Украјина и Русија: Експлозије у руској војној бази на Криму - саботажа, ракете или цигарете

Експлозије на аеродрому Саки на Криму могле би да утичу на ток руско-украјинског рата.

Узрок ових експлозија још није прецизно утврђен нити званично обелодањен, али су први пут руски војни циљеви оштећени дубоко иза линија фронта - више од 200 километара од најистуренијих украјинских положаја.

Из Кијева су више пута изјављивали да ће вратити полуострво, које је Русија анектирала 2014. године, под сопствену контролу.

Најављени су и напади на стратешки важан мост који повезује Крим са територијом Русије.

Полуострво, препуно војних објеката још од совјетских времена, до сада је било веома добро заштићено од било каквог напада, пре свега, из ваздуха.

Аеродром у Саки је један од таквих објеката.

Изграђен пре Другог светског рата, у касном совјетском периоду претворен је у базу за обуку у којој су се увежбавали летови борбених авиона.

Направљен је и сложен и скуп комплекс НИТКА, који имитира палубу носача авиона.

Инфраструктура ове ваздухопловне базе обухвата, поред симулатора, одвојену бетонску писту од три километра, стазе за рулање, хангаре за авионе.

Од 2014. године на аеродрому је стациониран 43. засебни јуришни пук поморске авијације Црноморске флоте.

Сателитски снимак Гугла, направљен у лето 2022. (на фотографији је зеленило), показује да се на аеродрому налазе бомбардери Су-24М, ловци Су-30 и други авиони.

У јутро 10. августа, украјинско ваздухопловство је известило да је на аеродрому Саки уништило девет руских авиона.

На аеродрому, судећи према Гугловим сателитским снимцима, постоје одвојени паркинзи за авионе, заштићени земљаним бедемима.

Истовремено, слика показује да иако се неки борбени авиони налазе у овим склоништима, други су на отвореном.

Процену онога што је могло да се деси у овом региону Крима отежава чињеница да има веома мало информација о могућностима Оружаних снага Украјине.

Једна од претпоставки војних стручњака заснована је на могућности да је Украјина можда добила неко оружје или га унапредила, али за то нема чврстих доказа.

Колико је било експлозија?

Мештани су рекли агенцији Ројтерс да су чули најмање 12 експлозија око 15.20 по локалном времену.

Неки видео снимци који су се појавили на интернету приказују појединачне експлозије, на другима се чују две истовремене експлозије на различитим местима.

На снимцима се може видети и густ црни дим који се надвија после експлозија.

На једном видео снимку, чује се мушки глас: „Већ пета експлозија, и гори из различитих праваца."

После ових речи, на снимку се чује још једна експлозија.

На основу снимака је тешко утврдити на колико тачно места на аеродрому је дошло до експлозија.

Шта показују сателитске фотографије?

Фотографије америчке компаније Планет Лабс приказују огромне површине спаљене земље - очигледно резултат пожара који је уследио након експлозија.

Чини се да је писта на аеродрому нетакнута, али изгледа да је најмање осам авиона уништено или озбиљно оштећено.

На снимцима се јасно види низ кратера.

Већина њих је груписана у одређеном делу ваздушне базе, где је значајан број летелица био паркиран на отвореном, а не у хангарима.

Војна база Саки - пре и после

Фотографије Планет Лабса, која прати стотине канала сателитских снимака у Украјини, прва су независна потврда штете нанете руској ваздушној бази.

До сада су детаљи о размерама причињене штете били изузетно оскудни.

Колико је тачно летелица уништено и какву штету су претрпеле остале, тешко је утврдити на овим фотографијама.

Шта кажу Руси, а шта Украјинци?

Руско Министарство одбране је у уторак увече објавило саопштење у којем експолозије објашњава као „детонацију муниције".

„9. августа, око 15.20 часова, на територији аеродрома Саки у близини насеља Новофедоровка, детонирано је неколико складишта са муницијом", наведено је у саопштењу које је пренео руски Интерфакс.

Према руској војној команди, није било спољашњег удара ватре, односно база није нападнута.

У Кијеву није било јасне потврде о дејствима Оружаних снага Украјине, услед којих је могло доћи до експлозија.

Неколико сати после експлозије, украјински председник Владимир Зеленски говорио је о Криму, не поменувши експлозије.

„Руски рат против Украјине и целе слободне Европе почео је Кримом и мора да буде завршен ослобађањем Крима", рекао је Зеленски.

Саветник украјинског председника Михаил Подољак негирао је да Украјина стоји иза експлозија, рекавши телевизијском каналу Дожд: „Наравно да не. Шта ми имамо са тим?".

Ипак, наговестио је да је можда реч о деловању диверзаната, односно „кримских партизана".

Позивајући се на неименованог представника украјинске владе, лист Вашингтон пост објавио је да су експлозије на руском војном аеродрому резултат операције украјинских специјалних снага.

У чланку се не прецизира о којој јединици је реч, међутим, раније су западни медији писали да украјинске Снаге за специјалне операције организују акције у дубокој позадини руских трупа, као и на територији Русије.

Саговорник Вашингтон поста у украјинској влади није прецизирао како је организован напад у Новофедоровки.

У среду ујутро, украјинско ваздухопловство је саопштило да је девет руских авиона уништено у Новофедоровки, али ББЦ не може независно да провери тачност ове тврдње.

Захтевајући анонимност, портпарол америчке владе рекао је Вашингтон посту да је напад на руску базу вероватно извршила Украјина и да није коришћено оружје које су обезбедиле Сједињене Државе.

Алексеј Резников, украјински министар одбране, одбио је током посете Данској да коментарише да ли је његова војска умешана у експлозије у складишту муниције на Kриму, рекавши да је до њих дошло због лоше угашених цигарета.

„Мислим да су руски војници на аеродрому заборавили једно врло једноставно правило, а то је да се не пуши на опасним местима. И то је то", рекао је иронично Резников новинарима у Данској где се налази због донаторске конференције.

Британски министар одбране Бен Волас је сугерисао да чињеница да су се догодиле две одвојене експлозије указује на напад, а не на несрећу.

„Апсолутно је легитимно да Украјина гађа Крим како би повратила своју територију и потиснула руске снаге", рекао је он за ББЦ.

Бивши руски председник Дмитриј Медведев прошлог месеца је поручио да ће се „Украјина суочити са Судњим даном" ако нападне Крим.

Обе верзије - и она коју је изнело Министарство одбране Русије и претпоставка о некој врсти диверзантске групе - изазивају сумњу.

Складишта муниције могу да горе и експлодирају, али је тешко замислити да пожари могу настати на два различита места одједном, и то тако да се експлозије чују истовремено.

Америчке ракете

Украјинска војска више од два месеца користи вишецевне америчке ракетне системе ХИМАРС против циљева у руској позадини, а однедавно и МЛРС.

Користе ГМЛРС ракете, којима прилично прецизно погађају различите циљеве - складишта, зграде и мостове.

Стога се верзија о гранатирању аеродрома ракетама са територије коју контролише украјинска војска појавила одмах пошто се сазнало за експлозије.

ГМЛРС су пројектили са различитим бојевим главама, чији је домет 70 километара.

Међутим, Локид Мартин развија нову ГМЛРС серију већег домета са дометом до 150 километара.

Али најближи положаји са којих би Украјина могла да користи ГМЛРС пројектиле и гађа аеродром удаљени су најмање 200 километара од њега.

За ХИМАРС и МЛРС постоји још једна муниција - серија оперативно-тактичких ракета АТАКМС, чији је домет до 300 километара.

Званичници украјинских власти су више пута изјављивали да би желели да добију такве ракете, али за сада нема потврда и да јесу.

Стручњаци су то објаснили бојазнима америчке администрације да би набавка оваквих пројектила изазвала оштру ескалацију сукоба.

Када би АТАКМС био доступан оружаним снагама Украјине, његов домет би омогућио да циљају аеродром у Саки.

Али и ова верзија је упитна.

И поента није само у томе да Вашингтон још није пристао (барем отворено) да такве ракете пребаци у Кијев.

Ројтерс је известио о 12 експлозија, а аутор једног од снимака шест.

Чак и шест пројектила које би дошле из, рецимо, Николајева, вероватно би биле примећене руским радаром и омогућиле би посадама противваздушне одбране да се припреме да их пресретну.

А чак и ако претпоставимо да то не би били у стању да ураде, што је мало вероватно, онда би долазак тако великих ракета приметили посматрачи, па чак и снимили - уосталом, неколико експлозија се догодило током снимања.

Крстареће ракете

За разлику од балистичких пројектила, крстареће ракете могу да лете прилично ниско до земље, а Украјина има такве ракете.

Реч је о украјинским противбродским ракетама Нептун, за које су раније тврдили да су погодиле крстарицу Москва, понос руске морнарице.

Украјинска војска поседује и америчке противбродске ракете Харпун, за које тврди да су погодиле тегљач Василиј Бех руске Црноморске флоте.

Домет обе ракете прелази 200 километара.

Оба лете на малој висини и могу се лансирати из земаљских лансера.

Ова верзија је такође под сумњом, пре свега због система навођења.

Противбродске ракете су опремљене активном главом за самонавођење, заправо радаром који јој омогућава да самостално циља циљ у завршној фази лета.

Радар је прилично ефикасан када је циљ брод на отвореном мору, али много лошије ради на објектима на тлу, који су слабо „видљиви" наспрам чврсте површине и у присуству других објеката у близини.

Да би се успешно и прецизно гађали циљеви на земљи, систем навођења за такве ракете би морао да се модернизује.

Таква могућност постоји, али нема доказа да је Украјина модернизовала ракете.

Друга сумња је да је чак и крстарећа ракета прилично видљива у лету.

Аеродром у Саки налази се у близини плажа које су лети препуне.

Посматрачи би видели неколико ракета које се приближавају ваздухопловној бази, али то се није догодило.

Коначно, званичник америчке владе рекао је Вашингтон посту, под условом анонимности, да је напад на Новофедоровку вероватно извршила Украјина - и да није коришћено оружје које су обезбедиле Сједињене Државе.

Бродови, авиони

Домет ГМЛРС пројектила могао би се компензовати постављањем лансера ближе мети.

Теоретски, то би се могло урадити постављањем ХИМАРС-а или МЛРС-а на палубу брода који би дошао на 70 километара од аеродрома.

Међутим, таква операција би била превише ризична - лансирање ракете могло би да се открије руским радарима, након чега би у потрагу за бродом била упућена поморска авијација, бродови Црноморске флоте и обалска стража.

Украјински авион би такође могао да лансира ракету на аеродром - интернетом су недавно кружиле информације да је украјинско ваздухопловство наводно научило како да лансира антирадарске ракете АГМ-88 ХАРМ са ловаца МиГ-29.

Неки стручњаци су сугерисали да би украјински МиГови или Су могли да се конвертују за лансирање крстарећих ракета Кх-35, на основу којих је направљен пројектил Нептун.

Мањкавост ове верзије је скоро потпуни недостатак информација не само да су Украјинци тако нешто урадили, већ чак и о техничкој изводљивости таквих надоградњи у рату.

Дрон

Једна од највероватнијих верзија експлозија је претпоставка да су аеродром напали дронови камиказе.

Мали дрон је 31. јула ударио у седиште руске Црноморске флоте у Севастопољу.

То доказује да су такви напади могући на територији Крима.

У прилог овој верзији иде и чињеница да беспилотне летелице камиказе могу бити релативно мале, што, с једне стране, поједностављује њихово слање на Крим, а с друге, објашњава чињеницу да их ниједан од посматрача није снимио.

Украјина је добила приличан број таквог оружја које користи у копненим борбама против пешадије и оклопних возила.

Такви уређаји се могу користити на великој удаљености од оног који њима рукује.

Они лебде изнад циља и стрмоглављују се на њега, уништавајући га уграђеном бојевом главом.

Недостатак ове верзије је што је бојева глава таквог дрона обично мала, док су експлозије на аеродрому биле прилично велике и снажне.

Осим тога, чињеница да је било неколико експлозија сугерише да би и такав налет био прилично масиван, али још нема извештаја о бројним беспилотним летелицама на небу изнад Сакија.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]