Бразил, фудбал и трагедија: Успон и пад Бруна - прича о голману који је наручио отмицу и убиство бивше девојке

Нису имали шта да изгубе.

Фламенго је губио 2:0 од Флуминенсеа, ривала из Рио де Жанеира, у утакмици бразилског првенства играној једног топлог поподнева, 27. маја 2010. године.

У 90. минуту досуђен је слободан ударац у близини противничког шеснаестерца.

Голман Фламенга, Бруно Фернандеш де Соуза, ту је видео шансу за себе.

Његов шут десном ногом је заобишао живи зид и погодио горњи десни угао гола. Био је то за њега четврти гол у каријери, али једва да га је и прославио, јер је владајући шампион Фламенго и поред тога изгубио утакмицу.

Само месец дана касније, све ово је била далека прошлост.

Бруно је био иза решетака, оптужен за наручивање киднаповања и варварског убиства једне жене.

Информативне редакције су имале много посла тог 25. јуна 2010. године.

Али не зато што су на Светском првенству Бразил и Португал играли утакмицу у групној фази, у којој су се борили да избегну Шпанију у даљем такмичењу.

Медији су се бавили узнемиравајућим вестима - из полиције је процурела вест да је капитен Фламенга, Бруно Фернандеш де Соуза, главни осумњичени у случају нестанка и смрти глумице и модела Елизе Самудио.

Бруно није био са националним тимом у Јужној Африци, иако је био један од најбољих бразилских голмана у то време.

Строги селектор Дунга, који наводно није био импресиониран Бруновим разметљивим понашањем у једном мечу домаћег првенства 2009. године, није га уврстио у национални тим.

Свеједно, голман је био звезда вероватно најпопуларнијег бразилског клуба, а чак се и помињао прелазак у Милан.

Није претерано рећи да би Бруно, који је тада имао 25 година, ускоро могао да дебитује и у међународном фудбалу. Многи су мислили да би баш он могао да носи дрес са бројем 1 на Светском првенству 2014. године, на којем је Бразил био домаћин.

Ипак, све је то постајало само цртица у језивој причи која је почела да се одмотава.

Бруно и Елиза су кратко били у вези.

Сведочанства њихових пријатеља говоре да су се упознали 21. маја 2009. на секс забави.

У августу те године, она је играчу рекла да је у другом стању.

Касније, на суду, Бруно је рекао како је раскинуо са њом пошто Елиза није хтела да абортира.

У то време он је излазио са зубарком Ингрид Кавалканти - са којом ће се венчати 2016. године, из затвора - иако је тада и даље био у браку са девојком из детињства Дајаном Родригез, са којом је имао двоје деце.

Његово неслагање са Елизом је ускоро постало ствар суда - тог августа она је поднела захтев за доказивањем очинства и тражењем алиментације од капитена Фламенга.

Овај потез је затровао њихову везу.

Елиза је 13. октобра полицији Рио де Жанеира пријавила да су је Бруно и његови пријатељи, укључујући и његовог другара из детињства Луиза Ромаоа, познатог под надимком Макарао (Шпагети), киднаповали и натерали да узме таблету која је требало да индукује абортус.

Рекла је и да је један од њих претукао, а полицајцима је казала и да јој је Бруно уперио пиштољ у главу.

Бруно је отворено оптужио Елизу да лаже.

„Ово није први пут да она лаже не би ли ми наудила", рекао је у званичној изјави.

„Она не може да поднесе то да ја не желим да будем са њом у вези. Нећу да овој дами дајем 15 минута славе коју толико жели".

Уследила је истрага.

Полицајци Рија, специјализовани за насиље над женама, предложили су да Бруно добије забрану приласка Елизи.

Судија то није уважио. Резултати форензичких испитивања су необјашњиво каснили.

За Бруна, сезона је завршена тако што је подигао трофеј бразилског првенства пошто је Фламенго направио скок из доњег дела табеле до прве титуле освојене у последњих 17 година.

Коначно, августа 2010, стигли су резултати форензичких тестова. Показивали су „трагове агресије".

Међутим, Елизе у том тренутку већ два месеца није било нигде.

Фебруара 2010. године, Елиза је у Сао Паолу, у којем је живела са пријатељем, родила дечака којем је дала име Бруно.

Голман Фламенга је категорички одбијао да призна очинство над дететом и да се подвргне тесту.

Без финансијске помоћи, мајка и дете су зависили од подршке пријатеља.

Ипак, чинило се да је тада играч променио став.

Према сведочењу новинарке Лесли Леитао, ауторке бестселера „Неповратно" о случају Самудио, Бруно је Елизи рекао да је спреман да изглади цео случај.

„Само је од ње тражио да престане да комуницира са медијима", написала је Леитао.

Бруно је чак 11. маја изнајмио апартман у Трансамерици, ексклузивном хотелу у Рију, за мајку и дете.

Голман је, у ствари, само куповао време.

Бруно је последњи меч за Фламенго (пораз од Гојаса од 2:1) одиграо 5. јуна 2010, „знајући да је Елиза киднапована", додала је Леитао.

Како каже,, Бруно је одлучујући потез повукао само неколико тренутака пре изласка на терен, када је позвао свог пријатеља Макараоа.

То потврђују и званични подаци које су прибавили истражитељи.

Породично саслушање је било заказано за 11. јун и тада је требало да се две стране договоре око ДНК теста и износа алиментације.

Ипак, 4. јуна, Шпагети је телефоном назвао Елизу.

Шпагети је тада био, мање-више, Брунов лични асистент и већ је плаћао Елизине трошкове у кешу.

На суду ће касније изјавити да је Елизи рекао да ће од Бруна добити поприличну суму новца.

Тај кеш је наводно био на Бруновом ранчу удаљеном стотинама километара и он је требало и њу и бебу да одвезе тамо.

Са Шпагетијем је био и Жорж Салеш, Брунов 17-годишњи рођак којем је голман био нека врста тутора након што је запао у проблем са дилерима из сиромашног краја у којем је живео.

Жорж је био тај који је полицији открио крваве детаље Елизине судбине.

Пошто су је претукли, одвезли су је у Брунову кућу у Рију - он је у том тренутку играо за Фламенго.

Бруно се тамо појавио следеће вечери.

Касније, Бруно ће рећи суду да су он и Елиза разговарали и да су се договорили да заједно оду на ранч. Елиза је тамо задржана до 10. јуна.

Тог поподнева су и она и беба одведени у кућу у другом граду, Бело Хоризонтеу, где ју је гушио Маркос Апаресидо, бивши полицајац којег је ангажовао Шпагети да је убије.

Њено тело је затим раскомадано на четири дела и дато псима.

Брунови саучесници, са којима је била и његова бивша жена Дајана, затим су покушали да сакрију бебу од полиције након што је почела потрага за Елизом.

Бебу - Бруниња (малог Бруна)- полиција је лоцирала у фавелама Рибеирао дас Невес, на прилазима Бело Хоризонтеу.

Елизино тело никада није пронађено.

Бруно се предао полицији Рија 7. јула.

У том тренутку истражитељи су већ имали довољно доказа који су га повезивали са злочином.

Током суђења, никада није признао да је наручио Елизино убиство и Шпагетија је кривио за цео случај.

Ипак је признао да је знао да је злочин извршен и да је затим лагао о томе док је полиција још увек трагала за Елизом.

Осуђен је на 22 године затвора 2013. године. Шпагети је осуђен на 15 година и од 2018. он служи казну у затвору. Он и Бруно су прекинули сваки контакт.

Апаресидо је кажњен са 36 година затвора, 22 за убиство Елизе и још 14 за претходно убиство за које му је већ било суђено.

Јула прошле године, суд у држави Мина Жераис је допустио Бруну да остатак казне проведе у полуотвореном затвору, што му је омогућавало да спава код куће.

Али и пре него што је делимично био ослобођен, почеле су гласине и вести о његовом повратку у фудбал.

Бруно је рођен 23. децембра 1984. у Рибеирао дас Невесу, радничком граду на југоистоку Бразила.

Имао је само три месеца када су га родитељи оставили са баком и одселили се на север земље, хиљаде километара далеко.

Проћи ће пуних 18 година пре него што ће Бруно поново видети родитеље.

Као и за многу другу сиромашну бразилску децу, фудбал је и за њега представљао начин да побегне од сиромаштва.

Већ је са 12 година био полазник школе у Венда Нови, развојном клубу Бело Хоризонтеа. Захваљујући висини (188цм), дечак је био очигледан избор на голманској позицији.

Професионални деби је уследио 2004. године у дресу регионалног лидера, Атлетика из Минеира.

Већ тада су код њега били видљиви елементи непредвидљивог темперамента.

Годину дана касније, Бруно је провео ноћ у затвору после сукоба са студентима навијачима градског ривала Крузеира, који су га наводно провоцирали.

Почетком 2006. је поново притворен због опасне вожње.

Ипак, на терену је све било у реду и помињао се чак и прелазак у холандски АЗ Алкмар.

Ипак, Бруно је 2006. потписао за Коринтијанс, клуб из Сао Паола који ће шест година касније победити Челзи у финалу ФИФА Светског купа.

Исте те године, поново је видео своју мајку, захваљујући бразилском ТВ програму који их је спојио.

Бруно је одслужио једва годину дана затворске казне пре него што се поново појавио на насловним страницама.

Монте Кларос, мали клуб из Мина Жераиса, његове матичне државе, објавио је у фебруару 2014. да је потписао уговор са Бруном.

То је подразумевало и трансфер у локални затвор, али је судија одбио тај захтев.

Три године касније, док је по налогу Врховног суда Бразила био привремено пуштен на слободу, други клуб из Мина Жераиса, Боа Еспорте, потписао је уговор са Бруном.

То је довело до протеста у целој земљи и три спонзора су напустила тим, али је клуб ипак остварио трансфер.

Бруно је одиграо пет мечева пре него што је враћен у затвор, после још једне одлуке Врховног суда.

Након његовог делимичног повратка, један број клубова је изразио намеру да потпише уговор са осрамоћеним голманом, али је притисак навијача и спонзора утицао на још један његов повратак.

Чувен је био случај из јануара 2020. године.

Феира де Сантана, клуб са североистока Бразила, повукао се из трке за његов потпис после емотивног апела телевизијске водитељке Џесике Сенра.

„Верујем да многи људи заслужују другу шансу. Али опростити некоме не значи да можемо да заборавимо шта је та особа урадила", рекла је она.

„Након тако ужасног злочина, питање је да ли би требало дозволити да се овај убица жене поново нађе у позицији која би од њега могла створити хероја".

Фемицид је постао једна од најзаступљенијих тема у оквиру борбе за људска права у Бразилу.

Најновије статистике кажу да је само у 2019. години око 1.310 жена убијено у случајевима породичног насиља у Бразилу.

Правно, ништа не спречава Бруна да се врати фудбалу.

„Он покушава да се поново интегрише у друштво. Он једино зна да игра фудбал", каже Маријана Миљорини, играчева адвокаткиња.

Такву изјаву редовно понавља и сам играч.

У ретким интервјуима које је давао упорно је понављао како му није било омогућено да се врати у нормалне токове живота.

„Људи не желе да ми дају шансу. Не дозвољавају ми да радим", рекао је ТВ каналу Рекорд у јануару ове године.

„Причају о мени на друштвеним мрежама, али како ја да зарадим за живот?"

За Соњу Моуру, Елизину мајку, ово је морално питање.

„Починио је ужасан злочин и сада је потпуно апсурдно да он добије шансу да постане идол деци и тинејџерима", рекла је она бразилском магазину Епока у фебруару.

„Суд му је испунио све жеље, док ја и даље не могу да нађем остатке свог детета".

Соња је такође и старатељ Бруновог и Елизиног сина.

Једном приликом, када се о детету јавно говорило, открила је да дечак има нападе панике када разговара са оцем.

„Мој унук ми је једном рекао да никад не би могао да верује свом оцу. Не осећа мржњу, јер сматра да не може да мрзи некога кога не познаје", рекла је дечакова бака часопису Еспорте.

„Ако то буде зависило од мене, Бруно никада више неће прићи ни близу Брунињу".

Бруно и даље жели да се повеже са својим сином.

„Желео бих да му кажем шта се све догодило и да од њега тражим опроштај", рекао је за ТВ Рекорд.

„На њему је да одлучи".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]