Србија и евроинтеграције: Пет ствари које треба да знате о извештају Европске комисије

Редовно годишње европско огледало стигло је у Србију.

Европска комисија објавила је извештај у коме оцењује напредак земаља које су на путу европских интеграција, а једна од њих је и Србија.

Док је за Босну и Херцеговину ове године предложено добијање статуса кандидата уколико се до децембра испуне сви услови, Европска комисија у случају Србије анализира напредак у кључним областима.

Европска комисија је политичко тело Европске уније (ЕУ) које функционише попут владе - предлаже законе и спроводи одлуке Европског парламента и Савета Европске уније, а чини је 27 представника који не представљају земље чланице већ заједнички одлучују о најважнијим питањима.

ББЦ на српском издваја пет најважнијих ствари које треба да знате из овог извештаја.

1. Корак уназад у спољној политици

Европска комисија јасно критикује став Србије према Москви и нападу Русије на Украјину.

Иако се у Извештају примећује да се Србија придруживала ставу ЕУ у гласањима на међународној сцени, наводи се и да је одбила да се до сада придружи било каквим санкцијама против Русије, а није се ускладила ни са већином декларација које је ЕУ донела о овом питању.

Штавише, у Извештају се примећује да је Србија наставила да одржава блиске везе са Русијом, а неке од изјава и потеза високих званичника Србије Европска унија види као директно супротстављене спољнополитичким позицијама Брисела.

Ова критика изражена је и кроз бројеве: усклађеност спољне политике Србије са европском, уместо да расте, опала је са 64 одсто у 2021. години на 45 одсто у 2022.

2. 'Даљи суштински кораци' у дијалогу са Косовом

Европска комисија констатује да је Србија остала посвећена дијалогу са Косовом, али јасно наводи да је неопходно да званични Београд спроведе претходно постигнуте споразуме.

Србија је позвана и да спроведе „даље суштинске кораке" којима се избегава угрожавање стабилности и реторика која не помаже дијалогу.

3. Шаренији парламент, али језик увреда и даље снажан

У Извештају се примећује да, за разлику од претходних, овогодишње парламентарне изборе нису бојкотовали најважнији политички играчи у Србији што је довело до шаренијег парламента.

Ипак, Европска комисија јасно наводи да су политичка и медијска сцена остале под снажним утицајем Српске напредне странке и председника Србије.

Језик увреда и даље се користи у борби против политичких противника, како у скупштини, тако и у изборној кампањи, примећује Европска комисија.

4. Нема напретка у слободи изражавања

Случајеви претњи и насиља над новинарима и даље брину европске званичнике, који у сопственим закључцима наводе да је у пракси неопходно радити на уклањању ограничења за слободу изражавања.

Европска комисија подсећа и на начин додељивања телевизијских фреквенција у Србији, указујући да су националну покривеност добиле телевизије које су већ биле опомињане за кршење прописа.

Приватни медији са националном фреквенцијом о изборној кампањи извештавали су без одговарајућег уредничког обликовања, а у вестима су покривали активности државних званичника.

5. Похвале за привреду

Европска комисија оцењује да је српска привреда у појединим сегментима на добром или умереном нивоу спремности и да је показала напредак у увођењу принципа тржишне економије.

У Извештају се примећује да пандемијска 2020. година није донела већи пад активности, али и да је 2021. година обележена снажним успоном, који је донекле успорио у првој половини 2022. године.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]