Свемир, сателити, технологија: Зашто слање великог броја вештачких сателита угрожава човечанство

Замислите да сте астроном: сатима посматрате нове планете и звезде у далеким галаксијама; сакупљате податке с обода знаног универзума; надзирете комете.

Ваш хоризонт је широк колико и сам свемир; имате неке од светски најјачих - и најскупљих - телескопа на располагању… И опет вам неко улети да вам поквари слику, практично обавивши „фото-бомбардовање".

Управо се то дешава Меган Донахју, која проучава гроздове галаксија и предаје астрофизику на Државном универзитету у Мичигену.

„Кад имате 100.000 јарких, светлуцавих, покретних 'звезда' на небу, тад настане хаос", каже она, говорећи о новој флоти сателита који се лансирају у орбиту око наше планете а који већ чине мега-констелације.

Професорка Донахју је и председница Америчког астрономског друштва, чији је најскорији извештај закључио да ће „неки феномени свакако проћи неоткривено као последица овог значајног уплитања".

Дакле, какве виталне опсервације бисмо могли да пропустимо?

„Ми надгледамо небо и у потрази за долазећим астероидима", каже она.

„Угрожено је читаво људско постојање."

Хјустоне, имамо проблем.

„Кваре ми истраживање"

Последњих недеља не прође један дан а да нека приватна компанија не лансира још један сателит.

Амерички аеросвемирски произвођач Спејс Екс (у власништву Илона Маска) већ је лансирао 650 Старлинкових сателита у орбиту из флоте која чини 12.000.

Глобална телекомуникациона компанија ВанВеб послала је 74 од својих 48.000 свемирских летелица.

Амазон (амерички мега малопродајни ланац и мултинационална технолошка компанија) каже да жели да лансира властитих 3.236 сателита.

Једном кад буду завршили с тим, само ове три компаније биће заслужне за више од 63.000 нових сателита који су се придружили онима који су већ горе.

А то је пре него што узмемо у обзир да и друге корпорације у Русији, Кини и другим земљама чекају да лансирају уређаје.

У теорији би то требало да је добра ствар - главни разлог одласка ове силне машинерије тамо горе је да бисмо унапредили телекомуникацију на Земљи.

Али постоји тамна страна ових мега-конструкција састављених од вештачких сателита: оне заслепљују астрономе.

Неколико секунди сателитског одсјаја може да баци године истраживања у канту за смеће, каже професорка Донахју.

Погледајте видео: Невероватно откриће уз помоћ аустралијског телескопа

Треба ли да нас је брига?

Па да, зато што оно што сазнате проучавајући ове далеке галаксије (од чега се састоји материја, њена густина и гравитација) може да отвори врата бољој технологији и већој удобности живота за све нас.

Али да би се то постигло, професорка Донахју мора прво да спази нека од најслабијих светала које можете да замислите - уз помоћ најспецијализованијих телескопа.

А ова опрема изузетно је осетљива на изворе светла које је створио човек.

„Док покушавам да издвојим слабашно светло из галаксија милијардама светлосних година од нас, вештачки сателити стварају огромне стазе преекспониране светлости на веома осетљивим сликама", каже професорка Донахју.

Другим речима, њене осетљиве слике заслепљују сателитски одсјаји.

Понекад „читава експозиција, обично много минута дуга, буде упропашћена и чак утиче на наредне експозиције постигнуте уз помоћ истог уређаја", додаје она.

Фото-бомбардовање „катастрофално по астрономију"

Можемо ли онда да кажемо да вештачки сателити заправо „фото-бомбардују" астрономска истраживања?

„Јесте, могло би се тако рећи", каже професорка Донахју.

„То буквално прави страшну светлосну ограду ометајући научни рад који финансира јавност да би проучавао универзум: планете, астероиде, галаксије, све!"

Астрономка каже да вам „не треба много компанија да би ноћно небо било преплављено светлом", угрозивши тако „астрономске пројекте финансиране милијардама долара јавног новца".

Највећа жртва могла би да буде Опсерваторија Вера Рубин (ОВР) - некада позната као ЛССТ - која је и даље у изградњи у Долини Елки у Чилеу, месту одабраном због његовог иначе беспрекорно чистог неба.

„То је нови телескоп највишег приоритета за САД, а биће трагично компромитован овим сателитима", каже професорка Донахју.

„Потребно је озбиљно деловање да би они били мање катастрофални по астрономију."

„Угрожено постојање човечанства"

Али није потенцијално угрожен само њен рад.

„Једна од ствари на коцки је и људско постојање", каже професорка Донахју. „Ми надзиремо небо у потрази за долазећим астероидима и кометама."

Е сад, вероватноћа да ће неки од њих ударити у Земљу веома је мала, али је то и даље озбиљна могућност.

Само прошлог септембра, два различита астероида отприлике величине Ајфелове куле - романтично названа 2010 FR, а потом и 2020 PT4 неколико дана касније - прошишали су поред наше планете брзином од 12 километара у секунди.

То је довољно брзо да пређу раздаљину од Њујорка до Лондона за нешто више од седам минута.

НАСА квалификује ову врсту свемирских стена као Блискоземаљске објекте (НЕО) и каже да су „потенцијално опасни" зато што постоји шанса да се у будућности њихове орбите приближе путањи судара са Земљом.

Зато НАСА такође стално надзире много других астероида који се сматрају ризичним - иако је шанса да ударе у Земљу и даље веома мала - и има план да их избаци са путање у случају потребе.

Али због тога рано упозорење озбиљно повећава наше шансе за опстанак, каже професорка Донахју.

Што раније приметите бледуњави објекат који се креће ка вама, веће су ваше шансе да ћете избећи катастрофални судар.

Загађење ноћног неба

„У чијем је власништву небо и ко може да каже ко сме да поставља јарка светла на њега?", пита се професорка Донахју.

Компаније које загушују небо вештачким сателитима „уништавају мрак за сваког на планети Земљи", каже она.

Уз егзистенцијални ризик, могли бисмо да пропустимо и безброј узбудљивих - и корисних - нових открића, додаје она, „што представља трајно ненадокнадив губитак."

Али могу ли сателити да се пошаљу у мање проблематичну орбиту?

„Чак и кад би се свака од ових компанија сложила да користи само ниску Земљину орбиту", каже професорка Донахју, „ови објекти би били видљиви, рефлектујући светло високо у свемиру, сатима пре изласка и после заласка сунца."

А шта ако се ове компаније одлуче да користе високе орбите?

„То би био још већи проблем. За опсерваторију као што је Опсерваторија Вера Рубин (ВРО), било би контаминаната на скоро свакој слици начињених током тих ноћних периода", каже професорка Донахју.

И није то само оно што се дешава у Чилеу, овај проблем има истинске међународне последице.

Сећате ли се револуционарне прве слике црне рупе 500 милиона билиона километара од Земље?

Ниједан телескоп на овој планети није довољно велик да ухвати одређене ствари које су превише велике, превише далеке, или оба.

Али ако повежете неколико највећих оптички сателита доступних широм планете - као што су то урадили за пројекат црне рупе - ви практично правите мега-опсерваторију.

Узајамно се користе подаци једни других као и њихове могућности шта могу да региструју, мапирајући небо до степена који раније није био могућ.

„ВРО је део система опсерваторија", каже професорка Донахју, а друге џиновске опсерваторије на Земљи као што су Екстремно велики телескопи (ЕЛТ) и Џиновски Магелан телескопи ослањају се на открића ВРО-а.

Од Чилеа до Индије, ако један пројекат пропадне, угрожени су и многи други.

„Није то само једна опсерваторија, једно место", каже професорка Донахју, „нове свемирске опсерваторије као што су Еуклид и недавно преименовани Телескоп Ненси Роман планирали су да користе фантастичке сетове података које ће донети ВРО."

Астрономка каже да је крајем шездесетих страх од нуклеарног рата навео многе земље да се обавежу на неке законе за регулацију употребе свемира и тако избегну нуклеарну катастрофу.

Постоји извесна скромна међународна регулатива о употреби радио фреквенција, „али не постоји ништа у међународном законодавству што директно регулише рефлектовано светло."

Погледајте видео: Потрага за животом на Марсу

Будућност астрономије и планете

Уколико толико много свемирских летилица кружи око Земље, колико ће проћи пре него што будемо окружени свемирским смећем?

„Већ смо окружени извесном количином отпада", каже професорка Донахју.

„Постоји много малих објеката у орбити, које НАСА и други прате пазећи да се не сударе са напуштеним ракетама", додаје астрофизичарка.

„Међутим, ових најављених 100.000+ сателита много су већи и много блештавији од отпада који се налази тамо горе у овом тренутку.

„Потенцијални судар увек је нешто на шта мора да се пази."

Али професорка Донахју жели да буде оптимистична поводом будућности.

„Научно гледано, неки од наших највећих напредака у основној физици потекли су од проучавања неба, посебно ноћног неба", каже она.

„Разумевање природе материје, гравитације, црних рупа, настанка света, производње елемената и постојања тамне енергије, на коју одлази око 70 одсто масовне енергије у универзуму…", каже професорка Донахју.

„Шта је, ког врага, тамна енергија уопште? Ако будемо били осуђени само на лабораторије на Земљи, никад ништа нећемо открити."

„Надам се да ћемо моћи да дођемо до неке регулативе, да би будуће генерације имале исти (или бољи!) поглед на небо као што смо ми имали", додаје она.

„Полажем наду у чињеницу да инжењери, па чак и лидери ових компанија, нису толико лудачки другачији од астронома и инжењера из опсерваторија: ми смо сви свемирски штребери, многи од нас почели су да се баве овим зато што волимо свемир", каже професорка Донахју.

Решење би могло да буде у рукама оних који су и довели до овог хаоса:

„Иста особа која дизајнира и гради свемирске бродове и опсерваторије успева да се избори с изазовом иновација кад буде суочена са ограничењем времена, трошкова и свемира."

Може ли, дакле, астрономија (и живот на Земљи!) да преживи ово?

„Можда ће неки људи одлучити да не желе да буду упамћени као неко ко је окончао астрономију какву познајемо", каже професорка Донахју.

„Могу само да се надам да је то изврсна мотивација да се уради права ствар."

Јер кад се све сабере и одузме, „небо припада свима нама".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]