Русија и Украјина: Руска команда се сусрела са ретком критиком због неуспеха у Украјини и пропуста у мобилизацији

Све до почетка јесени ток рата у Украјини, руска војна команда није била јавно критикована у Русији.

Данас руско руководство не прекоравају само лењи: посланике узнемиравају кршења у време мобилизације и позивају званичнике да „не лажу", чеченски лидер Рамзан Кадиров и Јевгениј Пригожин, оснивач Вагнера, приватне војне компаније за ангажовање плаћеника, окривљују команданте за неуспехе на фронту, а блогери и војни дописници су незадовљни прес-службом Министарства одбране и предлажу кадровске промене.

ББЦ руски сервис објашњава како и зашто се ситуација која окружује руску војску ужарила и како је од „свете краве" режима постала предмет оштре критике на државним ТВ каналима.

Како је све почело

Од почетка инвазије на Украјину у Русији као да је постојало неписано правило - без критике војске.

Појединачни изливи незадовољства су се јављали међу блогерима који су подржавали „специјалну операцију", на пример, након што је руска војска током пролећа напустила Кијев и Чернигов, али даље од тога нису ишли.

Ситуација се променила у јесен када су Оружане снаге Украјине нанеле озбиљан пораз руској армији у околини Харкова, а затим у самој Русији почела мобилизација, после чега је војска почела да напушта положаје у Доњецкој области.

Талас незадовољства се подигао на друштвеним мрежама.

После повлачења руске војске из Балаклеје и Изјума и војни дописници руских медија су се жалили на чињеницу да се Министарство одбране недовољно озбиљно односило према ситуацији на фронту.

„У систему у којем руководство не воли лоше вести, а потчињени не воле да узнемирују руководеће, време је да се нешто уради", написао је 7. септембра пропагандиста „Комсомолске правде" Александар Коц.

Према Блумбергу, „приликом састанка, репортери, познатим по националистичким погледима и скептицизму у односу према војном руководству, представили су страшну слику о ситуацији на фронту".

„Неки новинари су напустили састанак, питајући се да ли је Путин добио потпуну представу о реалној ситуацији на званичним брифинзима?".

Али најављена мобилизација је само проширила круг незадовољних Министарством одбране.

Последњих недеља, ББЦ и други медији извештавали су о томе како се позив прометнуо у потпуни хаос: за фронт прикупљају Русе који не потпадају под критеријуме које је објавио Путин, регрути често сами морају да пронађу опрему, а квалитет њихове припреме је такође упитан.

Само два дана после почетка мобилизације отпуштен је заменик министра одбране Дмитриј Булгаков, који је последњих 14 година надгледао материјално-техничко снабдевање и суштински био главни војни логистичар земље.

Разлог за његово отпуштање није објављен.

„Патриотски" део друштвених мрежа је испрва означио локалне војне комесаре као кривце за оно што се дешава.

„Неким војним одсецима широм земље је важнија њихова приврженост традиционалном систему лупања рецки него председник", негодовала је Кристина Потупчик јутра 23. септембра, која је раније била комесар покрета „Наши".

„Љуте људе, као да то раде намерно, из ината. Као да их је Кијев послао", збуњена је била директорка Rаша тудеј Маргарита Симоњан.

Проблеме са мобилизацијом и снабдевањем регрута признали су руски губернатори.

Министарство одбране је отворило телефонску линију на којој ће одговарати на сва питања у вези са мобилизацијом.

Неки становници су грешком били послати у одсеке, па су се потом враћали кући.

Неколико војних комесара је отпуштено за пример.

Чинило се да је талас незадовољства тек овлаш дотакао војно руководство.

Али почетком октобра је постало јасно да руска војска наставља да задобија ударце у Украјини.

Испрва је предан Лиман, стратешки важан град у Доњецкој области, при чему се ово десило дан пошто је Владимир Путин потписао указе о анексији окупираних украјинских територија.

Затим је руска војска почела да се повлачи пред Херсоном.

После тога је критика Министарства одбране успламтела новом снагом.

Чеченски лидер Рамзан Кадиров, један од најоштријих заговорника рата у Украјини, написао је објаву о повлачењу из Лимана са жестоком критиком упућеној команданту Централног војног округа, генералу Александру Лапину (ББЦ је известио како је он наградио сина после повлачења руске војске из Чернигова).

„Не вређа то што је Лапин неспособан, већ то што га покривају врховни руководиоци у Генералштабу", беснео је Кадиров.

Кадирова је подржао бизнисмен Јевгениј Пригожин, који је недавно први пут отворено признао да је основао приватну војну компанију „Вагнер" која ангажује плаћенике да ратују у Украјини још од 2014. године.

„Кадировљева изражајна изјава, наравно, није у мом стилу. Али могу да кажем: Рамзане, царе, распали. Све ове кретене - с пушкама босе на фронт", тако је речи Пригожина пренела прес-служба компаније „Конкорд" која њему припада.

После тога је критика на рачун војног руководства отворено изречена за време седнице Думе, на којој су посланици изгласали присаједињење окупираних украјинских територија.

Тог дана су лидери скоро свих посланичких група у скупштини помињали проблеме у армији.

На пример, председник Комунистичке партије Генадиј Зјуганов је говорио о „изгубљеним биткама" које су изродиле „велике проблеме" и био је запањен ситуацијом са опремом за мобилизоване.

„Срамота је када наши на првој линији фронта нису опремљени и недостају им униформе, као и наоружање", одјекивао је за њим лидер Либерално-демократске партије Русије Леонид Слуцки.

„Намећу се питања о томе шта се дешава на фронтовима. Још једном се враћам на питање о одржавању састанака руководства Министарства одбране и Генералштаба иза затворених врата. Питања се сама намећу", говорио је председник „Праведне Русије" Сергеј Миронов.

У одбрану армије на тој седници стала је Јединствена Русија.

„Ја, као човек који се бавио безбедношћу, желим да кажем: сачувај нас, Господе, од критике наше војске", рекао је шеф те посланичке групе Владимир Васиљев.

Портпарол Думе Вјачеслав Володин је замолио колеге да не критикују армију јавно уопште: „Душа боли, имамо проблема. Али ради одржавања чистоте односа, ова питања, која су у суштини на месту, да ли нам по форми доносе плус или минус? Минус!".

Али његов позив Думи, чини се, није наишао на одјек.

Анреј Картаполов, шеф комитета Думе за одбрану и бивши заменик министра одбране, дозволио је себи критику бившег руководства и позвао војну команду да „престане да лаже".

„Извештаји Министарства одбране практично не мењају садржај. Оборено је десет пројектила, погођено је педесет објеката, уништено је стотину нациста. И то је све. Али народ схвата."

До тад су и блогери који подржавају инвазију на Украјину почели да критикују садржај извештаја.

Следећег дана Картаполов, који је практично био главни политичар у Министарству одбране, окривио је бивше начелништво за отсуство хитре реакције на критику.

До вечери је постало јасно да су Картаполов и шеф скупштинског комитета за безбедност Василиј Пискарев послали писмо јавном тужиоцу о потреби да се разјасни зашто су се појавили проблеми са снабдевањем мобилизованих јединица.

Проблеми у вези са мобилизацијом и регрутима биће размотрено на састанку посланика и представницима министра одбране 17. октобра.

До краја недеље Министарство одбране су већ отворено критиковали и губернатори, па чак и „руководство" окупираних украјинских територија.

„Многи говоре да би министар одбране, који је дозволио такво стање ствари, могао да се, као официр, убије", рекао је Кирил Стремусов, заменик председника администрације Херсонске области којег је поставила Москва.

Разочараност уармијска дејства више не скривају ни учесници пропагандних емисија на руској телевизији који су током прве половине године бирали да говоре само о успесима војника и прорицали Украјини неминовни пораз.

„Дошло је време да се каже истина! И да се коначно нешто учини! Рушити ватреном моћи. Надам се да ње још има? Или ће и за њу да се испостави исто што и за униформе за мобилизоване?!", узнемирен је био Владимир Соловјов.

Незадовољство Министарством одбране први пут је отворено исказао и Владимир Путин.

Он је изјавио да је потписао указ о одлагању мобилизације за додатне категорије Руса зато што војно руководство из неког разлога то није учинило.

„Испрва је Министарство одбране известило да читав низ категорија наших грађана није потребно позивати на мобилизацију, али нису на време унели одговарајуће промене у нормативно-правној основи."

Зашто се то дешава?

Таква јавна и гласна критика на рачун руског војног руководства није тривијално дешавање.

Министар одбране Сергеј Шојгу је много година био један од кључних чланова Путиновог тима.

У много наврата је показана била наклоност Шојгуу: министар одбране је редовно пратио председника на путовањима на одмор у тајгу.

Осим тога, Шојгу је, заједно са Путином и министром иностраних послова Сергејем Лавровим, стално био међу три најпопуларнија политичара у Русији, према резултатима државног Сверуског центра за истраживање јавног мњења.

„Директна критика министарства одбране [од стране Путина] подразумева и критику Шојгуа, којег Путин, чини се, поставља да на себе преузме кривицу за неуспех инвазије на Украјину", сматрају стручњаци америчког Института за проучавање рата (ИСВ).

Аналитичари истичу да преузимање одговорности министарства одбране први пут присиљава Путина на критику „изнутра".

Званичници и телепропагандисти још не дозвољавају себи да отворено критикују Шојгуа, али неки од блогера се припремају за његову оставку.

Игор Стрелков (Гиркин), бивши радник ФСБ-а који је 2014. године управљао војском сепаратиста у самопроглашеној Доњецкој Народној Републици, недавно је прорекао отпуштање „иверичастог" - овај надимак су Шојгуу, који никада није служио у војсци, доделили његови критичари због његове реконструкције заузимања Рајхстага изграђеног од иверице у подмосковском парку „Патриота".

Аналитичари IСВ-а не искључују да Путин стварно припрема тло за отпуштање Шојгуа од ког се, по њиховом мишљењу, председник „реторски дистанцира".

Међутим, према њиховом мишљењу, то не треба очекивати у скорије време.

„Путин ће се, пре свега, уздржати од смене Шојгуа онолико колико може, како би могао да настави да га криви за потоње војне неуспехе и придобио подршку других група."

С тим је сагласан и политиколог Андреј Кољесников.

„Путин никада не скида никога под паљбом критике. Можда ће се то десити после дужег времена.

„Сменити [начелника Генералштаба Валерија] Герасимова и нарочито Шојгуа, то би било признање сопствене неспособности и слабости, јер је Шојгу напослетку постао један од симбола путинског модела управљања", изјавио је он за ББЦ.

Позивајући се на неименоване изворе, новинари Блумберга у чланку о критици на рачун војске пишу да је Кремљ, што се тиче неуспеха, „дао упутство државним медијима да почну да признају проблеме са инвазијом на Украјину из страха да ће прекомерно оптимистична пропаганда потпиривати сумње зачете у друштву".

Према речима политиколога Кољесникова, веома је тешко замислити да је тако распрострањена критика Министарства одбране, притом још и на руској телевизији, започета без „допуштења" Кремља.

„Мислим да је то повезано са високим ступњем узнемирености и понекад непосредног незадовољства становништва. Потребно је да се опустимо, показати да је критика могућа, чак и неспретно представити обраћање здравом разуму, демократији и грађанском друштву.

„Али притом је Путин, стратег и патријарх - добар, а слуге - лоше, те он допушта грешке, одређује вођу", објашњава Кољесников.

ИСВ усмерава пажњу на чињеницу да услед критике војног руководства расте подршка Путину „међу националистички настројеним блогерима и припадницима органа реда", међу којима су и Рамзан Кадиров и Јевгениј Пригожин.

Кадиров је недавно објавио да му је Путин доделио звање генерал-пуковника, што се десило након што је чеченски лидер оштрим речима критиковао руско војно руководство.

Кадирова сматрају једним од главних учесника „ратне партије" која заступа максималну ескалацију борбених дејстава у Украјини.

„Може бити да је Путин донео одлуку о унапређењу Кадирова у чин како би сачувао подршку Кадирова и чеченских снага, истовремено одгурнувши Министарство одбране Русије и Сергеја Шојгуа", сматра амерички Институт за ратне студије.

Политиколог Кољесников напомиње да се и Кадирову и Пригожину вазда „дозвољавало много".

Председник Чеченије је, према његовим речима, играо улогу „луде са прапорцима на капи, али врло страшне луде да друге елите не би задремале".

Улоге Пригожина у ратној сфери су се раније устручавале, али сада се „не стиде ничега": „Да, држава аутсорсује недржавним играчима који се цене због безграничног цинизма и безобзирности."

Управо с тим да су „недржавни играчи" укључени у ратну војну сферу, Кољесников и повезује да се конфликти „више не контролишу".

Притом, он сматра да не треба очекивати „раскол елита": „Овде је присутан стари принцип - дискусије су могуће пре доношења одлуке, а после тога сви је испуњавају."

Може ли отворено незадовољство армије утицати на позицију Владимира Путина?

„Иако он остаје изван критике и да је могуће да све је започето како би се он заштитио, објективно - услед персонализоване природе његове власти - испоставља се да је и он крив.

„И његов рејтинг је већ почео да пада. Можда не тако ефективно као током пензионе реформе или пандемије, али приметно", резимира Кољесников.

Погледајте видео: Експлозија на мосту на Криму

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]