Самит у Берлину: Шта се мења у преговарачком балону Србије и Косова

Аутор фотографије, Laura Lezza
- Аутор, Марија Јанковић
- Функција, ББЦ новинарка
Уколико бисмо односе Србије и Косова последњих месеци посматрали као један безоблични балон, самит 29. априла у Берлину могао би да понуди - нови, конкретни облик тог балона.
Ако се ту уметну и повучена признања Косова, сви ови догађаји и одлуке 'испумпали' су преговарачки потенцијал Београда и Приштине.
Више од четири месеца касније, стручњаци са којима је ББЦ на српском разговарао виде разговоре у главном граду Немачке као прилику за промену курса. Али не само у политикама преговарача, колико у већем укључивању земаља ЕУ.
„Не верујем да ће састанак бити прилика да се дође до крајњег решења, али ће изазвати потпуну промену курса у начину вођења дијалога и постизања споразума", каже Ђераћина Тухина, дописница из Брисела за РТК и Радио Слободна Европа.
„Најважнији елеменат ове конференције јесте да је ко-организатор француски председник, који је до сада представљао кочницу за било какве кораке у процесима проширења ЕУ."
Ерик Горди, професор политичке социологије на Универзитетском колеџу у Лондону, наглашава да је за дијалог битна и одлазећа улога Федерике Могерини која „јако жели да се постигне споразум".
Промена курса, али Европске уније
Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон биће домаћини конференције у Берлину.
Позивнице су добиле земље западног Балкана, али и Хрватска, Словенија и представници Европске комисије.
„На конференцији 29. априла се очекују највиши представници тих земаља", рекао је портпарол немачке владе за новинску агенцију ДПА.
Главна тема разговора ће, додао је, бити стабилност и повољан развој регије.
Међутим, Тухина за ББЦ на српском каже да ће „дијалог и будући споразум између Србије и Косова бити фокус целог скупа."
„Све што ће се дешавати након Берлина, укључујући и реторику свих страна, Србије, Косова и Европске уније, биће директно повезано са оним што ће се разговарати иза затворених врата".
И она подвлачи велику улогу Француске, која се, мисли, на овај начин прикључила дијалогу Београда и Приштине, али и читавог Балкана.
„У ЕУ процесима ништа не може да се предузме без заједничког става Француске и Немачке.
„Стога је важно да је Макрон пристао да буде домаћин скупа. Зато није случајно да је направио селекцију званица, од ЕУ чланица позване су само Хрватска и Словенија, непосредни европски суседи нашег региона."
Додаје да ће се тек у јуну чути званичан став Француске око за Косово јако важне, визне либерализације.

Аутор фотографије, NurPhoto

Косово и Србија: Шта се дешавало зимус
- 20. новембар - После другог круга гласања Косово није успело да обезбеди двотрећинску већину и четврти пут остало без чланства у овој међународној полицијској организацији
- 21. новембар - Косово је у повећало десет пута порез на производе из Србије и Босне и Херцеговине - са 10 на 100 одсто
- 2. децембар - Соломонска оствра повукла признање Косова
- 7. децембар - Мадагаскар повукао признање Косова
- 14. децембар - Косовски парламент усвојио је три закона којима се стичу услови да се Безбедносне снаге Косова (БСК) трансформишу у оружане снаге

Аутор фотографије, Getty Images

Порука за Федерику Могерини
Самит у Берлину долази непосредно пре истека мандата шефици европске дипломатије Федерики Могерини.
„Федерика Могерини жели успешно да напусти место (модератора у дијалогу)", каже Горди.
„Проблем је што Немачка не подржава њену иницијативу".
И Тухина се слаже да је састанак прилика да се стави до знања „Федерики Могерини да је њена политика вођења дијалога доживела крах".
„Почев од херметичког затварања процеса и одбијања да земљама чланицама да било какве информације око тога о чему се разговара, све до њене посредне подршке идеји разграничења без претходних консултација са чланицама. Чак и након што су неке важне државе попут Немачке биле отворено против оваквог решења."

Аутор фотографије, Anadolu Agency
Доналд Трамп и таксе на српску робу
Поред односа према Могерини, Горди даје још четири главне ставке, које су битне за оне који се спремају за састанак у Берлину.
- Јавно мњење на Косову противи се споразуму
- Десница је у Србији преузела опозицију што је Александру Вучићу ограничило простор за флексибилност у преговорима
- Главни међународни предводник споразума су у последње време биле САД, али се Доналд Трамп сада више окренуо својим проблемима и избегавању затвора
- Тарифе изгледају као обична тактика, Косово ће их повући када мисле да заузврат добијају нешто боље. Сукоб око тарифа је научио је Хашима Тачија да може да добије предност у разговорима уколико подстакне ескалацију сукоба
(Не)промењени ставови
Премијер Косова Рамуш Харадинај, изјавио је да у Берлин путује са непромењеним ставом о наставку дијалога са Београдом и корекцији граница.
Према његовим речима, помињање корекције граница било је грешка и добро је што је, како каже, та тема превазиђена.
„Дискусије о територији су погрешне. Добро је да је то превазиђено, а ми ни не покушавамо да ту тему одржимо живом", рекао је Харадинај, а пренела је приштинска Газета Еxпрес.
Упитан о односу са шефицом европске дипломатије Федериком Могерини, која ће такође бити присутна у Берлину, Харадинај је рекао да, што се ње тиче, нема проблем, већ са темема које је она покретала.
Сам председник Србије Александар Вучић изјавио је да предстојећи разговори са представницима косовских Албанаца у Берлину, на иницијативу Немачке и Француске, „немају никакве везе са било каквим решењем Косова" већ да ће теме састанака бити питање такси и евентуалног наставка дијалога са Приштином.
Вучић је за издање листа Ало казао да „никакво решење није на ни видику".
„Ја морам да кажем да не разумем. Увек сам поштовао канцеларку Меркел и председника Макрона. Сигуран сам да су паметнији од мене и да ће нешто да смисле. Ја у овом тренутку не разумем како и о чему да разговарам са Приштином."

Аутор фотографије, Getty Images
Шта излази из балона
Ђераћина Тухина мисли да ће се после Берлина „заувек покопати идеја разграничења".
„Председници Тачи и Вучић ће највероватније променити реторику око овог питања одмах после Берлина, исто као што су је променили у јулу 2018.
„Тада је, након председничке рунде у Бриселу, одједном почело да се говори о разграничењу."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









