно покренут нови портал еУправе.

Међутим, колико грађана уопште користи овај портал?

Подаци РЗС показали су да је у току 2017. године свега 32 одсто користило услуге портала еУправа, уместо да, како се наводи, „остварује личне контакте или да посећује јавне установе или органе администрације".

У 2018. години се овај проценат увећао на 37,3, док је у 2019. години забележен незнатан помак од 0,2 процента.

ИТ извоз расте, али не и стручни кадар

Када је реч о недостатку стручних ИТ кадрова у Србији, овај проблем, иако јасно означен у експозеу премијерке, још није ни приближно решен, пише Истиномер.

Према последњој процени Друштва за информатику Србије (ДИС), Србији тренутно недостаје 20.000 ИТ инжењера.

Пораст извоза софтверских услуга ће, према њиховој процени, ове години достићи „1,3 до 1,4 милијарди евра", што управо и кореспондира са премијеркиним обећањем из 2017, да ће „извоз у ИТ сектору бити увећан на 1,5 милијарди евра годишње за пет година".

Међутим, да би се наставио убрзани развој, председник ДИС Никола Марковић истиче да је потребно, недавно повећану квоту за упис на информатичке студије од 20 одсто, „повећати на 100 процената".

У анализи о бржем информатичком развоју Србије и улози државе у том процесу, Српска ИТ осматрачница (СИТА) је указала на „могући негативни сценарио и последице јаког фокуса на извоз, док се истовремено занемарују локалне информатичке потребе".

Из ДИС и СИТА апелују да се „просечно улагање у ИКТ са садашњих 82 евра, подигне на 150 евра по глави становника (просек у ЕУ износи 800 евра по становнику)".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]