Централна Америка, фудбал и сто сати рата: Дан када је утакмица изазвала сукоб у којем је страдало хиљаде људи

Додир Хозеа Антонија Квинтаниле незнатно је скренуо лопту, али то је било сасвим довољно.

Она је успела да савлада голмана и донесе Ел Салвадору победу у продужецима од 3:2 против суседног Хондураса, 27. јуна 1969. године, изборивши тако пласман на Светско првенство 1970. године.

Утакмица би вероватно остала фуснота у историји да се не сматра заслужном за избијање рата.

Током маничних 100 сати у јулу исте године, две централноамеричке земље упустиле су се у жесток оружани сукоб.

Процењује се да је страдало и до 4.000 људи, најмање 10.000 је рањено, а стотине хиљада расељено.

Трајање окршаја није било толико важно за историјске читанке. Штампу је највише занимала чињеница да је такву ескалацију сукоба изазвао један спорт и овај сукоб је тако постао познат као Фудбалски рат.

„То је претерани назив", рекао је Марко Антонио Мендоза, капитен репрезентације Хондураса на тим утакмицама, за аргентински лист Пагина 12. августа 2017. године.

„Није фудбал изазвао рат. Он је био последица проблема између две земље због аграрне реформе."

Проблематична прошлост

Хондурас и Ел Салвадор, две земље које спадају међу најсиромашније на свету, имају компликован заједнички историјат.

Обе су део блока пет централноамеричких држава које су прогласиле независност од Шпаније истог дана - 15. септембра 1821. године - иако су формирале федерацију која је трајала до 1838. године.

После коначног разлаза, Хондурас је завршио са територијом више од пет пута већом од салвадорских суседа и долазило је до често територијалних спорова због тога.

Ел Салвадор је имао много већу популацију - до 1969. године већу од Хондураса за више од милион људи.

Демографски притисак је од почетка 20. века присилио стотине хиљада Салвадораца да емигрирају у Хондурас, углавном да би радили у пољопривреди.

Протеривања

Међутим, закон о аграрној реформи који је Хондурас усвојио 1962. и спровео 1967. године резултирао је масовним одузимањем земљишта у власништву салвадорских емиграната, које је потом додељивано рођеним Ходурашанима.

Земља је подједнако одузимана имигрантским земљорадницима и бесправно насељеним лицима, без обзира на њихова власничка права или имигрантски статус.

То је створило проблеме за Салвадорце и Хондурашане који су били у браку.

Заплена је био чин који су заговарали велепоседници у Хондурасу, укључујући међународне корпорације као што је Уједињена воћна компанија.

Хиљаде салвадорских радника протерано је из Хондураса, што је мера која ја наишла на протесте салвадорске владе, која је изнела оптужбе за злостављање и тортуру.

А онда су дошле квалификације за Светско првенство 1970. године.

Тимови су се срели у полуфиналу, где је било нерешено.

Хондурас је прво 8. јуна код куће победио са 1:0, али тек након што су се навијачи постарали да направе највећу могућу буку испред хотела у ком је одсела салвадорска делегација у Тегусигалпи.

„Њихови навијачи затворили су путеве око хотела и сви који је ту требало да прођу морали су гласно да трубе. Ока нисмо склопили", рекао је за ББЦ 2009. године бивши салвадорски играч Салвадор Мариона.

Недељу дана касније, Салвадор је добио реванш утакмицу са 3:0, на којој је домаћа публика створила једнако непријатељску атмосферу - што је довело до одржавања додатне утакмице у Мексико Ситију.

Бодрење играча

Чак и пре него што су екипе кренуле са центра, напетости су биле присутне на све стране.

Штампа у Хондурасу искористила је извештаје о томе да су два хондурашка навијача убијена пред другу утакмицу и да су уништени аутомобили са хондурашким регистрацијама.

Такође, војна влада Ел Салвадора (Хондурасом је такође владала војска) објавила је 26. јуна, пред сусрет у Мексику, прекид свих дипломатских веза између две земље.

Власти су се постарале и да одрже упечатљив мотивациони говор играчима.

Гранични сукоби

„Позвани смо на вечеру у председников дом. Он нам је рекао да морамо да добијемо утакмицу и да ће наша победа бити посвећена 'свим Салвадорцима који су се напатили у Хондурасу'", присетио се Мариона.

Неколико дана касније, већ су почели да пристижу извештаји о граничним сукобима.

Четрнаестог јула ваздушне снаге Ел Салвадора напале су мете у Хондурасу, као увод у инвазију копнене војске.

За 24 сата, салвадорске трупе успеле су да зађу довољно дубоко на хондурашку територију да угрозе Тегусигалпу.

Хондурас је затражио интервенцију Организације америчких држава (ОАС), која заговара сарадњу на континенту.

Са хитне седнице затражено је моментално примирје и повлачење трупа.

Иако је споразум постигнут 18. јула, требало је да прођу још две недеље да се Ел Салвадор потпуно повуче.

Тешке последице

Рат је трајао нешто више од четири дана, али је било потребно 11 година да Тегусигалпа и Сан Салвадор потпишу мировни споразум.

Изгледало је да је територијалне спорове разрешио Међународни суд правде одлуком из 1992. године, али још 2014. између ове две земље и даље су се размењивале тешке речи и провокације.

За Ел Салвадор, Фудбалски рат имао је тешке последице - присилни повратак расељених емиграната допринео је паду животног стандарда у земљи.

А потпирио је и незадовољство у друштву које је довело до грађанског рата 1979. године - који је потрајао 13 година и изазвао смрт више од 75.000 особа, према подацима Уједињених нација.

Државна репрезентација на крају јесте учествовала на Светском првенству 1970. године, али је испала у групној фази такмичења, после три пораза и ниједног постигнутог гола.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]