Русија и Украјина: На који начин Русија и Украјина користе дронове камиказе

Украјина је оптужила Русију за коришћење „камиказа" дронова на цивилне циљеве у Кијеву.

Дронови носе експлозиве који се детонирају при удару, када се уништи и сама машина.

Шта су руски 'камиказа' дронови

Стручњаци сматрају да Русија користи иранске Шахид-136 дронове у рату у Украјини од средине септембра.

Руси их зову и Геранијум-2. Ови дронови носе експлозив у бојевим главама на предњем делу и програмирани су да круже над циљем све док не добије наредбу за напад.

Шахид-136 има распон крила од око два и по метра и тешко га је открити радаром.

„Лете ниско и могу да се лансирају у таласима. Ова јата дронова је много теже пресретнути противваздушном одбраном", рекао је Џастин Крамп, војни стручњак, за ББЦ.

Украјинска противваздушна одбрана око Кијева користи противваздушне рекете да би оборила ове дронове.

Почетком октобра, украјинске оружане снаге саопштиле су да пресретну чак 60 одсто свих долазећих Шахид 136 дронова.

Ови дронови су релативно јефтини и коштају око 20.000 евра.

Није познато колико их Русија има, али Вашингтон тврди да Иран намерава да пошаље стотине у Русију.

Иран је демантовао те извештаје.

Да ли је Украјина користила дронове камиказе?

Последњих недеља су забележени напади на руску војну базу у Сакију, у западном делу Крима, на авиобазу близу Севастопоља, као и на руске бродове у овој луци.

„Ако посматрате експлозије у нападима, видећете да су врло мале", каже докторка Марина Мирон, истраживачица на студијама одбране на лондонском Кингс колеџу.

„Претпостављам да се ради о камиказа дроновима кућне производње, на које је привезан експлозив."

Које дронове поседују Украјина и Русија?

Украјина користи војне дронове Бајрактар ТБ2 турске производње. Дронови су величине малог авиона, носе камере и могу да буду наоружани ласерски навођеним бомбама.

На почетку рата, Украјина је поседовала флоту од „мање од 50" ових дронова, каже др Џек Ватлинг са Краљевског института заједничких оружаних снага.

Русија такође користи и „мање, једноставније" дронове Орлан-10, који такође поседују камере и могу да носе мање бомбе.

Како се користе војни дронови?

За обе стране, и Русију и Украјину, дронови су изузетно корисни за лоцирање непријатељских циљева и навођење артиљерије ка њима.

„Руске снаге могу да допреме оружје до непријатељских циљева само три до пет минута пошто дрон Орлан-10 утврди мету", каже др Вотлинг.

Сам напад иначе може да траје између 20 и 30 минута.

Др Марина Мирон каже да су дронови омогућили Украјини да рашири нападе њених ограничених војних снага.

„У прошлости, ако бисте желели да утврдите положај непријатеља, морали бисте да пошаљете специјалне јединице... И можда бисте изгубили неке од њих", каже она.

„Сада само ризикујете губитак дрона."

Током првих недеља рата, украјински Бајрактар дронови су били изузетно хваљени.

„Приказивани су како нападају циљеве попут стоваришта муниције, и имали су значајну улогу у потапању (ратног брода) Москва", каже др Мирон.

Међутим, Бајрактар је велики и споро се креће, и Русија је могла ефикасно да га обори и заустави системима противваздушне одбране.

Како се користе дронови који нису војни?

Војне дронове је тешко надоместити - један Бајрактар ТБ2 кошта око два милиона долара.

Зато обе стране, посебно Украјина, користе и мале комерцијалне моделе попут ДЈИ Мавик 3, који кошта око 2.000 евра.

Ови комерцијални дронови могу да буду опремљени малим бомбама. Углавном се користе да утврде положај непријатељских трупа и за навођење напада.

„Украјина нема толико муниције као Русија", каже др Мирон.

„Поседовање 'очију у ваздуху' за утврђивање мета и управљање артиљеријским нападима значи да могу боље да искористе то што имају."

Међутим, комерцијални дронови су слабијих карактеристика од војних.

На пример, ДЈИ Мавик може да лети укупно 30 километара и најдуже 46 минута.

Русија користи електронске направе уместо комерцијалних, каже др Мирон.

„Руске снаге поседују пушку Ступор, која испаљује електромагнетне таласе", каже.

Њима се онеспособљава коришћење навигационих система попут ГПС-а на комерцијалним дроновима.

Руске снаге такође користе и онлајн системе попут Аероскопа, да открију и прекину комуникацију између комерцијалних дронова и оператера направама.

Ови системи могу да изазову рушење дрона или повратак у базу, као и да зауставе проток информација.

У просеку, украјински дрон једва да издржи недељу дана рада, процењују истраживачи Краљевског института заједничких оружаних снага.

Погледајте видео

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]