Србија и Косово: Шта значи подизање борбене готовости војске и када се такве одлуке доносе

Текст је ажуриран 29. децембра 2022.

У протеклих пет година, Војска Србије седам пута је била у стању борбене готовости, а најновија је трајала три дана.

Најновија одлука о подизању борбене готовости донета је 26. децембра, због појачаних напетости на Косову крајем 2022. године, за које је председница владе Ана Брнабић претходно рекла да смо „заиста на ивици оружаних сукоба".

Стање повишене борбене готовости у Војсци Србије укинуто је три дана касније, одлуком Александра Вучића, председника Србије и врховног команданта оружаних снага.

У скоро свим претходним случајевима када је председник Александар Вучић, као врховни командант Војске Србије, наређивао подизање степена борбене готовости јединица, разлог је био - Косово.

Овог пута су и полицијске снаге биле стављене под команду Генералштаба Војске Србије.

Последње наређење о повећању степена борбене готовости српских снага уследило је после протеста Срба на северу Косова, где су већинско становништво, који су 20 дана држали под блокадом важне магистралне правце.

Протест је инициран због хапшења доскорашњих припадника Косовске полиције српске националности.

Стање на Косову годинама је на ивици тежих сукоба, уз спорадичне инциденте и пушкарања, а дијалог власти у Београди у Приштини, уз посредовање Европске уније, практично је у запећку.

Звецкање оружјем гласније је него до сада и прати тврдње неких медија у Србији да Приштина спрема „напад" на српска подручја на северу Косова.

Власти у Приштини нису коментарисале ове наводе.

Објављујући наређење о подизању борбене готовости војске и полиције на највиши степен 26. децембра 2022. године, Вучић је поручио да ће „предузети све мере да заштити српски народ и сачува Србију".

Београд оптужује Косово да планира „тероризам против Срба" у областима у којима живи око 50.000 људи српске националности.

Приштина узвраћа да власти у Београду да „играју игре" како би подстакле невоље и да оне управљају „паравојним формацијама" које су 10. децембра поставиле блокаде путева у већински српским областима на северу Косова.

Косово, које има претежно етничку албанску већину, отцепило се од Србије после рата 1998/99. и бомбардовања СР Југославије - државне заједнице коју су тада чиниле Србија и Црна Гора.

После бомбардовања, тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић прихватио је Кумановски споразум.

Овим споразумом, српске војне и полицијске снаге су се повукле са Косова и од тада више немају никакве ингеренције на тој територији.

На Косово је по окончању рата 1999. године ушла мировна мисија НАТО-а, чији мандат траје и данас.

Напетости у односима Београда и Приштине трају од једностраног проглашења независности Косова од Србије 2008. године.

Последњих неколико месеци, ситуација је заоштрена пошто су се Срби повукли из свих косовских институција.

Један од разлога за излазак из институција, образложено је, у томе што Приштина не поштује Бриселски споразум, један од докумената потписаних уз посредовање ЕУ, а којим је предвиђено формирање Заједнице српских општина.

Шта је ЗСО прочитајте овде.

Зашто је у децембру 2022. било наређено подизање борбене готовости Војске Србије и полиције?

То је, каже Београд, одговор на одлуку приштинских власти да пошаљу снаге на север Косова и најаву да ће оне уклонити барикаде које су поставили Срби ако то не буде желео да уради КФОР - међународне мировне снаге које води НАТО.

НАТО има око 3.700 припадника на Косову чији је задатак да обезбеде мир. На Косову је и једна од највећих база у региону - Бондстил.

Позивајући се на раније споразуме, Београд тврди да Косовска полиција не може да уђе на север Косова без претходне сагласности четворице градоначелника већински српских места.

Власти у Србији су недавно затражиле од КФОР-а и да дозволи повратак до 1.000 припадника српских безбедносних снага на север Косова, позивајући се на кључни документ - Резолуцију 1244 Савета безбедности УН.

КФОР још анализира тај захтев.

Милош Вучевић, министар одбране Србије, рекао је да је Вучић, као врховни командант, наредио да Војска Србије од 27. децембра буде „у највишем степену борбене готовости до нивоа употребе оружане силе".

Братислав Гашић, министар унутрашњих послова, саопштио је да је наредио подизање пуне борбене готовости свих јединица МУП-а, Жандармерије, Специјалне антитерористичке јединице и Полицијске бригаде и да се одмах ставе под команду начелника Генералштаба Војске Србије и поседну положаје предвиђене оперативним планом".

Срби са севера Косова, више од две недеље држе под блокадом неколико важних саобраћајница, а поставили су и нове, захтевајући да Приштина ослободи тројицу бивших припадника Косовске полиције српске националности.

Из Приштине је више пута поручено да ће Косовска полиција уклонити барикаде, ако међународне снаге под командом НАТО-а (КФОР) то не учине, а Београд је одговорио подизањем борбене готовости Војске Србије и полиције на највиши степен.

Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију, изјавио је да је стављање Војске и јединица МУП-а у највиши степен борбене готовости „одговор на непосредну ратну претњу" и оно што чини Приштина да би „извршила удар" на север Косова и Метохије, преноси РТС.

Протести српског становништва, већинског на северу Косова, почели су због хапшења доскорашњих припадника Косовске полиције српске националности - Миљана Аџића, Дејана Пантића и Слађана Трајковића.

Сви се терете за нападе на Косовску полицију и наводне „терористичке акте".

Косовски правосудни органи одлучили су 28. децембра да Пантић, који је ухапшен 18 дана раније, буде пребачен у кућни притвор, што је био повод да Вучић одржи састанак са Србима са Косова и договори уклањање барикада.

Шта подразумева „највиши ниво борбене готовости"?

Иако подизање борбене готовости не представља нову меру, барем не на овом простору, није баш најјасније шта таква одлука представља.

Према члану 43 Закона о одбрани, приправност Војске Србије обухвата „предузимање мера повећања оперативних и функционалних способности, које су неопходне ради спречавања и отклањања опасности од изазова, ризика и претњи безбедности".

„Подизање степена приправности на највиши ниво подразумева спремност Војске Србије да у случају потребе, у најкраћем времену, одговори на сваки развој ситуације", наведено је 2018. из Министарства одбране у писаном одговору ББЦ-ју, када такође подигнут степен борбене готовости.

Из министарства су тада додали да то у пракси значи да снаге Војске Србије предвиђене за реаговање у оваквим ситуацијама, буду у тренутној спремности за извршење постављених задатака, док остале снаге у нивоу који омогућава извршавање задатака „у складу с прописаним роковима за ангажовање".

Подизање борбене готовости може бити степеновано - да се повећа борбена готовост дела снага, свих јединица или јединица које су најближе одређеној области.

Може да се односи на посебне јединице, као и на све јединице заједно са резервним саставом.

Спровођење мера приправности целе или делова војске наређује председник или министар одбране, по овлашћењу председника и нема ограничено трајање.

Војска може бити стављена у приправност и у условима великих елементарних непогода, земљотреса, поплава, пожара и других догађаја који имају размере катастрофе.

Ранији случајеви

Пре нешто више од месец и по дана, почетком новембра 2022. године, борбена готовост Војске Србије подигнута је због НАТО дронова, како је рекао Вучић, који су наводно са Косова улазили у Србију и осматрали положаје и објекте српске војске.

Ниво борбене готовости Војске Србије био је подигнут и у септембру 2021. године када је истекао рок за пререгистрацију возила са српским таблицама на Косову.

И маја 2019. Вучић је наредио пуну борбену готовост армије, када је косовска полиција на северу Косова због корупције ухапсила 19 полицијских службеника од којих је 11 било српске националности.

Неколико месеци раније, септембра 2018, борбена готовост подигнута је када су специјалне јединице Косовске полиције биле распоређене у близини бране и вештачког језера Газиводе.

Више о језеру Газиводе прочитајте овде.

И почетком августа исте године, Војска Србије је превентивно подизала борбену готовост због „догађаја изазваних једностраним потезима Приштине".

Вучић је априла 2017. године, осврнувши се на тадашњу ситуацију у Северној Македонији, изјавио да је борбена готовост „подигнута где је неопходно" и да грађани могу бити мирни.

Инциденти у Прешевској долини 2001. године су такође довели до подизања борбене готовости.

За време СФР Југославије и тадашње Југословенске народне армије (ЈНА), подизање борбене готовости је у више наврата био наређиван.

Борбена готовост је својевремено подизана, између осталог,

због инвазије Вијетнама на Камбоџу, Совјетског Савеза на Чехословачку 1968. године, као и смрти тадашњег врховног вође Народне Републике Албаније Енвера Хоџе.

Стене борбене готовости тадашње ЈНА био је подигнут и 1980. године када је умро Јосип Броз Тито, доживотни председник СФР Југославије.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]