Свемир и Албанија: Да ли ће комшијски сателит ускоро кренути пут звезданих стаза

Међу стотинама вештачких сателита који лутају кроз свемир, два би ускоро могла да буду - албанска.

„Албанија у орбити, невероватно али истинито", рекао је председник албанске владе Еди Рама у видео снимку објављеном на његовом налогу на друштвеним мрежама у коме најављује да ће ова земља наредне године лансирати два сателита.

Сателит под именом Албанија 1 требало би да се вине ка космосу у марту 2022, док би му се Албанија 2 у свемирској авантури придружила у јуну исте године.

Није назначено о којој врсти сателита је реч, али је Еди Рама недавно напоменуо да ће „Албанија имати сопствене сателите како би појачала контролу над целом територијом земље".

Када је ББЦ на српском послао имејл на званичну адресу канцеларије премијера Раме, стигао је аутоматски одговор да је поштанско сандуче Владе земље која планира лансирање сателита - препуно.

Према писању медија, сарадник на овом пројекту биће компанија Спејс екс (SpaceX) америчког милијардера Илона Маска из које није било одговора на постављена питања о пројекту на Балкану.

Откуд албански сателит на путу ка свемиру?

Осим видео снимка са друштвених мрежа Едија Раме и неколико текстова у светским медијима, детаљи о пројекту лансирања првих албанских сателита у свемир још нису познати.

„Могуће да албански универзитет и припрема то, али је питање у којој фази је пројекат јер ми немамо никакве додатне информације, нити Спејс Икс има потврду да је склопио уговор са албанским универзитетом или неким институтом о лансирању.

„То би нам била потврда да ће се то стварно десити, док овако кад политичар тако нешто изјави, треба бити опрезан и скептичан по том питању", говори за ББЦ на српском Срђан Пењивраг, председник астрономског друштва „Милутин Миланковић" из Зрењанина.

Међутим, и земље у развоју, попут Албаније, додаје, могу себи да приуште израду и лансирање мањих сателита „ограничене функционалности".

Каже да је данас могуће направити сателит за „пар милиона евра", док је цена лансирања последњих година пала и постала приступачна државама које раније нису размишљале о оваквим пројектима.

Овај процес код земаља које немају развијен космички програм, нити поседује сопствене ракете за лансирање сателита у орбиту, функционише тако што се за ове потребе користи инфраструктура других земаља, агенција или компанија.

У случају албанских сателита, у пројекат је укључена америчка компанија СпејсИкс, чија би ракета Фалкон 9, како је приказано на видео снимку Едија Раме, требало да их из Сједињених Америчких Држава лансира у орбиту - пут који сателит прави око Земље.

„Сваке године, ова ракета лансира једну туру са 30, 40 сателита и онда је цена много повољнија.

„Може чак за милион евра да се лансира, али онда сте ограничени килажом и то су сателити око 150, 200 килограма", наводи Пењивраг.

Он претпоставља да ће се на такав корак одлучити и Албанија јер је друга врста лансирања, где су на ракети велики сателит и мисија, далеко скупља - од 50 до 70 милиона долара.

Симпсонови као пророци

До сада се у неколико наврата показало да је популарна америчка анимирана серија Симпсонови предвидела поједине догађаје из будућности, па тако и овај.

У епизоди под именом The Crepes of Wrath из 1990. године Адиљ Хоџа, ђак на размени из Албаније, долази у Спрингфилд, у дом Хомера и Марџ Симпсон.

Убрзо се испоставило да је школарац са Балкана, заправо шпијун који поверљиве податке и слике шаље путем сателита на коме је нацртан црни двоглави орао назад у базу у Албанији.

Ако се слање албанских сателита у свемир обистини, била би то још једна у низ предикција аутора серије која се испоставила тачном поред предвиђања да ће Доналд Трамп постати председник Америке, Лејди Гага наступити на Суперболу и да ће уследити епидемија еболе.

Могући типови албанских сателита

Уколико буде дошло до реализације овог пројекта, Пењивраг сматра да ће вероватно бити речи о два типа сателита - телекомуникационом или, извесније, сателиту који би снимао површину земље, терен и вегетацију у високој резолуцији.

Телекомуникациони сателити се, објашњава, налазе на геостационарној орбити на висини од око 30.000 километара, док су они који служе за снимање терена и вегетације, на ниској орбити - висина од 200 до 400 километара изнад земљине површине.

„Тај сателит на ниској орбити би био ограничене функционалности јер у већини случајева не може увек да стоји изнад једне тачке.

„Могао би да се врти, на сваких сат времена да буде изнад Албаније и да снима јер му треба пар минута да прође од једног хоризонта до другог и после одређеног времена да се опет нађе изнад Албаније", истиче Пењивраг.

Наглашава да је овај сателит на нижим висинама, далеко је реалнија опција јер такав подухват не изискује превелика новчана улагања.

„А и велики је ризик од неуспеха, посебно за први пут, па се обично иде са јефтинијим и онда иде надоградња", додаје.

Србија и сателити

У Србији такође постоје планови по питању свемирских истраживања, али до сада конкретне реализације није било.

Марта прошле године, Србија и Русија су у Казању потписале меморандум о сарадњи у области осматрања земље из космоса.

„Србија жели да по узору на руске партнере развија систем сателитских и геолокацијских сервиса, а потписивање овог Меморандума омогућиће да се дигитална знања и информације размењују у корист побољшања квалитета живота обичног човека", рекао је тадашњи министар за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.

Срђан Пењивраг тврди да се до сада ништа није догодило по том питању, али сматра да уколико Албанија реализује пројекат, то би могао да буде подстрек и за остале земље из региона.

Каже да Србија, односно њена министарства и институти, за сопствене потребе, по питању метеорологије, праћења времена, фотографисања површине и вегетације, користи услуге других сателита.

Сателити у суседству

Лансирање сателита нису непознаница код других балканских и земаља у суседству.

Пионири овог подухвата у региону су Бугари који су августа 1981. године у космос послали први вештачки сателит Интеркосмос 22, познатији као Булгариа 1300.

Развио га је Институт за космичка истраживања Бугарске академије наука у оквиру совјетског Интеркосмос програма, а лансиран је са руског космодрома Плесецк удаљеног 800 километара северно од Москве.

Њему се јуна 2017. године придружио и геостационарни комуникациони сателит из Бугарске - BulgariaSat 1 који је, према писању медија, потрошачима у Бугарској, али и у Србији, донео користи у виду „разноврсније понуде и повољније цене телеком пакета".

На Балкану су често пут космоса кретали и такозвани кјуб или нано-сателити, димензија 10 пута 10 центиметара, чије су могућности углавном ограничене.

„То је или истраживачки или едукативни сателит, који може да буде за универзитет или школе, али ни њих није лако склопити, ни лансирати", објашњава Пењиврат.

Суседна Румунија је на зиму 2012. године лансирала први нано-сателит - минијатурни сателит до 10 килограма тежине.

Направила га је Румунска свемирска агенција (РОСА) и лансиран је са космодрома Куру у Француској Гвајана, на јужноамеричком континенту.

После пет година ова земља је пут неба послала још два нано-сателита у оквиру мисије РоБиСАТ.

Од земаља у суседству, Мађарска је до сада у космичко пространство лансирала три нано-сателита, последњи у августу ове године.

Прошле године са космодрома Куру полетела је и ракета која је са собом у свемир понела, за сада, једине сателите са простора бивше Југославије - словеначки нано-осателит Трисат и микросателит (до 100 килограма тежине) Немо ХД.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]