Русија и Украјина: Шта је „прљава бомба“

Руски министар одбране Сергеј Шојгу изнео је непоткрепљене тврдње да би Кијев могао да употреби такозвану „прљаву бомбу", која користи конвенционални експлозив, али у себи има и радиоактивни материјал.

Његове оптужбе негирала је украјинска влада, баш као и владе Француске, Велике Британије и САД.

Шта тврди Русија?

Шојгу је рекао британском министру одбране Бену Воласу да је „забринут због могућих провокација Кијева које укључују употребу 'прљаве бомбе'".

Он је разговарао и са министрима одбране у САД, Француској и Турској, изневши сличне тврдње.

У заједничком одговору, Француска, Велика Британија и САД рекле су да њихове владе „одбацују руске транспарентно лажне оптужбе да се Украјина припрема да употреби прљаву бомбу на властитој територији".

Украјински председник Владимир Зеленски негирао је ове наводе и оптужио Русију да је „извор свега прљавог што може да се замисли у овом рату".

Шта је прљава бомба?

Звана још и „уређај за радиолошко распршивање", ова бомба садржи радиоактивни материјал као што је уранијум, који се шири путем ваздуха кад се детонира њен конвенционални експлозив.

Оне не морају да садрже високо рафинисани радиоактивни материјал који се користи у нуклеарној бомби.

Уместо тога, могу да користе радиоактивне материјале из болница, нуклеарних електрана или истраживачких лабораторија.

То их чини много јефтинијим и бржим за прављење од нуклеарних оружја.

Оне такође могу да се возе позади у возилу, на пример.

Зато што радиоактивни отпад изазива озбиљне болести као што су рак, таква бомба би изазвала панику међу циљаним становништвом.

Широка област око зоне експлозије такође би била евакуисана због деконтаминације или потпуно расељена.

Федерација америчких научника израчунала је да ако бомба која садржи девет грама кобалта-60 и пет килограма ТНТ-а експлодира на шпицу Менхетна, у Њујорку, читава градска област била би ненастањива деценијама.

Из тог разлога, „прљаве бомбе" су познате као „оружје масовног ометања".

Међутим, оне су врло непоуздане као оружја.

Да би се радиоактивни материјал у прљавој бомби распршио по читавој зони удара, мора да се сведе на прах.

Али ако су честице сувише ситне или их понесу јаки ветрови, распршиће се сувише широко да би направиле велику штету.

Зашто је Русија изнела оптужбу са „прљавом бомбом"?

Амерички Институт за ратне студије (ИСВ) саопштио је да је руски министар одбране „вероватно желео да успори или заустави западну војну помоћ Украјини и ослаби НАТО савез ратнохушкачким изјавама".

Било је спекулација и да Русија сама планира да детонира прљаву бомбу у Украјини а да за то окриви украјинске снаге у „нападу под лажном заставом".

Међутим, многи војни аналитичари тврде да Русија не би била толико непромишљена, имајући у виду штету која прљава бомба може да нанесе њеним властитим трупама и територији под њеном контролом.

„Мало је вероватно да Кремљ у скорије време планира да изврши напад прљавом бомбом под лажном заставом", кажу из ИСВ.

Да ли је прљава бомба коришћена раније?

Још није изведен успешан напад прљавом бомбом игде у свету.

Међутим, било је покушаја.

Побуњеници из Чеченије су 1996. поставили бомбу у московском парку Измаилово која је садржала динамит и цезијум-137.

Цезијум је извађен из опреме за лечење од канцера.

Снаге безбедности откриле су њену локацију и она је деактивирана.

Чеченска обавештајна служба је 1998. пронашла и деактивирала прљаву бомбу близу железничке пруге у Чеченији.

Хосе Падиља, амерички држављанин са везама са Ал Каидом, ухапшен је 2002. у Чикагу под сумњом да је планирао напад прљавом бомбом.

Осуђен је на 21 годину затвора.

Дирен Барот, британски држављанин и члан Ал Каиде, ухапшен је 2004. у Лондону за планирање терористичких напада у САД и Великој Британији који би обухватали употребу прљаве бомбе.

Осуђен је 2006. на 30 година затвора.

Међутим, ни Падиља ни Барот нису почели да састављају бомбе пре него што су ухапшени.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]