Украјина и Русија: Какво оружје је убило више од 50 људи у нападу на железничку станицу

Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Маниша Гангуљ и Џо Инвуд
- Функција, ББЦ Њуз
ББЦ истрага открила је недвосмислене доказе да је у нападу на железничку станицу у Краматорску у Украјини била коришћена касетна бомба, забрањена у многим земљама према међународном закону.
Ово оружје избацује пуњење сачињено од мањих бомби које се распршују и експлодирају над широм облашћу.
Више од 50 људи погинуло је 9. априла кад је пројектил погодио станицу препуну људи који су желели да напусте исток земље.
Више од 120 земаља потписало је споразум којим се забрањује употреба овог оружја - али не и Русија и Украјина.
Какви су докази да су употребљене касетне бомбе?
ББЦ новинари који су посетили станицу после напада пронашли су очигледне обрасце на земљи који су у складу са употребом бојеве главе из касетне бомбе.

Образац распрскавања на земљи на простору испред станице у Краматорску сугерише могућу употребу касетне бомбе
Бројне експлозије које су уследиле обично распрскавају фрагменте око места главног удара пројектила, остављајући карактеристична ситна удубљења где је свака од њих ударила.

На грађевини близу станице такође су могле да се виде такви обрасци распрскавања близу веће рупе настале у зиду.
Новинарима Вашингтон поста, који су стигли на лице места непосредно после самог напада, очевици су рекли да су чули „првобитну експлозију, праћену звуком четири или пет других удара."
Тај звучни образац у складу је са звуком који производи касетна бомба.
После напада, пронађени су остаци пројектила Точка-У из совјетског доба.
То је балистички пројектил са једном бојевом главом кратког домета на који може да се монтира касетна бојева глава са 50 мањих бомби, а које могу да експлодирају приликом удара.


Пронађени су докази да је Русија претходно користила ове пројектиле у актуелном сукобу, мада и Украјина има ово оружје у арсеналу.
Русија је претходно негирала да га је користила у регионима Доњецк и Луганск у Украјини, али те тврдње су оспорене.
Шта кажу војни стручњаци?
Сидарт Каушал, стручњак за оружје из групе Краљевски институт уједињених служби, рекао је:
„Траг удара поприлично одговара подмуницији као што је 9Х24, касетној муницији из совјетског доба коју са собом може да понесе пројектил Точка."
Он је указао на прилично плитак централни кратер и знаке зрачеће фрагментације од којих сви упиру у једном правцу, што је у складу су подмуницијом овог облика.

„То више него одговара тачки удара фрагментиране подмуниције - значи да је коришћена касетна бомба."
Разговарали смо са још два стручњака који се слажу с овим налазима.
ББЦ је покушао да идентификује место са ког је испаљен пројектил, уз помоћ снимака и фотографија са друштвених мрежа, али у томе до сада није успео.
Зашто су касетне бомбе забрањене?
Употреба овог оружја изазвала је широко распрострањене критике група за заштиту људских права због штете коју наносе и специфичне претње коју представљају по цивиле у ратним зонама.
Ово оружје може да испусти чак 50 мањих бомби у пречнику и до 400 метара, са могућношћу да доведу до високог броја цивилних жртава у густо насељеним областима.
Оно представља ризик и кад нека од подмуниције не детонира, што је уобичајено код старих совјетских пројектила којима је већ деценијама истекао рок, као што је Точка.
Овакво оружје НАТО је користио у бомбардовању СР Југославије 1999. године, подсетио је Дојче веле, позивајући се на извештај агенције Асошиејтед прес приликом напада на Ниш маја те године.
Током 2004. године, Међународни суд правде водио је процес у вези са оптужбама против НАТО-а да је користио касетне бомбе у нападу на СР Југославију, навео је ББЦ.
НАТО чланице су тада рекле да тај суд није надлежан да води такав процес.
Организација Хјуман рајтс воч осудила је НАТО због коришћења касетних бомби током напада на СР Југославију.
Конвенција о касетној муницији из 2008. године забрањује употребу овог оружја, али Русија и Украјина нису потписнице тог споразума.
Раније током сукоба, изречене су оптужбе да су руске снаге користиле касетну муницију у области Харкова, што је довело до тога да Међународни кривични суд (МКК) саопшти да отвара истрагу.

Погледајте видео: Шта је ратни злочин

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]













