Зашто је питање чланства Косова у Интерполу важно

Лого Интерпола на једној од управних зграда ове међународне полицијске организације — Потпис испод фотографије, После два круга гласања Косово није постало члан Интерпола

- Аутор, Стефан Веселиновић
- Функција, ББЦ новинар
26 октобар 2018

У сусрет Генералној скупштини Интерпола у новембру питање чланства Косова у овој међународној организацији поново је актуелно.

Евентуално чланство Косова у Интерполу је или „опасност без преседана" или „допринос борби против међународног криминала" - у зависности од тога да ли питате Београд или Приштину.

Министарство спољних послова Косова потврдило је да ће на Генералној скупштини Интерпола у Дубаију питање чланства Косова бити на дневном реду за гласање.

Власти у Београду се томе оштро противе.

Трампим школу и визу за Косово

Зашто се баш сада говори о подели Косова

Зашто је питање чланства у Интерполу важно за Косово

На ово питање је за ББЦ на српском одговорио министар спољних послова Косова Беџет Пацоли. Навео је четири кључна разлога за улазак Косова у Интерпол:

Борба против тероризма и организованог криминала
Међународна сарадња у сигурносном сектору
Косово жели да преузме одговорност за потпуну сарадњу са факторима безбедности
Сигурносна слагалица на Балкану без Косова није потпуно комплетна, а регион није стабилан.

Шта је Интерпол

Интерпол је највећа међународна полицијска организација која броји 192 државе чланице.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Рад те организације усмерен је на борбу против организованог криминала и ратне злочине.

Улога Интерпола је да државама чланицама омогући међународну сарадњу, техничку и материјалну помоћ у борби против криминала у 21. веку.

Државе чланице суверено одлучују о томе које информације ће делити и по којим налозима Интерпола ће поступати.

Зашто је Србији важно да Косово не постане чланица Интерпола

Високи функционери Министарства унутрашњих послова на челу са министром Стефановићем протеклих дана су у дипломатско-медијском блицкригу изнели неколико главних аргумената зашто се Београд противи евентуалном чланству Косова у овој међународној организацији:

Чланство Косова у Интерполу било би супротно међународном праву, Резолуцији 1244 и довело до штетних последица по дијалог Београда и Приштине
Интерпол је прошле године усвојио Резолуцију по којој земље које траже пријем морају бити чланице УН или имати статус посматрача
Приштинске институције нису у стању да осигурају безбедност на Косову
Приступање Косова Интерполу послужило би за реваншизам према припадницима полиције и војске Србије који су учествовали у рату 1999. године тако што би се хиљаде њих нашло на потерницама

Министар полиције Небојша Стефановић разговара са полицајцима — Потпис испод фотографије, Министар полиције Небојша Стефановић рекао је да не очекује да ће Косово бити примљено у Интерпол

Какав је однос Косова са Интерполом

Косово до сада није имало директну везу са Интерполом.

Комуникацију води Мисија Уједињених нација на Косову (Унмик) на основу Меморандума о разумевању између Интерпола и Унмика из 2002. године, а у циљу размене информација, налога, међународних истрага и кривичних случајева.

Косово је до сада три пута подносило захтев за чланство - 2010, 2015. и 2017. године. Захтеви никада нису доспели у фазу разматрања, а прошле године се од њега одустало услед недовољне подршке за чланство.

Шта значи подигнута борбена готовост војске

„Рекао сам Дачићу: Ја градим - ти рушиш"

Ко губи, а ко добија

Ове године се чини да Косово има довољну подршку, макар за стављање овог питања на дневни ред за гласање.

Пуноправним чланством у Интерполу Косово би постало активни део те организације, приступило систему за лакшу размену информација, могло да издаје налоге за хапшења и да извршава налоге које издаје Интерпол.

Једна од канцеларија Интерпола — Потпис испод фотографије, Чланство у Интерполу државама чланица доноси бројне погодности у међународној сарадњи у борби против криминала

Марко Кмезић, предавач и истраживач у Центру за студије југоисточне Европе на Универзитету у Грацу, сматра да је ово питање важно "због остваривања међународне полицијске сарадње".

„С обзиром на то да је опажен висок степен криминалитета у оба државе и нарочито његов прекогранични карактер. Док криминалци не познају границе, полиције су ограничене националном јурисдикцијом и сваки облик повезивања, укључујући и овај кроз Интерпол је користан за све грађане региона", каже Кмезић за ББЦ.

Кмезић наводи и да би уколико Србија о овоме заузме став који би се заснивао на опструкцији, то могло да има негативан утицај на наставак дијалога Београда и Приштине и удаљавање од европских интеграција.

„Према основним постулатима и циљевима Интерпола, ова организација у деловању избегава мешање у политичке, верске и етничке конфликте између држава чланица. Овакво показивање мишића је више намењено домаћој публици где се свака мала победа представља као успех српске дипломатије", каже он.

Оно што српске власти забрињава је могућност да неко од српских званичника, полицијских или војних генерала буде на потерници Интерпола коју би расписали судови на Косову.

До сада је на Интерполовој потерници због ратних злочина био Момир Стојановић, некадашњи шеф Војнобезбедносне агенције.

На потерницама Интерпола расписаним по налогу српских судова налази се укупно 18 Албанаца са Косова осумњичених за ратне злочине.

Међу њима су и председник Хашим Тачи и премијер Рамуш Харадинај - али потернице за њима су за сада „невидљиве".