Србија, Европска унија и преговори за чланство: Шта значи отварање кластера - „доказ да је ЕУ посвећена Западном Балкану"

У јеку протеста иницираних разним пројектима за које активисти кажу да ће озбиљно и трајно угрозити животе људи и екосистем, после две године застоја Србија је наставила приступне преговоре са Европском унијом (ЕУ) отварањем такозваног кластера четири - у оквиру којег ће се главна реч водити око животне средине, енергетике и повезаности.

„Отварање поглавља је веома добра вест за Србију и њене грађане, као и за цео Западни Балкан. Послата је снажна порука посвећености ЕУ придруживању Србије", рекао је Оливер Вархеји, комесар ЕУ за проширење.

Кластер чине четири претходно дефинисана преговарачка поглавља - транспортна политика (Поглавље 14), енергетика (Поглавље 15), трансевропске мреже (Поглавље 21) и животна средина и климатске промене (Поглавље 27).

Последње поглавље је најважније, а можда и најзахтевније у процесу европских интеграција, каже Никола Буразер, извршни уредник портала European Western Balkans, специјализованог за односе Србије и ЕУ.

„Разлог томе је цена и тежина реформи које је неопходно спровести, поготово с обзиром на то да је екологија у овом тренутку политички можда и најосетљивије питање", наводи он за ББЦ на српском.

Србија је у досадашњим преговорима са Европском унијом отворила 22 од укупно 35 поглавља - која се затварају онда када се питања из тих поглавља реше.

До сада су само два привремено затворена (поглавља 25 и 26) - тичу се науке и истраживања и образовања и културе.

Тачно две године преговори Србије са ЕУ су били у застоју.

Вархеји је рекао да отварање кластера потврђује да „постоји напредак у преговорима у процесу придруживања" и да је то „признање Србији за владавину права и кораке предузете на реформи Устава у вези са областима које се тичу отвореног кластера".

Указао је да сада предстоји много посла на суштинским преговорима, и да само посвећеним приступом Србија може да испуни све услове за затварање поглавља.

„Овај важан корак, који је у складу са нашом ревидираном методологијом проширења ЕУ, убрзаће приступне преговоре. Ово је и сигнал да је ЕУ посвећена Западном Балкану", написала је председница Европске комисије Урусла фон дер Лајен на Твитеру.

Председница Владе Србије Ана Брнабић рекла је да је ово „веома важна прекретница за Србију", као и „огромна мотивација за даље реформе у области владавине права, јавне управе и привреде и економије".

Захвалила се свим државама чланицама ЕУ, као и Европској комисији „на подршци и на разумевању".

„Показали су да су отворени, да су спремни да виде, да саслушају, да награде све оно што смо урадили и самим тим ово је велика мотивација да наставимо, чак не ни на исти начин на који смо радили досада, већ да идемо брже и да радимо боље", навела је она.

Шта су кластери у 300 речи

Ова нова реч у процесу европских интеграција појавила се почетком 2020. године када је Европска унија усвојила нову методологију проширења.

Дотадашњих 35 поглавља која су обухватала области у којима Србија мора да испуни задате критеријуме како би постала чланица ЕУ, груписано је у шест кластера - владавина права, тржиште, економија, зелена агенда, пољопривреда и спољни односи.

„Кластер је скуп сродних поглавља која се отварају заједно, уместо да се отварају појединачна поглавља, што је раније био случај.

„Међутим, поглавља су и даље ту, а затварају се свако за себе", наводи Буразер.

Како би кластер био отворен, потребно је да ЕУ препозна напредак при усаглашавању српских закона са европским у одређеној области.

У случају кластера четири, уочено је да је Србија усвојила законе о коришћењу обновљивих извора енергије, климатским променама и енергетској ефикасности, каже Страхиња Суботић, програмски менаџер и виши истраживач у Центру за европске политике.

„Ово је подстицај који треба да да ветар у леђа Србији да усвојено примени у пракси.

„Али не треба много очекивати од кластера, пошто је најбитнија политичка воља - од ње зависи да ли ће доћи до спровођења реформи на терену", каже он за ББЦ на српском.

Тако је и услов за затварање поглавља усаглашавање са прописаним стандардима ЕУ, односно мерилима која ће се у случају кластера четири односити на животну средину, транспорт и енергетику.

Међутим, документом Европске комисије, такозваним нон-пејпером, утврђено је да Србија неће моћи да затвара поглавља, а самим тим ни кластере, док не испуни мерила прописана поглављима који се односе на владавину права.

На тај начин се ставља већи акценат на владавину права и шаље се снажнија порука Србији да јој се неће гледати кроз прсте, тврди Суботић.

„Отварањем првог па четвртог кластера, ЕУ жели да каже да је приоритет владавина права, а затим животна средина.

„За ЕУ није важно да се Србија реформише само ради себе - и са европског становишта је битно зато што се загађење које настаје у Србији, преноси у ЕУ", каже он.

Хронологија отварања поглавља

Поглавља 25 и 26, која се тичу науке и истраживања и образовања и културе, затворена су истог дана када су и отворена, што значи да Европска комисија сматра да нема потребе за било каквим изменама у домаћем законодавству.

Шта су кластери у 500 речи

Увођење кластера је имало двоструки циљ, наводи Суботић.

„Један је да се грађанима поједностави приступни процес, други је да се преговарачки процес учини ефективнијим.

„Кластерима се држава припрема за улазак у ЕУ и њиховим затварањем даје знак да ће се понашати у складу са правилима и кад уђе у ЕУ", објашњава.

Када ће доћи до затварања је, ипак, тешко прогнозирати, каже Буразер.

„Србија треба да отвори још четири кластера, стога смо ми још у процесу отварања поглавља, а не њиховог затварања.

„Брзина затварања пре свега зависи од реформи у првом кластеру који се тиче основних права, односно политичких критеријума за чланство, владавине права и слично, као и успешног спровођења реформи у области животне средине у кластеру четири", наводи он.

С друге стране, кластери се, попут поглавља, отварају на Међувладиним конференцијама Србије са Европском унијом које се организују два пута годишње.

На претходној, одржаној у јуну 2021. године, закључено је да је кластер један отворен с обзиром на то да су сва поглавља у оквиру њега већ раније отворена.

Како би држава кандидат започела рад на одређеном кластеру, неопходно је да Радно тело Савета ЕУ за проширење да сагласност, а потом и Комититет сталних представника држава чланица у Бриселу.

За разлику од кластера четири, Србија није добила зелено светло да отвори и трећи у новембру, како је то препоручила Европска комисија у годишњем извештају о Србији.

Србија је до сада привремено затворила два поглавља, а отворила 18.

После званичног отварања кластера четири, тај број се повећао на 22.

У децембру је тачно шест година од како је Србија отворила прво поглавље, а у јануару 2020. године навршиће се седам година од како је Србија званично започела процес европских интеграција.

Суштински, ништа се није променило у односу на стару методологију проширења, каже Буразер.

„На Србији је да спроводи оно што је сама преузела као обавезе и у том смислу је то примарно остало задатак државе - да испуни оно што се од ње очекује.

„Оно што очекујемо од ЕУ јесте да остане посвећена процесу проширења и да на основу нове методологије стриктно води рачуна о томе да ли држава кандидат, у овом случају Србија, поштује рокове које је сама себи задала", објашњава Буразер.

Погледајте видео: Како су почели еколошки протести у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]