Русија и Украјина: Путин подигао улог у говору пуном антизападне реторике

Једне руске новине, Московски Комсомолетс, ове недеље су закључиле: „Владимир Путин нема где да се повуче. Дакле, наставиће да напада."

Сала Светог Ђорђа у Кремљу и контроверзна церемонија потписивања пред посланицима, функционерима и званичницима.

Одлука Владимира Путина да припоји четири украјинске територије је најновија офанзива руског председника у његовој борби против Украјине и Запада.

Анексијом, Кремљ покушава да промени чињенице на терену, у време када Русија губи територију у Украјини.

Путин жели да Кијеву и Западу представи готов чин.

То значајно подиже улог у председниковом сукобу са Украјином и западним светом.

Догађај у Кремљу је имао пажљиво осмишљену кореографију ради максималног патриотског ефекта.

Обиље аплауза за председника од позване публике; узбудљиво извођење државне химне; Путин и четворица администратора анектираних територија које је именовао Кремљ, држећи се за руке и скандирали су „Русија! Русија!" заједно са свима у сали.

Али изјава „ово је сада моја земља" не чини то истинитим.

Поготово у светлу такозваних референдума на окупираним територијама, који уопште нису били право изјашњавање народа.

То су били замишљени догађаји под контролом Кремља, осмишљени као димна завеса да Москва заузме 15 одсто територије Украјине.

Украјина неће прихватити ову анексију; неће ни међународна заједница у целини.

„Сједињене Америчке Државе никада, никада, никада неће признати претензије Русије на суверену територију Украјине", рекао је Џозеф Бајден, амерички председник у уторак.

Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација, рекао је да анексија „нема никакву правну вредност и заслужује да буде осуђена".

Али и даље остаје низ питања.

Шта сада? Како ће Путин одговорити када украјинске трупе наставе даље у покушају да поврате територију?

Русија је већ упозорила да ће сваки напад на њене „нове територије" бити сматран нападом на територијални интегритет Русије.

Кремљ је саопштио да задржава право да одговори „свим расположивим средствима".

Међу њима је, потенцијално, и нуклеарно наоружање.

Последњих недеља, високи руски званичници веома несуптилно су говорили о нуклеарном арсеналу Москве.

Путин је у говору рекао да су САД направиле преседан употребом нуклеарног оружја против Јапана на крају Другог светског рата.

Тај коментар није остао непримећен међу западним владама.

Руско звецкање нуклеарним оружјем изазива забринутост на Западу.

Али забрињава и људе у Русији.

Ове недеље, у уводнику у главном државном листу Независимаја Газета оштро су критиковани „високи руски званичници" због „нуклеарних претњи".

„Невероватно је да данас... високи званичници у Русији почињу да говоре о нуклеарном дугмету", наставља се у уводнику.

„Они то раде без размишљања... Чак заборављају да учине квалификацију толико важном да свет чује: 'Наравно, ово не смемо дозволити ни под којим околностима.'

„Допустити, у мислима и речима, могућност нуклеарног сукоба је сигуран корак да се то дозволи у стварности."

Оно што ме је највише погодило у говору председника Путина о анексији је колико је био пун антизападне реторике.

Изгледа да је руски председник спреман да подстакне националистичка, антизападна осећања у земљи.

То је корисно одвраћање од проблема код куће и украјинских ратишта.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]