Пеле: Краљ фудбала - уживао је у лопти као дете, а имао је грациозност одраслог човека

Едсон Арантес до Насименто Пеле, легендарни Бразилац и један од најбољих фудбалера у историји, преминуо је у 83. години после борбе са раком дебелог црева.

Троструки светски шампион, који је боловао од рака дебелог црева откривеног у септембру 2021, примљен је у болницу у Сао Паолу 29. новембра како би се регулисала доза лекова. Он је остао у болници због, како су тада рекли лекари, респираторне инфекције изазване ковидом-19.

Његово стање се после тога погоршало, а лекари су саопштили да је Пеле имао проблема са бубрезима и срцем.

Његова деца су минули Божић провела са њим у болници, а о стању свог оца су редовно писали и током Светског првенства у Kатару када се Пеле и последњи пут огласио на друштвеним мрежама честитајући Аргентинцу Лионелу Месију на заслужено освојеној титули.

Боби Чарлтон је изјавио да је изгледало као да је фудбал „измишљен за њега".

Већина коментатора свакако га сматра најбољим експонентом „предивне игре".

Пелеово умеће и његову незаустављиву брзину пратила је убитачна прецизност испред гола.

Као народни херој у родном Бразилу, постао је и глобална спортска икона.

А ван терена неуморно се залагао за унапређење услова живота најсиромашнијих у друштву.

Млада звезда

Едсон Арантес До Насименто рођен је 23. октобра 1940. у Трес Корасоису, граду у југоисточном Бразилу.

У његовом изводу из матичне књиге рођених стоји да је рођен 21. октобра, али је Пеле инсистирао да то није тачно:

„У Бразилу не придајемо превише важности прецизности."

Име је добио по проналазачу Томасу Алви Едисону, зато што је, према Пелеовим речима, струја стигла у његов дом непосредно пре њега.

Касније су родитељи избацили слово „и" из његовог имена.

Одрастао је у релативном сиромаштву у граду Бауру и допринео породичним приходима радећи хонорарне послове у локалним кафићима.

Његов отац га је научио да игра фудбал, али породица није могла да приушти лопту - зато је Пеле по улици често шутирао крпењачу направљену од чарапа.

Погледајте видео о Драгославу Шекуларцу Шекију

Само „Пеле"

У школи су му другови први пут наденули надимак Пеле, али ни он, нити било ко од њих, немају појма шта то значи.

Никад није превише волео тај надимак, сматрајући да на португалском звучи сувише као „бебеће тепање".

У тинејџерском узрасту почео је да игра за велики број локалних аматерских тимова.

Фудбал у затвореном је у то време постајао популаран у његовом крају, а млади Пеле је уживао пошто је променио подлогу за игру.

„Осетио сам се као риба у води", изјавио је касније.

„Много је бржи од фудбала на трави - морате да мислите веома брзо."

Успео је да одведе јуниоре атлетског клуба Бауру до трофеја три државна шампионата за младе, етаблиравши се као велика нада.

Његов тренер Валдемар Де Брито га је 1956. одвео у лучки град Сантос на пробни период игре у фудбалском клубу Сантос, професионалном тиму.

Де Брито је већ био уверен у способност свог штићеника, хвалећи се директорима Сантоса да ће Пеле постати најбољи фудбалер на свету.

Пеле је више него дорастао том обећању, импресиониравши Сантос који му је понудио уговор у јуну 1956.

Имао је само 15 година.

Најбољи стрелац

Годину дана касније, изабран је да игра за Сантосов сениорски тим и на првој утакмици постигао први од многих голова у каријери.

Брзо је обезбедио себи позицију у стартној постави тима и у првој години постао најбољи голгетер лиге.

Само десет месеци након што је потписао први уговор за професионални клуб, Пеле је добио позив од бразилске националне репрезентације.

Дебитовао је у међународној утакмици против Аргентине на Маракани, када је Бразил изгубио са 2:1.

Њихов једини гол постигао је управо 16-годишњи Пеле, поставши тако најмлађи играч који је дао гол на некој међународној утакмици.

Изгледало је да су његови снови да игра за Бразил на Светском првенству 1958. године срушени кад је претрпео повреду колена.

Али његови саиграчи су извршили велики притисак на стручни штаб да га поведе и он је дебитовао на Светском првенству против СССР-а.

Хет-трик

Неизбежно је постао најмлађи играч који је постигао гол на Светском првенству, затресавши мрежу Велса у четвртфиналу.

У полуфиналу, Бразил је водио 2:1 против Француске кад је Пеле постигао хет-трик у другом полувремену запечативши победу.

Изгледало је да не може да омане, давши два гола Шведској у финалу, кад је Бразил победио 5:2.

Вративши се у Бразил, Пеле је 1958. помогао Сантосу да освоји прво место лиге у Сао Паулу, а сезону је завршио као најбољи голгетер.

Његов тим изгубио је титулу 1959, али су га Пелеова 33 гола наредне сезоне вратила право на врх.

Славно су победили европског шампиона Бенфику 1962.

Пелеов хет-трик у Лисабону довео је до пораза португалског клуба и стекао му поштовање њиховог голмана Косте Переире.

„Дошао сам у нади да ћу зауставити великог човека", рекао је он.

„Али сам се вратио уверен да ме је поразио неко ко није рођен на истој планети као сви ми остали."

Национално благо

Дошло је, међутим, до великог разочарања на Светском првенству 1962, кад је повреда у раној утакмици избацила Пелеа из игре за остатак турнира.

То није зауставило навалу богатијих клубова, међу којима Манчестер Јунајтед и Реал Мадрид, у покушајима да добију човека који је већ проглашаван највећим фудбалером на свету.

Уплашен могућношћу да његова звезда оде у иностранство, Бразил га је прогласио „националним благом" како би спречио његов трансфер.

Светско првенство 1966. представљало је огромно разочарање за Пеле и Бразил.

Пеле је постао права правцата мета и претрпео је огромну количину фаулова, нарочито у утакмицама против Португала и Бугарске.

Бразил није успео да прође екипну фазу такмичења, а Пелеове силне повреде од обарања којима је био изложен значиле су да није могао да игра на највишем нивоу.

Код куће, Сантос је пролазио кроз лошу фазу, а Пеле је почео да даје мањи допринос клубу.

Највећи тим

Пеле је 1969. године постигао хиљадити гол.

На велико разочарање неких навијача, дао га је из једанаестерца уместо као резултат неких од његових вртоглавих финти.

Ближила му се тридесета и није био спреман да се обавеже на играње за Бразил на Светском првенству 1970. у Мексику.

Морао је да истрпи и истрагу војне диктатуре властите земље, која га је оптужила за симпатије према левичарима.

На крају је постигао четири гола на последњем наступу на Светском првенству за бразилски тим који се сматрао највећим у историји.

Најславнији тренутак уследио је у утакмици против Енглеске.

Лопта је после његовог ударца већ била виђена у мрежи кад је Гордон Бенкс извео „одбрану века".

Пелеово славље прекинуто је кад је енглески голман успео да скрене путању лопте преко пречке.

Упркос томе, победа Бразила од 4:1 над Италијом у финалу осигурала је да трофеј Жила Римеа пређе у трајно власништво земље због треће освојене титуле.

Пеле је, наравно, постигао гол.

Последњи меч за Бразил одиграо је 18. јула 1971. у пријатељској утакмици против Југославије у Рију, а из бразилског клупског фудбала повукао се 1974.

Две године касније, потписао је уговор за њујоршки Космос.

Иако је већ прошао врхунац његово каријере, само његово име допринело је порасту популарности фудбала у Сједињеним Америчким Државама.

Амбасадор

Пелеов стари клуб Сантос је 1977. дочекао Космос у распродатој утакмици којом је обележено његово повлачење из фудбала.

Играо је по једно полувреме за оба тима.

Већ један од најплаћенијих спортиста света, Пеле је наставио да буде машина за згртање пара и након што се пензионисао.

Бавио се чак и глумом, појавивши се крај Силвестера Сталонеа и Мајкла Кејна у филму Бег у победу 1981.

Држао је бројне уговоре за спонзорства и промоције, са именом које је и даље имало велику тежину широм света.

Уједињене нације су га 1992. именовале за амбасадора за екологију и животну средину, а Унеско га је касније прогласио амбасадором добре воље.

Пет година касније, проглашен је почасним витезом Британског царства током церемоније у Бакингемској палати.

Преузео је водећу улогу у покушајима искорењивања корупције у бразилском фудбалу, мада је одустао од улоге у Унеску пошто је и сам био оптужен за корупцију, мада никада нису представљени никакви докази против њега.

А одиграо је и кључну улогу у успешној кандидатури Рија Де Жанеира за Олимпијске игре 2016, појавивши се на церемонији затварања Олимпијских игара 2012. у Лондону кад је Рио преузимао штафету организације.

Примио је награду за животно дело 2005. на ББЦ-јевој додели награда за Спортску личност године.

Пеле се оженио са Росемари Дос Реис Колби 1966, а њих двоје су имали две ћерке и сина.

Развели су се 1982, пошто је Пеле повезан са моделом и филмском звездом Схусха.

Други пут се оженио певачицом Асиријом Лемос Сеисхас.

Њих двоје су имали близанце, али су се касније растали.

Оженио се 2016. са Марсијом Сибел Аоки, јапанско-бразилском пословном женом, коју је први пут упознао 1980.

Било је тврдњи да су и нека друга деца рођена у разним његовим аферама, али звезда је категорички одбијала да их призна.

Глобални бренд

Пелеово име је моментално препознатљиво чак и међу онима који немају интересовања за фудбал нити било каквог знања о њему.

Он се чак једном нашалио да постоје само три истински велика међународна бренда: Исус, Кока-кола и Пеле.

Био је једна од оних ретких личности које су прерасле спорт и постале славне широм света.

У каснијем периоду живота, мучио се да се опорави од последица операције кука: појављивао се у инвалидским колицима и често није могао да хода.

Али на врхунцу способности, његова чиста спортска снага донела је уживање милионима људи широм света; његов урођени таленат стекао је поштовање како саиграча тако и његових противника.

Велики мађарски нападач Ференц Пушкаш чак је одбио да класификује Пелеа као обичног играча.

„Пеле је био изнад тога", изјавио је он.

Али Нелсон Мандела је можда најбоље описао шта је чинило Пелеа толиком звездом.

„Гледати га како игра било је гледати уживање детета помешано са изузетном грациозношћу одраслог човека."

Погледајте видео: Како се свет опростио од Марадоне

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]