Русија и Украјина: Како су Руси пустили воду из Дњепра у Крим и какав ризик то носи са собом

За последњих осам година Русија је тражила начин да натера Украјину да воду из Дњепра пусти према Криму.

Након што је Русија анектирала полуострво 2014. године Украјина је онемогућила приступ Севенокримском каналу, који почиње управо у херсконској области.

То је постао велики проблем за становнике Крима, нарочито током сушних година, снабдевање водом у неким градовима обављало се на сат.

Након што је инвазија на Украјину ескалирала у пуном обиму, ово питање је било решено за Москву, после заузимања Херсона, прво што је урадила руска војска дигла је у ваздух брану која је спречавала доток воде у Севернокримски канал.

Међутим, после тога су се појавили нови проблеми.

Кијев је апеловао на то да је Русија, као земља окупатор, одговорна за снабдевање водом, окупираних територија.

Кремљ је упозоравао на „водени геноцид" за људе са Крима и истовремено је тражио начине да реши проблем.

Испоставило се да је лето 2020. године било веома сушно, многа вештачка језера су пресушила, а снабдевање становника Крима пијаћом водом је значајно било ограничено.

Тада су украјински и руски војни стручњаци почели да говоре о могућности да Кремљ демонстрира силу.

Упркос притисцима, став украјинских власти свих тих година био је непромењен - док се не деси ослобођење, ниједна кап воде из Дњепра неће отећи према Криму.

Крајем фебруара 2022. године Москва је на силу пустила воду према Криму.

Херсонска област је пала за свега неколико дана, а са њом и брана која је блокирала доток воде на полуострво Крим.

Да ли је вода потекла?

Већ током дана, 24. фебруара, руске трупе су дошле до Херсона и акумулације Каховка и тамо заузеле постројења бране.

Срушили су бетонску брану и за пар дана вода је потекла Севернокримским каналом у правцу полуострва.

„Сви задаци који су за тај дан додељени групама трупа Оружаних снага Руске Федерације успешно су извршени.

„Заједничка акција јуришних јединица и ваздушног десанта у правцу Крима обезбедили су искрцавање руских трупа у Херсон.

„То је омогућило да се деблокира Севернокримски канал и обнови водоснабдевање полуострва Крим", рекао је портпарол руског Министарства одбране Игор Конашенков.

Шеф кримске администрације Сергеј Аксенов назвао је овај догађај „прозор нових могућности" за полуострво.

У Кијеву су, иако су признали чињеницу да су Руси заузели постројења бране у Херсону, приметили да „вода није потекла на полуострво".

Ово је 12. марта саопштио начелник Главног обавештајног одељења Министарства одбране Украјине Кирил Буданов.

„Дигли су у ваздух једну од брана, вода је делимично потекла, да тако кажемо, по Севернокримском каналу.

„Међутим, вода не може једноставно сама да иде, то морате да схватите. То је сложени систем хидрауличних постројења, који захтева пумпање помоћу пумпних станица.

„Односно, вода није тек тако потекла и неће потећи", рекао је он у интервјуу за „Крим Реалност" (у Русији препознат као страни агент).

Сличну тезу је 23. априла поновио украјински председник Владимир Зеленски.

Он је на конференцији за новинаре у Кијеву рекао да Русија има још „неколико корака" пре него што почне да снабдева Крим водом из Дњепра.

Вода без ограничења

Представници украјинских власти су годинама уверавали да је пуштање воде према Криму веома дуготрајан процес.

За осам година, колико канал није био активан, корито канала се исушило, попуцало и зарасло у траву, а хидротехничка постројења су престала да раде.

Ипак, неколико недеља након заузимања Херсонске области, Руси су успели да брзо обезбеде снабдевање полуострва водом и превазиђу све проблеме.

Међутим, директор Института за проблеме вода и мелиорације Националне академије наука Украјине Михаил Јацјук каже да су тиме значајно прекршили технолошке захтеве.

„Успели су. Упркос кршењима технолошких захтева, упркос чињеници да ће то довести до разних негативних појава, између осталог и уништавање зидова канала, али они су то ипак урадили", објаснио је за ББЦ украјински сервис.

Чињеница је да је канал дужине од скоро 400 километара условно подељен на три дела.

Први део је протицао кроз територију Херсонске области од резервоара Каховка до привремене бране у близини административне границе са Кримом.

Херсонски земљорадници су одавде добијали воду, а овај део канала није престао да ради после припајања Крима.

Други део је ишао од северне границе до центра Крима до спајања са реком Салгир.

Трећи се пружао ка источном делу полуострва и њиме је преносио воду са планина у Керч, Феодосију и друге градове на истоку полуострва.

Испоставило се да, заправо, само један од три дела канала није експлоатисан свих ових година, а управо су власти на полуострву морале да га хитно доведу у ред.

Колико су успели да то ураде у потпуности, нејасно је, напомиње Јацјук. Али вода иде на полуострво, и то је чињеница.

Шеф кримске администрације Сергеј Аксјонов чак позива становнике Крима да не штеде на води из Дњепра.

Он је рекао да ће захват воде из Севернокримског канала за наводњавање пољопривредног земљишта ове године бити бесплатан, а од следеће године износиће око 28 копејки по метру кубном.

Према украјинској еколошкој инспекцији, Руси већ узимају воду из канала у огромним размерама и до 50 кубних метара у секунди, а штета причињена Украјини због неовлашћеног коришћења воде износи више од 32 милиона гривни дневно.

Сходно томе, за 125 дана рата у пуном обиму, Русија дугује за воду, према проценама Украјине, око четири милијарде гривни (око 135 милиона евра).

Истина, заменик шефа државне агенције за воду Игор Гопчак напомиње да су то врло оквирне бројке.

Руси не дозвољавају украјинским запосленима да раде на хидрауличним постројењима, Украјинци успевају да прате потрошњу воде само уз помоћ сателитских снимака.

Према Гопчаку, не постоје тачни обрачуни, а наведене бројке су, „веома неумеснe".

Проблеми за Херсон и Крим

Експолоатација воде из Дњепра на своју руку, за потребе Крима утиче и на пољопривредна предузећа окупиране херсонске области, каже професор Јацјук.

Он истиче да је систем за наводњавање у региону био разгранат, и да је покривао 300.000 хектара и да је много зависио од нивоа воде у Севернокримском каналу.

У неким областима ниво воде је сада значајно опао.

То може довести до екстремних последица: еколошких, техничких и других последица које су повезане са техничким и технолошким деловањем људи", предвиђа Јацјук.

Игор Гопчак истиче још један проблем. Опрема за наводњавање украјинских земљорадника је страдала од ратних дејстава.

„Колико знам, локални пољопривредници би хтели да обаве заливање, али су машине за заливање које су биле на њивама уништене. Пала је граната и то је то.

„Сада једноставно нема чиме да се залива", каже он.

Али и само окупирано острво је запало у проблеме због неконтролисаног и изненадног снабдевања водом.

Пролеће и рано лето на Криму били су кишни, што је довело до изливања акумулације, који су још додатно, били напуњени „украденом", према мишљењу Украјине, водом из Дњепра.

Кримска администрација је 27. јуна чак била принуђена да прогласи ванредно стање у Симферопољу због обилних киша и поплављених путева и мостова.

Из преливеног Симферопољског резервоара вода је почела да се избацује у реку Салгир.

„Они више нису знали шта да раде са овом водом, јер пуштање воде кроз Севернокримски канал мора да се регулише.

„И то су урадили на тако варварски начин, а природа им је још и додала...", жали се Игор Гопчак.

Истовремено, Михаил Јацјук је сигуран да Русија сада користи канал „не 100 одсто, већ 150 одсто", јер једноставно не постоје друге могућности да се становништво и предузећа снабдевају водом.

„Чак и кршећи правила експлоатације канала, они и даље врше снабдевање полуострва водом", напомиње стручњак.

„И снабдеваће се том водом, јер једноставно немају другог избора, нема других водених ресурса који би обезбедили становништво и пољопривреду."

Небезбедна хидроелектрана

Поред тога, присуство руских трупа на територији каховске хидроелектране представља још већу опасност за Украјину, него само заузимања постројења Севернокримског канала.

Каховска хидроелектрана је такође потпала под контролу снага безбедности Кремља 24. фебруара, на дан потпуне инвазије.

Међутим, предузеће „Укрхидроенерго", које управља хидроелектраном, известио је у марту да Руси и даље дозвољавају украјинском особљу да уђе у објекат како би обавили неопходне техничке радове.

Саветник начелника обласне војне администрације у Херсону, Сергеј Хлан, каже да су руске трупе значајно утврдиле позицију у области Новаја Каховка да би задржале положаје у близини хидроелектране.

„Од првог дана окупације почели су да граде утврђења не само у Новој Каховки, већ и на супротној страни Дњепра, у близини села Козацкоје, испред бране хидроелектране са стране Берислава", рекао је он за ББЦ вести на украјинском.

У Новој Каховки Руси су се населили на територији бивше војне јединице Оружаних снага Украјине.

Током протеклог месеца, украјинске снаге су се знатно приближиле тој области и успеле су да успоставе упориште у близини села Давидов Брод, које се налази 45 километара од хидроелектране Каховка.

У поподневним сатима 14. јуна, изјавио је Сергеј Клањ, украјинска војска је гранатом погодила руско складиште муниције и опреме у Новој Каховки.

Ако било која од зараћених страна случајно или намерно уништи брану хидроелектране у Каховки, упозорава Јацјук, то би могло да проузрокује поплаву околних села, па чак и Херсона.

„Али то није најгора ствар. Најгоре је то, да ће ова хидродинамичка несрећа, довести до пражњења акумулације Каховка, и на десетине насеља може да остане без пијаће воде.

„А још страшније је то, што се тамо налази Запорошка нуклеарна електрана, и ако нема водених ресурса за њено хлађење, онда то већ прети људском катастрофом планетарних размера", каже научник.

Можда ће вас занимати и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]