Водич за путовање до и са Косова: Колико вреди српски, а колико косовски пасош

Милица Андрић Ракић из Митровице има српски пасош издат у Зубином потоку. Са њим не може да путује са Косова.

Неџмедин Спахиу има пасош Косова, а када улази у Србију, мора да покаже личну карту и сачека израду посебног документа. Ако путује авионом из Београда косовски пасош показује тек у међународним водама.

На већ компликовану ситуацију, РТС је пренео да на уласку на Косово више не може да се покаже српски пасош ни ако је издат у Србији.

Ову одлуку је потврдио и Јетљир Зуберај, саветник министра спољних послова Косова Беџета Пацолија на свом Фејсбук налогу:

„Грађани обе земље могу путовати једино са личном картом."

„Све ове одлуке су сумануте", објашњава за ББЦ на српском Спахиу, политички аналитичар са Косова и професор балканске политике на Факултету политичких наука у Приштини.

„Последња одлука Косова је ствар реципроцитета. Јер, косовски држављани не могу у Србију са косовским пасошем, па је и Косово увело исто за путнике из Србије.

„Уместо да иду ка напред, преговори Србије и Косова иду - уназад."

Милица Андрић Ракић, новинарка портала Коссев, за ББЦ на српском каже да је одлука приштинских власти заправо спровођење Споразума о слободи кретања који је потписан још 2011. године.

„Одлука је донекле смешна јер Срби свакако могу да пређу са личном картом. Проблем могу да имају Срби који путују са децом јер они најчешће носе пасош за њих.

„Неопходно је да знају да треба да понесу Извод из матичне књиге рођених и потенцијално овлашћење."

Ако и даље ништа не разумете - можда ће вам ова упутства помоћи да знате који документ да понесете када путујете. Или да барем схватите у каквом систему живе и српски и албански грађани.

Колико Косово вреднује српска документа

Када је 2011. године потписан Споразум о слободи кретања између Србије и Косова, он се „у највећој мери бавио договором како може да се путује примарно са Косова у Србију", објашњава Милица Андрић Ракић.

„Српски држављани су из Србије могли да уђу на Косово са личном картом, али и пасошем. Косово је себе сматрало државом и зато су то дозвољавали.

„Правили су проблеме за пасоше који су извађени на Косову, попут мог из Зубиног потока, јер су сматрали да су га издале тадашње парадржавне институције. Зато нисам са тим пасошем могла да излазим са Косова, осим на граничним прелазима Јариње и Брњак, који су најрелаксиранији."

Косово има право на забрану српских пасоша, каже Андрић Ракић.

„Они имају право на то према Споразуму, а Србија то већ примењује за пасоше са Косова."

Што се таблица на аутомобилима тиче, постоје две могућности - једна су 'кс' таблице, које су територијално неутралне и са њима могу да путују и Срби и Албанци.

Друге таблице су 'ркс', а са њима не може да се уђе у Србију. Уместо тога се, опет, издају пробне таблице, а и та процедура траје од 15 минута до пола сата.

Посебан проблем „имају грађани са Косова који покушавају да добију пребивалиште у Србији", додаје она.

Колико Србија вреднује пасош Косова

Они који имају пасош Косова на уласку у Србију не могу да га покажу. Могу да дају само личну карту, а онда да сачекају око 15 минута да им се изради додатни документ.

Тај папир морају да чувају и са њим могу да буду у Србији само три месеца. Када се враћају, морају да га покажу на граници.

„Ова додатна папирологија током летњег периода доводи до велике гужве на граничним прелазима и много Албанаца долази на Мердаре, а чека се и до четири сата", додаје Андрић Ракић.

„Спекулише се да је Косово управо зато сада одлучило да забрани српски пасош.

„Све чешћа тема у косовским медијима је управо - да неће укинути таксе на српску робу док не престане то чекање на прелазима."

Када је професор Неџмедин Спахиу 2003. године долазио са Косова у Београд, био је једини Албанац на скупу, а да би ушао у Србију била је потребна интервенција, како каже, са „највишег врха српске државе".

„У питању је управо реципроцитет. Косовски надлежни органи одлучили су да следе сулуду идеју српских надлежних.

„Најбоље што је људима обе стране донео Бриселски споразуме јесте управо та слобода кретања, а то се опет отежава."

Да је управо наставак дијалога између Косова и Србије „преко потребан", каже за ББЦ на српском извршни директор Института за афирмацију међуетничких односа из Приштине Фатмир Шехоли.

„Одлука о забрани уласка са српским пасошем је противмера према држави Србији, која на сва врата минира и манипулише са уласком Косова у међународне организације, што је кршење Бриселског споразума."

Што се тиче аеродрома, сценарио тек звучи невероватно.

Грађани са косовским пасошем у Србији на аеродрому прво могу да покажу само личну карту, а тек када уђу у међународне воде на наредном аеродромском пункту - показују пасош Косова.

„Косово је ових дана то почело да примењује и за српски пасош. Процедура је буквално иста. Лична карта, па тек онда пасош", каже Андрић Ракић.

Бриселски споразумом о слободи кретања

* Канцеларија за КИМ

Шта каже Србија, а шта Косово

Јетљир Зуберај, саветника министра спољних послова Косова Беџета Пацолија написао је на свом Фејсбук налогу да „Косово остаје посвећено спровођењу свих споразума постигнутих у дијалогу у Бриселу":

„Успешно смо спровели споразум о слободном кретању који је нормализовао кретање народа између две земље... Али Србија предузима акције које угрожавају овај споразум и наставља да ствара препреке за наше грађане и наставља са пропагандом наводних 'екстремних' мера."

Дирекција граничне јединице косовске полиције донела је одлуку о непризнавању српских пасоша приликом уласка грађана на територију Косова и Метохије, известио је РТС. Према одлуци граничне полиције, забрана уласка се не односи на особе које поседују личну карту и извод за децу са фотографијом.

На питање РТК2 упућено Косовској полицији да ли је ова информација тачна, Косовска полиција је одговорила:

„Када се ради о слободи кретања/преласку преко границе између Републике Косово и Републике Србије, то је регулисано Споразумом о слободи кретања из 2011. године, на шта можете да се позовете као службени одговор."

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да се „Приштина понаша антиевропски и антицивилизацијски".

„Приштинске власти стално налазе нове начине да ометају слободе обичних људи свих националности, а посебно Срба, према којима нетрпељивост и не крију", рекао је Ђурић.

Додао је да за улазак на Косово није потребан српски пасош, нити је био потребан.

„Можда само на граничним прелазима Србије на изласку из Србије са територије аутономне покрајине Косова и Метохије према Албанији и Северној Македонији."

Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]