Кетрин Ештон: Преговори о Косову, непроспаване ноћи и договори на танком леду

Аутор фотографије, EBRD
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
Колико год преговори између Београда и Приштине били затегнути последњих месеци, мало ко данас може да замисли да Александар Вучић и Хашим Тачи одбијају да се рукују или да не желе да буду у истој просторији.
Управо такав однос званичника Косова и Србије затекла је пре седам година бароница Кетрин Ештон.
У њеној каријери много тога носи префикс - прва.
Прва је шефица европске дипломатије, а уједно и прва особа која је успела да доведе за сто српске и косовске званичнике. Нашла се и на првој фотографији у историји на којој су заједно премијери Косова и Србије.
„То нису били само званичници, већ премијери који су се нашли први пут.
„Неизбежно је било да су били јако нервозни због тога. Али, били су уљудни и одлучни да ефикасно заступају свој народ", каже бароница Ештон у интервјуу за ББЦ на српском.
Ове разговоре, који су трајали како је избројала 149 часова, назива „изазовним", али и „вредним покушаја".
„Рад до касно у ноћ је био део посла"
Ивица Дачић и Хашим Тачи су тих година изјављивали у медијима како је притисак био огроман, собе у Бриселу јако мале, а да делегације нису спавале данима.
„Радили смо нешто што су многи сматрали немогућим.
„Провели смо много сати заједно.
„Било им је много теже него мени. Моја улога је била да подржавам њихове напоре и рад до касно у ноћ је био део посла", каже бароница Ештон која последњих пет година не учествује у преговорима у Бриселу.

Аутор фотографије, Anadolu Agency
Представници Србије и Косова потписали су 2013. године први споразум о нормализацији односа Београда и Приштине, познат и као Бриселски споразум.
Овим документом договорено је оснивање Заједнице српских општина која је требало да буде формирана након локалних избора по косовским законима заказаним још у новембру 2013. године. Ова заједница никада није заживела.
Споразумом је предвиђено и укидање безбедносних структура и правосудних институција Републике Србије на Косову.
Ештон каже да је најтежи тренутак дошао заправо након самих преговора.
„Најтеже је било када верујете да сте се дошли до договора, али када то треба и да потпишете, да се формално договорите и објавите свима шта сте урадили.
„У том тренутку, лако је пронаћи разлог да одустанете или да изгубите живце", каже Ештон.
Бароница ипак додаје да се то није догодило.

„Чувала сам фотографију само преко ноћи"
Чувена прва фотографија Дачића и Тачија није одмах објављена.
Направио ју је фотограф Европске уније, али је управо Кетрин Ештон морала да је сачува док лидери земаља нису били спремни за то да у јавност изађе њихова заједничка слика.
„Чувала сам је само током једне ноћи.
„Следећег дана сам чула да су обе стране спремне да фотографија буде пуштена.
„И даље чувам сваку фотографију из тог периода."

Западни Балкан и Европска Унија: „Међународна заједница ће морати да помогне"
Ештон каже верује да је улога међународне заједнице кључна за побољшање односа Београда и Приштине.
„Међународна подршка, посебно из Европе је кључна како би обе стране добиле поверење да могу да крену напред. Постизање споразума је само почетак. Имплементација и спровођење одлука захтева ресурсе, а међународна заједница ће морати да помогне", каже Ештон.
Бароница се нада да ће ускоро видети и фотографију лидера Косова и Србије - ону која ће настати након постизања коначног договора.
„Надам се да ћемо је видети ускоро.
„Претпостављам да ће (на фотографији) бити лидери обе земље са међународном заједницом - предвођеном Европском унијом - која ће тако дати своју подршку свему што је постигнуто."

Аутор фотографије, Getty Images
Ко је Кетрин Ештон
- Рођена је 20. марта 1956. године у Великој Британији у у Апхоланду, градићу између Ливерпула и Манчестера
- Одрастала је у породици рудара који су генерацијама радили у рудницима угља. Сви ови рудници у Великој Британији су затворени, а последњи 2015. године
- Каријеру је започела као директор пословне заједнице, а залагала се за радна права инвалида
- Горњи дом британског парламента доделио јој је титулу баронице 1999. године, након чега је приступила владајућој партији лабуриста
- Била је подсекретар у Министарству образовања у влади Тонија Блера
- Прва је медијаторка разговора у Бриселу између представника Србије и Косова у периоду од 2009. до 2014. године
- Многи јој приписују заслуге за потписивање Бриселског споразума 2013. године о нормализацији односа Београда и Приштине
- Учествовала је у дипломатским преговорима у другим великим светским жариштима - у нуклеарном споразуму са Ираном, у Арапском пролећу и Украјини. На питање ББЦ на српском да ли постоје неке сличности у раду у кризним подручјима каже да је „свака ситуација другачија", али да „оно што је слично јесте да сјајни људи покушавају да направе живот бољим за себе, своје породице и заједницу". Додаје да такве људе „среће свуда"
- Добила је награду за политичара године у Великој Британији која јој је уручена за допринос правима ЛГБТ популације
- Није љубитељ друштвених мрежа јер мисли да оне „могу неповољно да утичу на дипломатију"
- Удата је за Питера Келнера, познатог политичког новинара, са којим има двоје деце и још троје које су усвојили

Аутор фотографије, AHMAD AL-RUBAYE/AFP/Getty Images

Чајанка са бароницом
„Нисам препознала хотел у којем боравим јер се толико тога изградило у Сарајеву", рекла је Ештон почетком маја на 'чајанци', која је организована као разговор са њом у оквиру самита Европске банке за обнову и развој у Сарајеву.
Она је рекла и да жели да „остане у контакту са овим регионом", иако нема званичну улогу у политици Западног Балкана.
„Видим промене и способност да се крене даље на путу ка ЕУ и - најважније - да се обезбеде нове генерације.
„Главни изазов је да нове генерације не забораве прошлост."
Бароница је додала и да „ниво незапослености и одсуство прилика не нуди много младим људима".
„Битно је да се млади образовани млади врате у свој регион."
Будућност читавог региона - Србије, Косова, али и БиХ, Северне Македоније, Албаније и Црне Горе - бароница види у Европској унији.
„Када бисте подигли хеликоптер изнад Балкана, ја тај простор видим као неки који треба да буде део ЕУ.
„Али то није лако. Критеријуми су тешки и тешко их испунити.
„То увек траје дуже него што сте мислили."

Аутор фотографије, EBRD
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]







