Ивица Дачић у Интервјуу петком: „Санкције Русији зависе од интереса Србије“

Две године, четири дана и неколико великих светских и регионалних криза деле два мандата Ивице Дачића на месту министра спољних послова Србије.

Криза изазвана пандемијом вируса корона, напад Русије на Украјину, сталне тензије на Косову, али и паралелно интензивни тајни преговори о уређењу односа Београда и Приштине, вербални инциденти са непосредним суседима - Дачића је на повратку у фотељу дочекао проширени списак питања за српску дипломатију.

„Ми се стално суочавамо са различитим врстама криза које нас непрестано окружују.

„Ипак, ми ниједну нисмо изазвали, мада морамо да се бавимо њиховим последицама", каже Дачић за ББЦ на српском.

Ивица Дачић лидер је Социјалистичке партије Србије, мањег коалиционог партнера у владајућој већини коју чини са Српском напредном странком Александра Вучића.

У дугогодишњој политичкој каријери, Дачић је био премијер и потпредседник Владе Србије, председник Скупштине Србије, министар унутрашњих и иностраних послова, као и ко-министар информисања у владама Србије у 21. веку.

Колико је Србија далеко од санкција Русији

Инвазија Русије на Украјину поставила је сасвим нови сценарио за сва питања којима се бави српска дипломатија - питање санкција Москви део је усаглашавања са спољном политиком Европске уније, клуба коме Србија званично стреми више од две деценије.

За Ивицу Дачића, питање санкција нераздвојно је од решења косовског питања где је Русија често била кључна заступница ставова Србије у међународним институцијама, брана пријему Косова у чланство тих организација.

„Када би бар неко са Запада рекао 'ми нећемо гурати Косово у Уједињене нације, па вам не треба Русија', али они кажу 'ми ћемо гурати Косово у УН, а ви уведите санкције Русији'.

„И шта онда да радимо кад Русија не буде желела да стави вето у Уједињеним нацијама?"

Западне дипломате тврде да су ова питања раздвојена и да се њима не може трговати кроз преговоре.

„Србија не може да наметне ту везу јер смо у ситуацијама кад вам и не дају могућност да о нечему размишљате."

Дачић тврди да се званични Београд брине о себи када одлучује о ставу према рату у Украјини док напомиње да „све велике силе, Исток и Запад, тумаче принципе у складу са сопственим интересима".

„Ми осуђујемо кршење територијалног интегритета Украјине и тако смо гласали у међународним форумима, а сасвим је друго питање да ли ћемо уводити санкције Русији.

„То питање зависи од наших интереса, каква је наша позиција, какви су наши економски, енергетски односи, позиција у међународним телима."

Када председник Србије Александар Вучић каже да ће Србија санкције Русији увести само ако јој над главом буде висио „Дамоклов мач", шеф дипломатије појашњава како тај мач изгледа.

„Он ту вероватно мисли на ситуацију где ми то више не можемо да издржимо: притиске, повлачења инвестиција, економске блокаде.

„Али пошто та ситуација тренутно не постоји, хајде да не причамо хипотетички о томе."

У предизборној кампањи после које је постао министар спољних послова, Ивица Дачић поручивао је да би Србија увођењем санкција Русији „наудила сама себи" и да „онај ко тражи да уведемо санкције Русији није против Русије, него против Србије".

Кампања повлачења признања Косова: Од бројки до цене

Земље Африке, централне и јужне Америке биле су честа дестинација за Дачића као шефа дипломатије у претходном мандату.

Кампања повлачења признања независности Косова још 2014. је проглашена као један од важних циљева српске спољне политике.

Да би се спречио улазак Косова у међународне институције, Београд је проценио да мора активно да ради на смањењу броја земаља које су подржале независност проглашену 2008.

„Од 193 чланице УН, Косово може да рачуна на свега 83 гласа.

„То не значи да су све те земље повукле признање, али Египат или Мађарска су признале Косово, али не гласају за Косово у међународним форумима иако нису повукле признање", своди рачун званичног Београда Ивица Дачић.

Он напомиње да је кампања успорила после Вашингтонског споразума Србије и Косова потписаног 2020. са америчким председником Доналдом Трампом, којим је стављен мораторијум на обе кампање - уласка Косова у међународне институције и повлачења признања.

„Ако Приштина буде наставила са политиком подношења захтева за чланство у међународним организацијама, ми ћемо бити принуђени да се тим послом бавимо", најављује Дачић.

Државни званичници Србије тврдили су у претходном периоду да постоји бар девет земаља које су спремне да повуку признање Косова.

Ипак, решавањем једног проблема, српска дипломатија приближила се другом који је привукао пажњу и Европске уније.

Путовање без виза, што је био један од адута Србије у преговорима са земљама које би повукле признање Косова, уочено је као проблем.

У Бриселу се процењује да је безвизни режим за грађане многих афричких и азијских земаља довео до повећаног броја миграната, што су званичници ЕУ оценили забрињавајућим.

„Ми са многим земљама имамо споразуме о укидању виза који превазилазе ова питања - попут Туниса или Кубе који датирају из шездесетих година 20. века.

„За нас то није спорно, ми ћемо ускладити нашу визну политику и са белим и са црним шенгенским листама - дакле и тамо где је некима дозвољено да уђу у ЕУ без виза, а није им дозвољено да уђу у Србију."

Дачић тврди да овакве одлуке Србије неће утицати да се подршка косовској независности повећа.

„Ми никад нисмо преговарали са земљама да повлачење признања буде једнократна одлука већ смо говорили о дугорочним односима, још из доба Покрета несврстаних.

„Ако мислите да ми имамо веће капацитете за трговину него велике западне силе или исламске земље, које су натерале те земље да признају Косово, онда заиста прецењујете нашу позицију."

Премијерка Ана Брнабић рекла је за телевизију Пинк да заслуге за повлачење признања иду председнику Србије Александру Вучићу јер је „он и нико други успео да осмисли и имплементира кампању".

Шеф дипломатије наводи да су у процес укључени многи, па и неочекивани актери.

„То је била државна политика коју је одобрио председник Вучић, а ми смо спроводили ту политику, не само ја него и Никола Селаковић, као министар спољних послова, уз координацију са другим државним органима, а пре свега мислим на Безбедносно-информативну агенцију (БИА).

„Дакле, председник Србије под број један, Влада Србије својим одлукама, Министарство спољних послова и Безбедносно информативна агенција".

ББЦ: „Шта у том процесу ради БИА?"

Дачић: „То мора да буде контролисано, да не би дошло да сутра неко каже да је било манипулација."

ББЦ: „БИА се у овој држави бави од утврђивања робних резерви до повлачења признања независности Косова?"

Дачић: „Не говорим о разговорима већ о учешћу у координираној акцији која подразумева и друга министарства - просвете, када се говори о стипендијама за студенте, трговине, пољопривреде, спорта. Цела државна структура је у томе учествовала."

Безбедносно-информативна агенција (БИА) бави се заштитом безбедности Републике Србије, откривањем и спречавањем делатности усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Републике Србије, истраживање, прикупљање, обрада и процена безбедносно-обавештајних података и сазнања од значаја за безбедност Републике Србије и информисање надлежних државних органа о тим подацима, наводи се на сајту БИА.

Од гашења пожара до свеукупног решења

Тек на четири пута постављено питање, српски шеф дипломатије потврдиће да је имао увид у доскоро немачко-француски, а однедавно европски тајни предлог за решење односа Србије и Косова.

„Да, али било је ту више верзија, предлога, исправки, тако да то није спорно.

„Ја не учествујем у преговорима, на челу тима је председник Вучић са сарадницима, пре свега из Канцеларије за Косово и Метохију."

Тајност која већ месецима прекрива преговоре о овом предлогу за министра спољних послова део је процеса.

„Захтев предлагача је да се ништа не показује јавности док не постоји нешто око чега постоји договор.

„Са наше стране зато никад ништа није било објављено, за разлику од албанских медија који су објављивали неке варијанте које су се испоставиле као нетачне", каже Дачић и напомиње да су се у објављеним верзијама појављивали датуми и рокови које преговарачи не помињу.

Појашњава и приступ Србије европским предлозима.

„Србија никад није одлучивала да ли прихвата или одбија неке папире, већ о томе шта је прихватљиво, а шта не.

„Ми ћемо наставити разговоре и о тим предлозима, а наше црвене линије навео је и председник Вучић: не можемо да причамо о новим договорима, а да не поштујемо претходно потписане попут договора о Заједници српских општина, неприхватљиво је да Косово буде чланица УН, док је трећа црвена линија физичка безбедност и сигурност за Србе на Косову и Метохији."

Док преговарачи у тајности договарају будуће односе Београда и Приштине, кризе на северу Косова смењују једна другу: од питања личних докумената, избора и референдума Србије, регистарских таблица, изласка Срба из косовских институција, локалних избора у четири општине са српском већином.

„Сигуран сам да се, док је Курти на тренутном месту, преговарачи неће бавити папирима о свеукупном решењу него гашењем пожара.

„А било би добро да угасе тај највећи пожар јер је највећи паликућа - Курти."

'Српски свет'

Док министар проглашава добре односе са суседима као један од кључних приоритета српске дипломатије, сталне оштре вербалне размене са званичницима и политичарима суседних земаља обележавају реалност на Западном Балкану.

Термин „српског света" још у септембру 2020. промовисао је тадашњи министар одбране Александар Вулин, позивајући председника Вучића да Београд у себи и око себе окупи све Србе, а да председник Србије буде председник свих Срба.

Регион је одговорио критикама да се тиме Србија меша у политику суседних земаља и жели њихову дестабилизацију, али то Вулина, доскорашњег министра, а данас директора БИА, није поколебало да настави да користи ову формулацију.

ББЦ: „Да ли постоји српски свет?"

Дачић: „Не знам на шта конкретно мислите."

ББЦ: „Мислим на оно што је рекао министар Вулин."

Дачић: „Не знам шта је он мислио, али ако се мисли на заједнички интерес српског народа у целини - он свакако постоји. То није ништа нелегитимно и то имају и други народи на свету.

„Логично је да некоме смета највећи народ јер се сматра да ће бити хегемон. Али да ли ми због тога не треба да водимо рачуна о свом народу?"

Србија тако има јединствени случај на Балкану - амбасадора у Црној Гори кога је званична Подгорица прогласила непожељним, али га Београд већ месецима званично не мења.

Да би слика српске дипломатије добила нову боју, допринео је и сам амбасадор Владимир Божовић који се пре неколико месеци обратио сопственим пратиоцима на друштвеним мрежама видеом у коме се из центра Подгорице јавно жали на српског шефа дипломатије Николу Селаковића и одлуку да му ускрати коришћење службеног возила.

„То не треба да буде слика дипломатије.

„Ја нисам био министар спољних послова у том периоду, али тачно се знају правила комуникације са јавношћу која важе за амбасадоре", каже Дачић.

Министар најављује да ће са председником Вучићем и премијерком Брнабић разговарати о дипломатским односима са Црном Гором, али и амбасадору Божовићу.

'Никад се не треба такмичити с председником'

После више од три деценије бављења политиком, Ивица Дачић и даље поставља високе циљеве.

„Полако улазим у године када треба да се спремам за пензију, али политички нисам сигуран да ће до тога доћи.

„И сарадницима сам овде рекао да желим да будем најбољи министар у Влади - то је мој циљ, а то је добро и за Србију", каже он, не обазирући се на чињеницу да је председник Србије актуелном кабинету Ане Брнабић вербално орочио трајање на две године.

Не обазире се Дачић ни на чињеницу да се бави послом који - није желео.

„Дипломатија никад није била мој избор, то је био предлог Александра Вучића, као и предлог да будем председник Скупштине.

„И у наредном периоду ћемо се договарати о томе шта би било најбоље за Србију, а не мене лично."

Ипак, српски шеф дипломатије тврди да га то не спречава да буде „на висини задатка", како описује читав властити животни пут, од школовања до бављења политиком.

„Сваки папир који дође у Министарство, ја прочитам.

„Други министри су имали кабинет који им подвуче шта треба да прочитају, а ја подвлачим мојим сарадницима шта треба да прочитају."

У томе га не омета ни чињеница да, како сам признаје, не говори данас најраспрострањенији језик дипломатије - енглески.

„Ја сам руски ђак - али у смислу да, тамо где сам рођен и завршио школу, учио се само руски и нисте могли да бирате.

„Што се енглеског тиче, ја сам самоук и не желим да негде наступам па да направим неку грешку - ја сам министар спољних послова Србије и немам потребу да негде експериментишем."

Медији су о Ивици Дачићу писали и када је имао пет година и живео у родној Житорађи.

Још пре него што је пошао у школу, истицао се у знању географије, историје, спорта, политике, па је у новинама описан као „Енциклопедија у кратким панталонама".

Данас се сличним знањима дичи и Дачићев најближи коалициони партнер Александар Вучић, посебно истичући да најбоље познаје називе места у Србији.

Ипак, тешко је објективно измерити ко зна више.

„Никад се не треба такмичити с председником.

„Он зна више."

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]