Интервју петком - Мануел Зарацин: „Питање је за Србију шта ће бити са њом ако остане на погрешној страни" око увођења санкција Русији

Мануел Зарацин добио је посао специјалног представника немачке владе за Западни Балкан само седам дана после почетка агресије Русије на Украјину.

Осам месеци касније, Београд и Берлин и даље различито гледају на питање санкција Русији, а Србија се одлуком да их не уводи додатно удаљила од усклађивања са спољном политиком Европске уније (ЕУ).

„Питање је за Србију шта ће бити са земљом ако остане на погрешној страни, шта то значи за српско друштво, за имиџ земље, самопоуздање и улогу у региону.

„Желимо да се Србија усклади са ЕУ и проблем је ако то не учини, али исто тако Србија није кључна земља за то питање - ЕУ је много снажнија, па је ово питање много важније за саму Србију", каже Зарацин у интервјуу за ББЦ на српском.

Његови чести доласци у Београд и остале регионалне престонице обојене су и другим темама - дијалогом Србије и Косова, функционисањем система у Босни и Херцеговини, регионалним иницијативама за сарадњу.

Иако на многа питања ни после осам месеци од доласка у регион није пронашао одговор, Западни Балкан неће осликати само песимистичним тоновима.

„Невероватно је да у истом тренутку имате огроман проблем са регистарским таблицама, а онда премијери Србије и Косова седе за истим столом и потписују споразуме о регионалној сарадњи."

Ана Брнабић и Аљбин Курти потписали су споразуме о кретању у региону само са личним картама, признавању факултетских диплома и лиценци за лекаре и архитекте у оквиру Берлинског процеса, немачке иницијативе за сарадњу земаља Западног Балкана и њиховог приближавања ЕУ.

Самит је одржан у време интензивирања кризе настале због одбијања Срба са Косова да замене регистарске таблице које издаје Србија, у складу са одлуком косовске Владе, и новог рока који је за то прописан.

Мануел Зарацин био је дугогодишњи посланик Бундестага, немачког парламента, као део странке Зелених.

Од 1. марта 2022. налази се на позицији специјалног представника немачке владе за Западни Балкан, а сопствени главни задатак описује као помоћ овим државама на путу ка чланству у Европској унији.

'Суверена земља чини грешку'

„Србија мора да одлучи да ли жели да се придружи Европској унији или да уђе у партнерство са Русијом, поручила је Немачка званичном Београду", а агенција Ројтерс пренела је тврдње неименованог званичника немачке владе првог дана новембра.

Представник владе тврди да би Берлин подржао одлуку која би водила приближавању ставу ЕУ, али ако председник Србије Александар Вучић „одлучи другачије, таква одлука имаће супротне последице".

О томе које би то конкретне последице могле бити, Мануел Зарацин одговара да прецизног списка нема.

„То је питање за Србију, које свакако носи политичке консеквенце, али које не морају бити нужно дефинисане.

„Питање је како се гледа на Србију у ЕУ, у немачком друштву и пословној заједници - људи све то могу да виде, а мислим да и до сад није било списка претњи из Немачке, па зашто би га било сад."

На питање може ли се десити да Немачка изгуби стрпљење због става Србије, Зарацин каже - „и да, и не".

„Мислим да смо били искрени. Нама се позиција Србије не свиђа, али није на нама да је исправљамо - у питању је суверена земља која чини грешку."

ББЦ: „У ком тренутку Немачка може изгубити стрпљење?"

Зарацин: „Ако би и постојао такав тренутак, било би заиста глупо објавити га унапред.

„Нема никаквог рока и не мора све да се учини одједном, али Споразум о стабилизацији и придруживању захтева усклађивање са спољном политиком ЕУ, док видимо сасвим другачији, негативни тренд."

У последњем извештају Европске комисије о напретку Србије у процесу придруживања ЕУ, објављеном у октобру 2022, наводи се да је усклађеност спољне политике Србије са европском, уместо да расте, опала са 64 одсто у 2021. на 45 одсто - пре свега због неувођења санкција Русији.

Немачко-француска иницијатива о Косову: Од тајности до рокова

Немачко стрпљење на тесту је и у преговорима Србије и Косова, па се већ неколико месеци говори о тајној дипломатској иницијативи Берлина и Париза која би требало да у најкраћем року доведе до споразума о односима Београда и Приштине.

Читав процес протиче далеко од јавности, а једна од ретких потврда да иницијатива уопште постоји стигла је од немачког канцелара Олафа Шолца на самиту Берлинског процеса.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен додала је том приликом да је та иницијатива чак постала део преговора под окриљем Европске уније.

„Нисам у позицији да сада отворим ту кутију и дозволим јавности да има увид у њу.

„Мислим да је важно да ће, штагод проистекне из ове иницијативе, бити од помоћи - за изношење идеја на сто, доприноса да обе стране буду стратешки искреније и отвореније једна према другој о коначном исходу."

На питање зашто је процес обавијен велом тајности, Зарацин каже да се из такве стратегије очекује бољи резултат.

„Можда и помаже то што нема нечега на шта свако може да реагује у стилу Западног Балкана и убије га у јавности.

„Гласине често терају стране да реагују и тиме неки предлог може бити уништен и пре него што је формулисан."

ББЦ: „Али да ли ће људи на Балкану прихватити идеје у којима нису учествовали? Да ли је то фер третман јавности?"

Зарацин: „Нисам одговоран за то питање, али разумем да је проблем за људе ако не знају о чему се разговара, а може бити важно за њихове животе.

„Међутим, кад извагате све, морате некако да одлучите."

Берлин и Париз одлучили су да поведу иницијативу да се разговара о најкрупнијим питањима о којима до сада није било речи у дијалогу у коме ни многа, наизглед једноставнија питања нису могла да буду решена.

„Понекад морате да почнете нешто, а да не знате како ћете доћи до циља - ако не знате све кораке у целом процесу, не значи да га нећете започети.

„И за фудбалску утакмицу спремите план, али не знате да ли ћете моћи да га примените."

Очекивања канцелара Шолца да ће бити могуће видети напредак „ускоро", за Мануела Зарацина немају временску одредницу.

„Распоред и рокови зависе од политичке воље.

„Мислим да сви треба да буду свесни и да, ако се сувише чека са политичком вољом, на крају можемо доћи у ситуацију да је све прекасно."

За овај ниво дијалога званични Берлин одредио је још једног представника: у рад на питањима Западног Балкана укључио се и Јенс Плетнер, саветник канцелара Шолца за спољну политику.

Зарацин каже да се тако јасно види колико је Западни Балкан важан за немачку владу.

„Јенс и ја имамо различите послове, али заједнички гледамо на регион и блиско сарађујемо.

„Требало би свима у региону да буде јасно да смо чак и пријатељи."

Ко је Мануел Зарацин?

Таблице на Косову: Флексибилност и принципи

Чак и док се иза дипломатске сцене воде преговори, у животу на Косову проблема није мање.

Влада Косова још једном је померила рок до када сви који имају регистарске ознаке косовских градова које је издала Србија морају да их замене таблицама на којима стоји ознака РКС (Република Косово).

Замена је требало да се деси до 1. августа, па до 1. новембра, да би сада рок био продужен до пролећа 2023. године, али уз претњу казнама од 21. новембра.

„Ја бих ситуацију око таблица схватио веома озбиљно, иако она Немцима можда не изгледа тако, али ту постоје и многе ствари у позадини.

„Решење треба тражити држећи се принципа, али признати и да питање није веће од принципа - флексибилност ће на крају показати политичку моћ, а не слабост", тврди Зарацин.

За њега нема дилеме чија је позиција исправна по овом питању.

„Принципијелна позиција око таблица Владе Косова је исправна, а ја бих их позвао да покажу више флексибилности у примени принципа јер понекад се добије више ако сте флексибилни."

Међународни представници ЕУ и САД позивали су претходних дана званичнике на Косову да одложе рокове за замену таблица на годину дана да би се процес боље припремио, што власти у Приштини за сада нису прихватиле.

Уз напомену да Србија дуго није нудила никаква решења за ово питање, Зарацин види простор за компромис и са стране Београда.

„Онај који сада понуди решење, биће на крају снажнији.

„Коначно, Србија увек може да понуди решење да умири паралелне структуре, ако то жели."

На честе изјаве председника Србије Александра Вучића да земље Запада греше када тумаче досадашње споразуме и да Приштина није у праву по питању инсистирања да се Србима на Косову понуде само таблице са ознаком РКС, а не и статусно неутралне КС таблице, Зарацин каже да су поруке о неправедном приступу Запада примљене.

„Он зна да ми читамо његове изјаве, а ја их озбиљно схватам.

„Он греши."

На питање да ли ће 21. новембар, дан када је Влада Косова најавила да ће почети са наплатом казни од 150 евра за све који нису заменили таблице, бити једнако пун напетости као 1. август, када су на северу Косова постављене барикаде, или 1. новембар, после кога су косовски полицајци српске националности одбили да уручују опомене суграђанима који нису променили таблице, Зарацин упућује на - „јединог преговарача".

„О томе морате разговарати са Мирославом Лајчаком - знам да је он веома посвећен тој теми, а ми подржавамо оно што он ради."

Иако је српска премијерка Ана Брнабић рекла да се управо Мирослав Лајчак и високи представник ЕУ Жозеп Борељ залажу „за неутралне таблице, али кажу да ништа не могу да учине", Зарацин развејава сумње да постоји нејединство у тиму преговарача.

„Постоји само један преговарач, Мирослав Лајчак, и штагод он предложи, Немачка ће подржати.

„Ја радим оно што он жели и што нареди, а немам проблем да будем у кухињи коју води Мирослав Лајчак и помажем у сецкању лука, јер тако би ЕУ требало да функционише: да земље чланице подржавају рад Уније", сликовито закључује Зарацин, уз напомену да „нису добра јела која спрема неколико кувара".

'Берлински процес се вратио'

Са великим амбицијама и под вођством тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел 2014. кренуло се у процес који је требало да зближи земље Западног Балкана, као и да их приближи чланству у Европској унији.

Осам година касније, земље Западног Балкана нису много ближе ЕУ, а међу њима постоје мање-више исте баријере, док је Берлински процес у потпуности преспавао 2021.

На самиту у Берлину у новембру 2022. усвојена су три споразума, што за Мануела Зарацина представља напредак који показује да је то био „један од најуспешнијих самита Берлинског процеса".

„Последњих месеци и година, неке наше поруке, посебно неких чланица ЕУ, нису биле најјасније, а ми желимо да регион буде део Уније.

„Немачка, али не само Немачка, спремна је да посвећено ради на том циљу."

Када говори о конкурентном пројекту Отвореног Балкана, који окупља Србију, Албанију и Северну Македонију, Зарацин ће цитирати немачку изреку „да најпре треба почистити испред сопствених врата, уместо да говоримо о другима".

Додаје да за регионално тржиште није проблем ако се окупи нека група земаља, уз јасно поштовање шанси за укљученост и једнакост шесторке на Западном Балкану.

„Не знам шта бисмо спајали кад су ова два пројекта у питању.

„Мислим да је овако у реду, можемо мирно и добро да живимо, а сваки процес би могао да допринесе приближавању региона ЕУ", закључује Зарацин.

Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]