Бајерн и Лига шампиона: Бранко Зебец - геније који је ударио темељ гиганту из Минхена

Бранко Зебец заслужује да буде упамћен као један од највећих тренера једне епохе, а многи не знају за њега.

Био је прави тактички геније, а његова прича је посебна и трагична.

Зебец је као тренер водио Бајерн до прве титуле шампиона немачке Бундеслиге 1969, а исти успех остварио је и десет година касније на клупи Хамбурга.

У значајној мери утицао је на каријере бројних фудбалских звезда, а Паул Брајтнер - један од само четворице играча који су дали голoвe у два финала Светских првенстава - описао га је као најбољег тренера са којим је радио.

Зебец је био тешка и компликована особа, а за себе је говорио да је диктатор. Ипак, имао је сопствене проблеме са којима се борио.

Подсмевали су му се што му се дешавало да заспи на клупи за време утакмица или када се под дејством алкохола појављивао на конференцијама за медије и давао бизарне изјаве.

Али био је један од најзаслужнијих што је Бајерн постао сила у европском фудбалу.

Нажалост, његова каријера и живот, завршили су прерано због алкохолизма.

Они који се сећају Зебеца, углавном истичу његове врлине. Један од њих је и легендарни голман Бајерна, Сеп Мајер.

„Када је Бајерн освојио шампионску титулу и куп 1969, то је био почетак онаквог клуба каквог знамо данас", каже Мајер за ББЦ Спорт.

„Зебецове заслуге у томе су огромне. Он је ударио темеље и одиграо важну улогу у стварању великог Бајерна. Био је врхунски стратег", додаје он.

Погледајте видео о „фудбалском чуду" из Бачке Тополе

Ту „дуплу круну" у сезони 1968/69 мало ко је очекивао.

Тада Бајерн није важио за врхунски клуб, а претходну титулу су освојили 1932, још пре формирања професионалне Бундеслиге.

Ипак, након што је Вилхелм Нојдекер, председник Бајерна, довео талентованог хрватског тренера у лето 1968, ствари су се брзо промениле.

Зебец је имао 39 година када је постао тренер Бајерна, а препоручио га је претходник на тој функцији и земљак, Златко Чајковски.

Обојица су били важни играчи репрезентације Југославије током 1950-тих. Зебец је био и капитен на Светском првенству 1958.

Председник Нојдекер је веровао је да Бајерну потребна снажна личност на клупи како би у клубу створила победнички менталитет.

Али чак и он је био изненађен Зебецовом одлучношћу.

Зебец је брзо донео промене у Бајерн.

Увео је стил игре са много додавања и стрпљења, који је угледни новинар листа Кикер Рајмунд Хинко, описао као „тики-таку пре тики-таке".

Нашао је најбољу позицију у екипи за Ханса Георга Шварценбека, пошто га је померио са левог бека на место централног одбрамбеног играча. А то је помогло да Франц Бекенбауер уз њега стаса у једног од најбољих дефанзиваца свих времена.

За Зебеца је одбрана била важнија него напад, а његов Бајерн је играо врло опрезно у лиги у којој је тада било много отворених утакмица.

Ипак, и у таквој поставци ствари, Зебец је извукао најбоље из Герда Милера и његове сналажљивости у противничком казненом простору.

И тако је овај нападач постао права „машина за голове" - дао их је 30 на исто толико првенствених мечева у сезони 1968/69.

Бајерн је те сезоне завршио први, са осам бодова више од другопласираног Ахена.

„То је било велико изненађење, поготово што је тренер користио само 13 играча током целе сезоне", објашњава Хинко.

Физичка спрема била је пресудна. Зебецови тренинзи су били „по злу познати" међу фудбалерима.

„Терао је играче да много, много трче, чак и када је снег био до колена. Неки су били толико исцрпљени да су падали у несвест", каже Хинко.

„Бранко је био тешка и тврдоглава особа - али је имао велики ауторитет. Умео је да буде и осећајан и пријатан у разговорима. Био је интровертан човек, са благим осмехом и добрим смислом за хумор".

Али волео је и ствари које немају баш много везе са спортом.

„Волео је и алкохол. Вино, пиво, коњак, вотку, рум".

У то време, многи тренери су умели да попију по неку чашицу алкохола, тако да Зебецов проблем није одмах био уочљив.

Било је лакше исмевати га. Зебецу су, иза леђа, дали надимак Фернет-Бранко, по италијанском произвођачу ликера Фернет-Бранка.

Зебец је боловао и од дијабетеса, а након што је 1970. имао компликовану операцију панкреаса, лекари су му забранили да пије алкохол.

Зависност од алкохола била је разарајућа, а озбиљне здравствене проблеме ни он, ни окружење нису схватали озбиљно.

„Поштовали смо га, без обзира да ли је био пијан или не", присећа се Брајтнер, који је сарађивао са Зебецом 1977. у Ајнтрахту из Брауншвајга.

„Имао сам среће да радим са многим врхунским стручњацима као што су Миљан Миљанић и Удо Латек, али Зебец је био најбољи", објашњава он.

Каже да ову тврдњу могу да поткрепе и Бекенбауер и Милер.

„Бранко је био оштар, али коректан и поштен. Према сваком играчу је имао исти однос, није их делио на звезде и на младе. Можда је био диктатор, али је био добар диктатор", каже Брајтнер.

„Био је непредвидив. Понекад би нам саопштио да имамо два тренинга у једном дану, а онда би их отказао, па ви сви сели да попијемо кафу. Био је другачији, јединствен и зато сам га волео".

Додаје да су сви знали за Зебецове проблеме.

„Они су почели у Бајерну, али није био наш посао да пробамо да му помогнемо".

Проблеми нису нестали ни када је Зебец добио отказ у Бајерну у марту 1970. Његов стил је био превише ауторитаран за управу клуба.

Инсистирао је на томе да све одлуке доноси сам, а то је посебно био проблем за председника Нојдекера и тим-менаџера Роберта Швана.

Такво Зебецово понашање било је толерисано док је Бајерн био на врху, али је управа клуба искористила прву прилику да се отараси Зебеца.

У сезони после Бајерновог освајања дупле круне, Борусија Менхенгладбах је дошла до прве титуле шампиона Немачке у клупској историји.

А Борусију је предводио фудбалер Гинтер Нецер, који је увек имао високо мишљење о Зебецу, иако никад као играч није сарађивао са тим стручњаком.

Осам година касније, Нецер је постао спортски директор Хамбурга и његова најважнија одлука је била да доведе Зебеца за тренера у лето 1978, када је клуб био у великој кризи.

Хамбург је претходну сезону завршио на десетом месту у Бундеслиги, а нападач Кевин Киген који је дошао годину дана раније, био је близу одлуке да оде.

Између ангажмана у Бајерну и Хамбургу, Зебец је тренирао Штутгарт, Хајдук из Сплита и Ајнтрахт Брауншвајг.

Као и у Бајерну, Зебец је у Хамбургу одмах ударио сопствени печат. Клуб са севера Немачке постао је првак Бундеслиге, Киген је дао 17 голова и две године заредом освојио престижну награду Златна лопта.

Феликс Магат, фудбалер средине терена Хамбурга у то време, присећа са како је то изгледало.

„Нико није знао у ком правцу идемо, а неки су се чак плашили да ће Хамбург да испадне у другу лигу. Чак ни највећи оптимисти нису сањали и шампионској титули".

„Зебец је био најзаслужнији за успех. Његов главни циљ била је победа и научио нас је како да играмо да би то ње дошли. Био је веома интелигентан, а од просечне екипе направио је најбољи тим у Европи".

Зебецови тренинзи и даље су били веома тешки.

„Наш тренинг центар Охсенцол био је величине четири фудбалска тереа", каже Џими Хартвиг, некадашњи фудбалер Хамбурга.

„Зебец нас је терао да трчимо 60 кругова око целог центра на 35 степени. Било је веома тешко, али смо знали да ћемо напредовати. Био је један од најискренијих људи које сам познавао - строг као отац, али је умео да слуша".

У другој сезони у Хамбургу, мало је недостајало да Зебец донесе клубу пехар Купа европских шампиона.

Првак Немачке је у финалу такмичења у Мадриду надиграо енглески Нотингем Форест, али је тим тренера Брајана Клафа дао један гол и некако успео да сачува мрежу до краја меча.

Италијански дневни лист Газета дело Спорт у извештају са утакмице истакао је да је Форест показао како енглески клубови могу да играју чувени италијански одбрамбени „катеначо" стил.

„Нема сумње да су Зебец и Клаф били најутицанији тренери те епохе. Обојица су били јаке личности, са јасним идејама и принципима. Због тога су чак обојица умела да уђу у сукоб са председницима клубова".

Како је Клаф са Форестом те сезоне освојио Куп шампиона, Зебецово највеће достигнуће остала је победа од 5:1 у реваншу полуфинала над мадридским Реалом, на чијој клупи је седео још један југословенски стручњак, Вујадин Бошков.

А још значајни догађај одиграо се четири дана пре утакмице са Борусијом, када је Хамбург имао првенствени окршај са Борусијом Дортмунд.

Зебеца није било када је клупски аутобус кренуо ка стадиону Вестфален у Дортмунду, јер се напио и успавао.

Када се пробудио, решио да сопственим колима отпутује у Дортмунд, али га је полиција зауставила и на алко-тесту Зебец је имао 3,25 промила у крви.

Са толиком количином алкохола у крви, људи се углавном онесвесте.

Полиција му је запленила аутомобил, али је Зебец узео такси и стигао на време на стадион, где му је дозвољено да седне на клупу Хамбурга.

То је била велика грешка, јер су фотографије Зебеца како спава на клупи доспеле на насловне стране немачких новина.

До тог тренутка, клуб је некако успевао да сакрије Зебецов порок од очију јавности, али сада је то било немогуће.

Зато је, с обзиром на околности, феноменална победа над Реалом неколико дана касније добила додатно на тежини. Али Зебецова звезда почела је да тамни једнаком брзином као што је засијала.

Хамбург је те сезоне остао без титуле првака Немачке, коју је освојио Бајерн, а ситуација за Зебеца се погоршала.

Он се у јулу на тренингу појавио пијан, а клуб га је саопштењем упозорио да ће у случају још једног сличног инцидента бити приморан да раскине сарадњу.

Такав инцидент десио се у децембру 1980, када се Зебец пијан појавио на конференцији за медије после победе над екипом Минхена 1860.

Одгурнуо је Нецера да би сео на столицу и то је било то. Хамбург је раскинуо уговор са њим, а спортски директор је био шокиран.

„Знао сам за проблеме са алкохолом и пре него што смо га ангажовали, али нисам баш схватао колико је озбиљно. Та прича са њим је утицала не мене више него било шта друго у фудбалу. Био је сјајан и зато сам тужан што нисам могао да му помогнем", признао је Нецер.

Људи блиски Зебецу били су сведоци тренерског и животног суноврата.

Био је изразито талентована особа, имао је различита интересовања. Сјајно је играо шах, био је одличан ђак, математика и физика су му ишле од руке.

Могао је да убеди фудбалере да ураде све за њега, али није био у стању да победи алкохолизам.

Зебец се, додуше, није тако лако предао.

У лето 1981. године, преузео је Борусију Дортмунд, направио организовану екипу и упркос просечном играчком кадру, изборио пласман у европски Куп УЕФА.

Навијачи се заљубили у њега, али управа клуба није желела да му продужи уговор, а проблеми ван терена су постајали све већи.

Последњи немачки клуб који је Зебец водио био је Ајнтрахт Франкфурт, са чије клупе је отишао у октобру 1983.

Преспавао је на клупи утакмицу са берлинском Хертом коју је Ајнтрахт изгубио и управа клуба је реаговала веома брзо.

Како би спречили још један скандал на конференцији за медије после утакмице, економ је умотао Зебеца у ћебе и „прошверцовао" га са стадиона поред новинара.

У клупском аутобусу нико није приметио да је убачен и тепих. Био је то катастрофалан, гротескан одлазак из фудбала генијалног човека који је у једном тренутку дошао до врха.

Али његов утицај је велики, тврди Магат.

Он је постао тренер, строг и захтеван, а освојио је са Бајерном две титуле првака Немачке, као и једну са Волфзбургом, што је било велико изненађење 2009.

„Зебец је најважнији човек у мојој каријери и његове идеје су основа тренерских принципа за које се залажем", наводи Магат.

„Као и Бранко, ја желим да стварам екипе кроз напоран рад и посвећеност који ће омогућити сваком фудбалеру да напрадује и као појединац".

Тужно, али Зебец није доживео да види какав је Магат постао тренер. Преминуо је 1988. у 59. години, а победио га је једини противник којег се плашио за живота.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]