Косово без чланства у Интерполу

Кандидатура за чланство у Интерполу други је неуспешни покушај Косова да постане члан неке од великих међународних организација од када у новембру 2015. године није постало чланица Унеска.

За чланство Косова у Интерполу гласало је 68 држава, 51 била је против, док је уздржано било 16.

После другог круга гласања Косово није успело да обезбеди двотрећинску већину и четврти пут остало без чланства у овој међународној полицијској организацији.

Министар унутрашњих послова Србије је на свом Твитер налогу прогласио „победу".

Косовска влада изразила је разочарање резултатима гласања, јавља косовоски портал Коха Диторе.

„Жестоком кампањом република Србија још једном је показала да ради против идеја нормализација односа са републиком Косова, раније када је ово чланство било техничко а не политичко", наводи се у саопштењу.

Председник Србије Александар Вучић је резултате назвао успехом „мале, пркосне и поносне земље".

„Ми јесмо побољшали међународну позицију, али не смемо да ову прилику искористимо да понижавамо и поништавамо приштинску страну", рекао је Вучић.

Упознајте продавце лажних вести са Косова

Зашто се баш сада говори о подели Косова

Како је текло гласање?

Гласању је преходила расправа током које је министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић упозорио да се евенетуалним чланством Косова у Интерполу крше Резолуција 1233, међународно право и процедура Интерпола.

Потом су се делегати јављали за реч и образлагали своју одлуку, а у корист Србије за реч су се јавили Шпанија, Мароко, Кипар, Кина, Белорусија, Намибија, Венецуела, Суринам, Румунија...

Ово је четврти пут да је Косово подносило кандидатуру за чланство у Интерполу, али до сада се о томе није гласало.

Гласање о стављању Косова на дневни ред било је могуће када је председавајући одбацио захтев Србије и још пет земаља чланица да скупштина то уклони са дневног реда.

Србију су у захтеву подржале Кина, Шпанија, Кипар, Аргентина и Суринам, док Русија није имала ништа против захтева Косова, јавља Б92.

Први пут се за пријем неке државе гласало у два круга.

У првом кругу је, према информацијама које је на Твитеру објавио косовски новинар Арбер Селмани, за је гласало 76, против 56, док је 22 било уздржано.

У другом, за је гласало 68 држава, 51 била је против, док је уздржано било 16, јавља РТС.

Ни у првом ни у другом није било потребне двотрећинске већине.

Министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић поручио је након гласања да је то велика победа за Србију.

„Хоћу да се захвалим свим државама које су изнеле заједно са нама ову победу, и које су се одупрле огромним притисцима моћних и великих земаља које су гласале за такозвано 'Косово'. Огроман број држава поштовао је интегритет Интерпола, међународно право и на крају крајева подржао нашу земљу", каже Стефановић.

Са друге стране, америчка амбасада у Приштини навела је да је већина држава свесна да је косовска полиција потпуно интегрисана и способна институција и подржала кандидатуру за чланство, „упркос томе што је Србија водила кампању притиска на земље да гласају против", наводи се у медијском саопштењу, а преноси Коха Диторе.

Отправница послова америчке амбасаде на Косову на Твитеру је навела да је разочарана исходом гласања јер би другачији резултат значио већу безбедност на Балкану:

Амерички амбасадор у Београду Кајл Скат поновио је да је САД разочарана исходом гласања, али да је резултат исход дипломатске победе Србије на чему је честитао државном врху.

Руски амбасадор Александар Чепурин честитао је министру Стефановићу на „сјајном раду у Дубаију".

Шта је претходило гласању?

Укратко - дипломатске активности, лобирање и кампање.

Претходних месеци високи званичници министарства унутрашњих послова одржали низ билатералних састанака са амбасадорима и представницима страних држава и тражили да гласају против чланства Косова у Интерполу. Као неке од главних аргумената за то навели су:

Са друге стране, подршку за чланство у Интерполу Косово је покушало да добије аргументима које је за ББЦ на српском објаснио министар спољних послова Косова Беџет Пацоли:

Шта ово значи за дијалог Београда и Приштине?

Косово други пут није успело да постане члан једне од великих међународних организација.

У новембру 2015. године Генерална конференција Унеска није прихватила чланство Косова у ту међународну организацију.

Косову су тада недостајала три гласа за двотрећинску већину - за је било 92, против 50, уздржаних 95 гласова.

Јошка Проксик за Универзитета у Констанци каже да би чланство Косова у Интерполу за Косовску владу представљало дугоочекивани дипломатски успех.

„То би свакако оснажило настојање Косова да постане суверена држава и довела корак ближе ка препознавању у међународној заједници", каже Проксик.

Проксик, чија докторска теза „Међународне мировне операције и организовани криминал - случај Косово", сматра да ово питање неће непосредно утицати на односе Београда и Приштине за које каже да су „поново у запећку" упркос најавама о размени територија као могућем решењу.

„Ипак исход је важан јер може да доведе до промене равнотеже у билатералним односима. Да је Косово постало члан Србија не би могла да издаје црвене потернице за косовским званичницима као што је то радила до сада, а Косово би могло да расписује потернице за српским држављанима без помоћи Умника", наводи он.

Како и државе чланице Интерпола некада могу да касне у захтевима за расписивање потерница недавно је показала Македонија када се бивши председник Никола Груевски нашао на потерници због избегавања затворске казне, али је успео да побегне у Мађарску и то преко Албаније, Црне Горе и Србије.

Како је објаснио председник Србије Вучић, Груевски је у Србију ушао са личном картом, али пре него што је потерница расписана и зато није ухапшен.

Међутим, дугорочно гледано, питање је колико Србија добија блокирањем Косова у главне међународне организације, каже Проксик.

"Та врста лобирања долази с ценом, а Србија би могла дипломатску енергију и ресурсе да употребе на продуктивније начине. На крају крајева, постојање Косова као независне државе изгледа као неповратан процес", каже он.

Велике међународне организације чије је Косово члан

После проглашења независности:

Међународни монетарни фонд (ММФ) - чланица као Република Косова од јуна 2009. године.

Светска банка (СБ) - чланица као Република Косова од јуна 2009. године.

Европска банка за реконструкцију и развој (ЕРДБ) - чланица као Република Косова од децембра 2012. године

Венецијанска комисија - чланица као Република Косова од јуна 2014. године

Међународни олимпијски комитет - од децембра 2014. године

Светска царинска организација - чланица као Република Косова од марта 2017. године

Пре проглашења независности:

Транспортна обсерваторија југоисточне европе (СЕЕТО) - примљено као Косово* и Унмик од јуна 2004. године

Енергетска зајединца - Косово* од јула 2006. године

Заједничко европско ваздухопловно подручје (ЕЦАА) - Унмик од новембра 2006. године

Средњеевропски споразум о слободној трговини (ЦЕФТА) - Унмик од јула 2007. године

Предавач у Центру за југиосточноевропске студије при Универзитету у Грацу Марко Кмезић ипак сматра да би негативних последица по дијалог могло бити.

„Опструктивна улога Србије у случају Интерпола могла би да повуче сличну реакцију са косовксе стране и додатно оптерети имплементацију већ постигнутих договора", каже Кмезић.

Он наводи да је „показивање мишића" у оваквим ситуацијама намењена домаћој публици којој се то представља као успех српске дипломатије.

Зашто је питање чланства Косова у Интерполу важно

Трампим школу и визу за Косово

„Последице такве политике је не само нарушавање добросуседских односа већ и продубљивање јаза између два друштва и удаљавање од европских интерграција које су условљене нормализацијом односа Београда и Приштине."

Већ први изазов у међусобним односима јесу царине која је су приштинске власти увела на српску робу.

„Молимо Приштину да укине ове таксе, молимо ЕУ да врши притисак на њих", рекао је Вучић новинарима после гласања у Интерполу.