Русија и Украјина: Да ли Путинов сан о руској победи измиче

„Истина је на нашој страни, а истина је снага!", грмео је Владимир Путин прошле недеље у микрофон на Црвеном тргу, после грандиозне церемоније на којој је прогласио четири велике области украјинске територије делом Русије.

„Победа ће бити наша!"

Али, у стварном свету, ствари изгледају веома другачије.

Још у тренутку док је руски председник потписивао споразуме о илегалној анексији у Кремљу, украјинске снаге напредовале су унутар области које је управо присвојио.

Стотине хиљада мушкараца почело је да бежи из Русије да не би било мобилисано за ескалацију рата.

А ствари иду толико лоше на ратишту да Путин и њему лојални људи сада редефинишу оно што су некада звали „денацификацијом" Украјине и заштитом народа чији је матерњи језик руски као егзистенцијалну борбу против читавог „колективног" Запада.

То је истина и ниједан њен део није на руској страни.

Жртва властитог система

„Он је у слепој тачки. Чини се да не види шта се стварно дешава", каже за руског председника Антон Барбашин, уредник Ридл Русије.

Као и многи, овај политички аналитичар верује да је Путин био потпуно затечен снажном подршком Запада Кијеву, као и жестоком реакцијом саме Украјине на окупацију.

И сада када данас слави 70. рођендан, после више од 20 година на власти, чини се да је руски лидер постао жртва властитог система.

Његов аутократски стил владавине омета му приступ поузданим обавештајним подацима.

„Не смете да доводите у питање његове идеје.

„Сви који раде са Путином знају за његову представу о свету и Украјини, знају која су његова очекивања. Не смеју да му преносе информације које су у супротности са његовом визијом. То напросто тако функционише", објашњава Татјана Становаја, шефица аналитичарске фирме Р.Политик.

Председниково последње обраћање испод позлаћених лустера у Кремљу, потврдило је његово виђење новог светског поретка.

Оно укључује моћну Русију, кукавички западни свет који је присиљен да се научи поштовању и Кијев још једном подређен Москви.

Да би то постигао, Украјина је Путиново одабрано бојиште.

Упркос томе што његове амбиције делују као чиста илузија, он не изгледа као да је спреман да узмакне од њих.

„Већина великих рачуница на основу којих је радио Кремљ нису се испоставиле тачним, а чини се да Путин нема план Б, осим да настави да гура људе на фронт и нада се да ће пука бројчана надмоћ спречити даљи продор Украјине", сматра Антон Барбашин.

Невољни регрути

„Гурање људи на фронт" само је по себи значајна промена.

Владимир Путин и даље сопствену инвазију назива „специјалном војном операцијом" - представљајући је као ограничену и краткорочну.

Многи Руси су то могли да прихвате - па чак и подрже - све док их се није директно тицало.

Али мобилизација војних резервиста претворила је нешто удаљено и апстрактно у веома близак и личан ризик.

Регионални политичари упињу се да премаше своје квоте као у совјетска времена, позивајући у војску што више људи могу.

„Овај тренутак је прекретница. За већину Руса, рат је започео тек пре пар недеља.

„У првим месецима, људи који су гинули били су углавном са периферије и из мањих центара. Али мобилизација ће на крају то променити, јер ће ковчези почети да се враћају у Москву и Санкт Петербург", каже Антон Барбашин.

„Просто ужасни" услови

Позив у војску је узбуркао духове на друштвеним мрежама и подстакао на разговор супруге и мајке нових регрута - оних који нису похитали ка границама кад је проглашена мобилизација.

Неке од њихових објава - као и снимци самих мушкараца - откривају суморне услове: лошу храну, старо оружје и одсуство основних медицинских средстава.

Жене разматрају да шаљу хигијенске улошке које би они користили као улошке у чизмама и тампоне за превијање рана.

Регионални гувернер Курска описао је услове у неколико војних јединица као „просто ужасне", између осталог нема ни самих униформи.

Таква открића подривају једну од најпоноснијих тврдњи Владимира Путина: да је обновио руску војску у професионалну војну силу у којој ће патриотски настројени грађани желети да служе.

Али, за сада, већина супруга регрута чини се да је усредсређена на пружање подршке својим трупама.

„Налазимо се у стадијуму у којем значајан део руског друштва и даље верује да је 'Русија моћна сила која се бори против НАТО-а у Украјини' и да је слање тампона, чарапа и четкица за зубе мобилисанима знак патриотизма", написао је је Антон Барбашин на Твитеру ове недеље.

Урушавање цензуре

Али хаос са мобилизацијом и руско војно понижење наводе све више истакнутих личности да дигну глас.

Кад су либерали осудили инвазију на Украјину, били су хапшени, а многи од њих су још увек иза решетака.

Противзаконито је чак и назвати инвазију ратом.

У круговима блиским Кремљу, та реч је, међутим, сада постала уобичајена, баш као и оштра критика руске војне команде.

Посланик Андреј Картаполов био је последњи ове недеље који је позвао министарство одбране да „престане да лаже" о руским недаћама, зато што „наши људи нису глупи".

Маргарита Симонјан, уредница телевизијске станица РТ, навела је као пример Стаљинову праксу ликвидације „кукавица" и „неспособних" генерала.

Али нема јавног довођења у питање саме инвазије, а камоли Владимира Путина.

Маргарита Симонјан га зове „Шефом", а очи јој се цакле док говори о анексији украјинске територије као историјском достигнућу.

„Не постоји антиратни политички покрет.

„Чак и они који су против мобилизације одлучују се за бекство. Неки покушавају да напусте земљу, други се крију. Али не видимо покушаје да се створи било какав политички отпор", истиче Татјана Становаја, нарочито у политички репресивној клими.

То би, међутим, могло да се промени, каже она, ако Русија настави да губи и увлачи све више војника у сукоб.

„Путин мора да оствари неке победе."

„Свети" рат са Западом

Чак је и сам председник наговестио проблеме ове недеље, описавши ситуацију у припојеним регионима као „немирну".

Али постоји велики притисак да се за руске неуспехе окриви „колективни" Запад који помаже Украјини.

Водитељи државних медија сада описују борбу за територију у Украјини као нешто много више, очигледно припремајући нацију за веће битке.

„То је наш рат против потпуног сатанизма, не ради се ту о Украјини.

„Циљ Запада је очигледан - промена режима и распарачавање Русије тако да Русија више не постоји", ни мање ни више, поручио је гледаоцима Владимир Соловјов ове недеље.

То је „истина" у коју верује Владимир Путин и то је разлог зашто је овај тренутак објективне слабости за Русију такође и тренутак велике опасности.

„Овај рат је егзистенцијалне природе за Русију и зато за Путина победа мора бити могућа", тврди Татјана Становаја.

А он „има нуклеарно оружје", каже она отворено.

„Мислим да се нада да ће у неком стадијуму нуклеарне ескалације, Запад одустати од Украјине."

Она није једина која је приметила Путинов нови радикални, скоро месијански тон.

„Стиче се утисак да је то нешто у шта он искрено верује: да је ово последње упориште Руског царства, отворени рат са Западом", каже Антон Барбашин.

Погледајте и ову причу:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]