Фудбал, легенде и Пеле: Десет мало познатих прича о најславнијој десетки у историји фудбала

Двадесеттрећег октобра, легендарни бразилски фудбалер Едсон Арантес до Насименто, или Пеле, како Бразилца знају широм света, слави 80. рођендан.

Легендарни бивши спортиста један је од најпрепознатљивијих људи на свету, упркос томе што се престао активно да игра још 1977. године.

Пеле је, између осталог, славан по томе што је освојио три Светска првенства - једини спортиста или спортисткиња који је то постигао - и што држи светски рекорд у броју датих голова - 1.281 гол на 1.363 утакмице за клуб и репрезентацију.

Његова популарност надилазила је оквире спорта чак и у време док је још играо, а опет постоје приче које многи можда нису чули о једном од најславнијих људи у историји.

Ево десет.

Како је Пеле „искључио" судију

Пелеов фудбалски клуб Сантос играо је пријатељску утакмицу против колумбијског Олимпика 18. јуна 1968. године у Боготи.

Дупке пун стадијум колективно је уздахнуо кад је судија Гиљермо Веласкез наложио Пелеу да напусти терен (црвени картон ће бити уведен тек 1970. године) након што је Бразилац фаулирао одбрамбеног играча и, према Веласкезу, увредио га.

Тада је избио хаос - играчи Сантоса бесно су опколили судију, а на сликама са утакмице види се Веласкез са масницом на оку.

Публика је такође протестовала због одлуке.

У интервјуу 2010. године, судија је испричао да му је после тога речено да напусти утакмицу и преда пиштаљку једном од линијских колега.

Пеле је по хитном поступку враћен у игру.

Да ли је Пеле заиста зауставио рат?

Шездесетих је Пелеов клуб Сантос био један од најславнијих фудбалских тимова на свету - а они су ту славу наплаћивали играјући пријатељске утакмице широм планете.

Један од тих мечева одиграо се у ратом захваћеној Нигерији 4. фебруара 1969. године: Сантос је победио локални клуб 2:1 у Бенин Ситију.

У Нигерији се у то време водио крвави грађански рат који је избио након покушаја отцепљења државе Бијафра.

Према речима историчара фудбалског клуба Сантос Гиљермеа Гуарчеа, Бразилци су били забринути за безбедност тако да су зараћене стране постигле примирје.

Ова прича је оспоравана у последњих неколико година и упадљиво је одсутна из Пелеове прве аутобиографије објављене 1977. године.

Али у другој аутобиографији, објављеној 30 година касније, Бразилац помиње ту епизоду.

Он каже да је играчима речено да ће „грађански рат бити обустављен током трајања њихове егзибиционе утакмице".

„Нисам баш сигуран да је то до краја истина, али Нигеријци су се постарали да Бијафранци не нападају док смо ми тамо", написао је Пеле.

Како је Пеле „о'ладио Битлсе"

Пеле се 1975. године преселио у Њујорк да би играо за Космос током првог америчког покушаја оснивања професионалне фудбалске лиге (1968-84).

Похађао је часове енглеског у језичкој школи и, током једне од пауза, легендарни Бразилац је налетео на бившег члана Битлса Џона Ленона, који је тада такође живео у „Великој јабуци".

„Ленон је учио јапански у истој школи", написао је Пеле у мемоарима 2007. године.

Бразилац тврди да му је Ленон испричао како су он и други Битлси покушали да посете хотел бразилског тима током Светског првенства 1966. године у Енглеској.

Пеле је написао да је руководство Бразилске фудбалске федерације спречило покушаје музичара да се сретну с њим и остатком тима.

Зашто никад није играо у европском клубу

Пелеови критичари тврде да му је чињеница што никад није играо клупски фудбал у Европи олакшала живот.

Проблем је у томе што је, за разлику од многих других бразилских играча, славних или мање славних и неславних, Пелеу на врхунцу славе буквално било забрањено да се пресели у иностранство.

Фудбалски клуб Сантос одбијао је понуде клубова као што су Реал Мадрид и Милан у време кад играчи нису могли превише да утичу на то где ће играти.

Притисак да се он задржи у Бразилу потекао је чак и из виших ешалона владе: тадашњи председник Жанио Квадрос је 1961. године издао уредбу којом је Пеле проглашен „националним благом" које не сме да се „извози".

Бразилска легенда на крају је ипак играла у неком иностраном клубу, али тек 1975. године, кад се придружио америчком клубу Њујорк Космос.

Дебитовао је као капитен Бразила у… педесетој

Да, добро сте прочитали. Пеле је понео капитенску траку бразилске фудбалске репрезентације само једном у каријери - увек је одбијао да буде капитен, и у клубу и у репрезентацији.

Изузетак је био дан кад је заиграо за Бразил у 50. години.

То се десило 1990, 19 година пошто се повукао из националне репрезентације.

Одиграо је пријатељску утакмицу Бразил против Остатка света у Милану, организовану у част његовог 50. рођендана - Пеле је играо првих 45 минута.

Иако је Бразил поражен са 2:1, о овој утакмици се дуго причало, али из другог разлога: нападач Флуименсеа Риналдо имао је шансу да Пелеу намести гол, али је шутирао из даљине уместо да проследи лопту ветерану ког у том тренутку нико није чувао на мечу организованом у његову част.

„Јесте се испрва мало љутио на мене", признао је Риналдо за бразилски сајт Глобо Еспорте 2010. године.

Кад је Пеле „отет" на Карибима

Фудбалери Сантоса нису били срећни што ће играти на Тринидаду и Тобагу 5. септембра 1972. године.

„Дошло је до неких озбиљних грађанских немира и видели смо тенкове на улицама", рекао је одбрамбени играч Обердан за бразилски лист Зеро Ора 2010. године.

„Сви смо се сложили да ћемо морати да одиграмо утакмицу што брже можемо како бисмо после могли одмах да ускочимо у авион."

Али делегација није рачунала на реакцију публике када је Пеле дао гол у 43. минуту.

Навијачи су утрчали на терен стадиона у Порт оф Спејну и потом марширали улицама града са Пелеом на раменима, у спонтаној слављеничкој паради.

Прошло је неколико не баш пријатних минута пре него што је он био спасен.

Преотимање славе Силвестеру Сталонеу

Кад је почело снимање филма „Бег у победу" (Escape to Victory) 1980. године, Силвестер Сталоне је већ био велико име у филмској индустрији захваљујући успеху прва два филма о Рокију.

„Бег у победу" је прича је о фиктивној утакмици између нацистичког и тима састављеног од савезничких војника које су заробили Немци током Другог светског рата.

У филму је играо и Пеле, заједно са другим активним и пензионисаним професионалним фудбалерима, као што су били освајачи титула светских првака Боби Мур и Оси Ардиљес - док је Сталоне неубедљиво глумио голмана.

Пеле је чак у једној од сцена извео акробатски ударац такозвана „бицикла", савршено пласиравши ударац из првог кад је овај затражен од њега.

Да све буде чудније, Пеле је изјавио за бразилски сајт УОЛ почетком овог месеца, у видео интервју, да је Сталоне требало да буде тај који даје голове.

„У оригиналном сценарију, Сталоне је био нападач, а требало је ја да будем голман", изјавио је фудбалер.

„Али он није умео да шутне лопту ни да му живот од тог зависи", додао је Пеле смејући се.

Пеле је заправо био пристојан голман…

Пеле у сваком случају не би разочарао да је одиграо голмана у „Бегу у победу".

У стварном животу, славни Бразилац је био одређен као замена за голмана и у клубу и у репрезентацији, у време кад су тимови смели да имају само једну измену по утакмици.

Заправо је у каријери навукао рукавице и стао између статива четири пута за Сантос, укључујући и полуфинале бразилског купа 1964. године.

Његов тим је добио све те утакмице, а Пеле није примио ниједан гол.

У ствари Пеле није само један…

Навијачи су можда уживали док су певали: „Само је један Пеле", али то, наравно, није стварно истина.

Пелеови подвизи су толики да има имењаке широм света, на терену и ван њега.

Један од најславнијих афричких фудбалера рођен је као Абеди Ају, али је постао познат као Абеди Пеле играјући за Гану и бројне друге европске клубове.

У Енглеској, одбрамбени играч Капе Вердеа Педро Монтеиро, који је дошао у Саутемптон 2006. године, такође је био познат као Пеле, што је надимак који је стекао још у детињству.

Али јачи показатељ Пелеовог утицаја могло би да буде његово крштено име.

Према бразилском Институту за географију и статистику, владиној агенцији, Едсон је експлодирао као изузетно популарно име после Пелеових бравура.

Педесетих година у Бразилу је било је 43.511 људи с именом Едсон.

Две деценије касније, пошто је Пеле дао више од 1.000 голова и освојио три Светска првенства, тај број нарастао је на више од 111.000.

Краљ који је могао да постане председник?

Пеле је 1990. године изјавио за инострану штампу да размишља да се кандидује за бразилског председника на изборима 1994. године.

То се никад није десило, али Пеле исте деценије јесте ушао у политику: од 1995. до 1998. године био је бразилски министар за спорт и залагао се за закон који је професионалним фудбалерима давао већу моћ у преговорима са клубовима, чиме је желео да издејствује оно за шта је његова генерација била ускраћена.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]