Косово и Србија: КФОР одбио захтев Београда за повратком српских безбедносних снага на север Косова

Председник Србије Александар Вучић рекао је да је КФОР одбио захтев Београда да се на Косово врати војска Србије.

„Одговорили су, наравно, да они сматрају да нема потребе за повратком војске Србије и оружаних снага Србије на територију Косова и Метохије, притом се позивајући на Резолуцију 1244", изјавио је Вучић у недељу ујутру гостујући на телевизији Пинк.

Он је додао да је очекивао негативан одговор.

„Они немају право да одбију тај захтев, немају на шта да се позову и онда су се позвали на позитивну норму - из њиховог угла - а то је да они имају право и обавезу да чувају ред и поредак.

„Видећемо какав ће бити наш даљи одговор. Указаћемо где све нису заштитили српски живаљ", рекао је председник Србије.

Одговор КФОР-а уручен је представницима Београда у петак, 6. јануара.

„Било би добро да су нам на Бадње вече уручили позитиван одговор, онда би то имало смисла, али да нам на Бадње вече уруче негативан одговор, баш уочи Божића, онда то знате да није случајно", каже Вучић.

КФОР (Kosovo Force) су међународне мировне снаге које у складу са Резолуцијом 1244, имају улогу да на Косову чувају безбедност, спрече обнављање оружаних сукоба, и у ситуацијама када је то неопходно, осигурају поштовање прекида ватре.

После више месеци напетости између Београда и Приштине, Србија је званично 16. децембра затражила од КФОР-а да се омогући повратак одређеног броја српских безбедносних снага на север Косова.

Власти у Београду кажу да је захтев за повратком неколико стотина до хиљаду припадника српских снага у складу са Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација, кључног документа којим су 1999. године окончани сукоби на Косову.

Поједини инострани и домаћи правни стручњаци претходно су рекли за ББЦ на српском да захтев неће бити прихваћен и да, како је рекао један од њих, „Београд живи у облацима".

„Сматрамо да је то у овом тренутку важно због заштите становништва, а то би значило и контрола административних прелаза и смањење тензија", рекао је председник Србије Александар Вучић за Радио-телевизију Србије средином децембра, образлажући разлоге за повратак српских снага.

Међутим, он је већ тада био уверен да „захтев неће бити прихваћен".

„Важно је да захтев буде формалан, јер ће, једног дана када се ситуација промени, не могу да кажу 'нисте то тражили'", рекао је он.

Да ли је захтев био „фантазија"

Захтев Србије о повратку безбедносних снага на Косово је „политичка фантазија", рекао је раније Дејвид Филипс, директор Института за изградњу мира и студије људских права при Универзитету Колумбија у Њујорку, за ББЦ на српском.

Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП) каже да Резолуција 1244 Савета безбедности УН из јуна 1999. године оставља могућност да се одређени број припадника српске војске и полиције врати на Косово, али да „не постоји обавеза да се тако нешто спроведе".

Додаје да су прецизно прописани услови под којима је то могуће и за које потребе.

„Србија никако не може једнострано да распореди снаге, нити то може да буде за редовне полицијске послове, односно у циљу очувања реда и мира", појашњава Елек за ББЦ на српском.

Идеји Београда се одлучно противила Америка.

„Ми то категорички одбацујемо и уопште не подржавамо", рекао је специјални амерички изасланик за Балкан Габријел Ескобар за Радио слободна Европа уочи доласка у Београд.

Резолуција на коју се позива Београд успоставила је правни оквир за регулисање ситуације на Косову по завршетку оружаних сукоба снага тадашње Савезне Републике Југославије (СРЈ) и Ослободилачке војске Косова (ОВК).

„Очекујем да тај захтев буде игнорисан или одбијен - ставови Београда немају никаквог утицаја на операције КФОР-а", рекао је Филипс са Универзитета Колумбија средином децембра.

Како су српске безбедносне снаге напустиле Косово?

У марту 1999. године снаге НАТО отпочеле су бомбардовање Социјалистичке Републике Југославије (СРЈ), после скоро две године жестоких сукоба између снага СРЈ и Ослободилачке војске Косова (ОВК).

Потписивање Кумановског споразума 9. јуна 1999. године означило је крај бомбардовања.

Реч је о војно-техничком споразуму, који је склопљен између КФОР-а, влада Савезне Републике Југославије и Републике Србије.

„У складу са одредбама споразума, војска и полиција СРЈ напустиле су територију Косова и међународне снаге су их замениле а УН преузео управљање", подсећа Елек.

Дан касније, 10. јуна, Савет безбедности УН усвојио је Резолуцију 1244 - један од најчешће цитираних међународних докумената на Балкану.

„Резолуцијом је затражено неодложно повлачење свих српских војних, полицијских и паравојних снага са Косова, уз паралелно размештање међународне војске", каже професор Филипс.

Додаје да је „Резолуција подржала пут Косова ка независности", али је истовремено „потврдила везу Косова и Југославије".

„Одржава став да је одговорност за коначно разрешење на властима Југославије, чија је Србија наследница, а подржава и демократско одлучивање, кроз расписивање референдума о статусу Косова", наводи Филипс.

Погледајте видео о бомбардовању СР Југославије:

Шта о српској војсци и полицији пише у Резолуцији 1244?

Резолуција има 21 тачку, а четврта се односи на присуство српске војске и полиције.

У њој се „потврђује да ће после повлачења, договореном броју југословенског и српског војног и полицијског особља бити дозвољен повратак на Косово ради обављања дужности у складу са анексом 2".

У анексу 2, тачка 6, излистане су четири ситуације у којима се може одобрити евентуални повратак српских безбедносних снага на Косово.

После повлачења, договореном броју југословенског и српског особља ће бити дозвољено да се врати и обавља следеће функције:

Извор:Р1244 СБ УН

Влада Србије није објавила на које делове Резолуције УН се Београд позвао приликом упућивања захтева КФОР-у.

Филипс подсећа да су српске снаге на Косову „поражене" и да су „починиле злочине".

Пред Међународним судом у Хагу, за ратне злочине осуђени су највиши српски званичници, попут Слободана Милошевића, бившег председника СРЈ.

Суђења за ратне злочине припадницима српске војске и полиције и даље трају, а само пред Вишим судом у Београду донето је више од 15 пресуда.

„Српски званичници који захтевају повратак живе у облацима - нема места за историјски ревизионизам", каже Филипс.

И Елек сматра да, у данашњем контексту, повратак српских снага „није реалан".

„Ово питање се користи за додатно подизање тензија и даљу ескалацију ситуације у циљу избегавања преговора о француско-немачком предлогу", оцењује.

То је најновији предлог посредника у дијалогу Београда и Приштине и од лета 2022. године служи као основа преговора о нормализацији односа Србије и Косова.

Има ли данас српских полицајаца на Косову?

Срби учествују у раду Косовске полиције, каже Елек.

„То су полицајци српске националности у униформама Косова", појашњава.

Део њих је 5. новембра поднео оставке у знак протеста против нових правила које је Приштина планирала да уведе у вези са пререгистрацијом возила чему се Срби на Косову противе.

Косовски министар унутрашњих послова Ђељаљ Свећља тада је изјавио да оставке нису поднели сви полицајци српске националности, већ око њих 600, и додао да „то није мали број".

Тада је најавио да ће бити расписан нови конкурс, како би се попунила упражњена места.

Елек подсећа да је 1999. године, после потписивања Кумановског споразума, „одређени број полицајаца. остао присутан и након повлачења, радећи у цивилу и у нелегалном статусу".

„Расформирани су у складу са Бриселским споразумом, а око њих 300 интегрисано у Косовску полицију у оквиру новоуспостављене полицијске команде за север Косова", додаје.

Бриселски споразум из 2014. године представља низ принципа за нормализацију односа Београда и Приштине, а донет је уз посредовање Европске уније.

Од тада, каже Елек, полицајци српске националности редовно се запошљавају у Косовској полицији.

Додаје да међу њима постоје и такозвани интегрисани полицајци, „који су, уз косовску полицијску плату примали и српске пензије на основу стечених права радом у Министарству унутрашњих послова Србије".

Од када су Срби 10. децембра блокирали поједине путеве на северу, Косовска полиција распоредила се у близини барикада, а са њима су и припадници специјалних јединица.

Елек подвлачи да Косовска полиција има право да буде на северу Косова.

„Оно што је проблематично јесте слање специјалних јединица полиције које, иако имају право да буду на северу, чине само косовски Албанци.

„Ове јединице имају лошу репутацију и српска заједница их доживљава као притисак и тортуру институција из Приштине", додаје Елек.

Ко данас чува мир и стабилност на Косову?

Припадници међународних мисија НАТО и Европске уније, у складу са Резолуцијом 1244.

КФОР, односно мисија НАТО, присутна је на Косову од 1999. године.

Обезбеђује „безбедност и слободу кретања и присуство међународних организација", наводе на званичном сајту.

Када је Косово 2008. једнострано прогласило независност, тамо је распоређена и Мисија владавине права Европске уније на Косову (ЕУЛЕКС).

Док се КФОР пре свега бави војном безбедношћу, ЕУЛЕКС има мандат да спроводи мониторинг и има ограничене извршне функције, у складу са којима раде њихове полицијске патроле.

ЕУЛЕКС такође ради у сфери јавне управе, где пружа подршку приштинским институцијама, у складу са косовским законом.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]