Украјина и Русија: Путин прогласио четири окупиране украјинске области за „руску територију", оптужио Запад да жели „Русију на коленима"

Седам месеци од почетка руске инвазије на Украјину, рат би могао да уђе у нову, још тежу и погубнију фазу, јер је Москва, противно међународном праву, прогласила четири украјинске области за територију Русије.

Претходно су у Доњецкој и Луганској области на истоку Украјине, као и у Запорошкој и Херсонској на југу, одржани непризнати референдуми.

„Резултати су познати, добро познати", рекао је председник Русије Владимир Путин у петак, 30. септембра у говору у Кремљу, проглашавајући украјинске области за руску територију.

„Сигуран сам да ће скупштина подржати четири нова субјекта Руске Федерације... јер је то воља милиона људи", додао је Путин, чије речи су присутни поздравили великим аплаузом.

Украјина и западне земље су осудиле одржавање референдума, описујући их као лажне и незаконите.

Ратом захваћени региони, које руске и проруске снаге не контролишу у потпуности, чине око 15 одсто територије Украјине.

По сличном принципу, Русија је 2014. године анектирала јужно полуострво Крим после референдума, који такође није био међународно признат.

После Путиновог обраћања, проруски лидери окупираних украјинских територија и руски председник потписали су споразуме о припајању Русији.

Церемонија је завршена када су Путин и проруски лидери украјинских области стали испред присутних у огромној великој сали и потом се зачуло скандирање: „Русија! Русија! Русија!".

Сцена је подсетила на догађаје од пре осам година, када је Путин стајао са проруским лидерима Крима, јужног украјинског полуострва које је тада анектирала Русија.

Реаговања из света

Антонио Гутереш, генерални секретар Уједињених нација, написао је на Твитеру да „свака анексија територије једне државе од стране друге државе, која је резултат претње или употребе силе, представља кршење принципа Повеље [УН] и међународног права".

Лидери Европске уније поручили су да „одлучно одбацују и недвосмислено осуђују" руску анексију украјинских територија, за коју кажу да нема никакав правни утицај.

Европски савет је саопштио да је Русија „очигледно" прекршила „основна права Украјине на независност".

„Ову нелегалну анексију никада нећемо признати. Одлучно стојимо уз Украјину и појачаћемо рестриктивне мере према Русији, додају.

Председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен рекла је да тај потез неће ништа променити и да су све територије које су „незаконито окупирали руски освајачи" украјинска земља.

Исте поруке и из САД и Велике Британије.

„Сједињене Државе, и желим да будем врло јасан у вези са овим, никада, никада, никада неће признати претензије Русије на суверену територију Украјине", рекао је Џозеф Бајден, амерички председник.

„Путинове претње неће застрашити Америку и наше савезнике", казао је он новинарима у Белој кући.

„Не може Путин да заузме суседну територију и да му то прође тако лако. Ми ћемо чврсто остати на овом курсу".

Лиз Трас, британска премијерка, оптужила је Путина за кршење међународног права, као и за „очигледну небригу за животе украјинског народа, у чије име наводно говори".

„Велика Британија никада неће игнорисати суверену вољу ових људи и никада нећемо признати регионе Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје као било шта друго осим украјинске територије", додала је она.

Каква је даља процедура непризнате руске анексије?

После потписивања споразума руског председника и проруских лидера окупираних украјинских области, Уставни суд Русије треба да одобри анексије - што би требало да се деси у наредних неколико дана.

После одобрења Уставног суда, Државна дума - руска скупштина - ће разматрати споразуме и требало би да усвоји амандмане на Устав којим се повећава величина Руске Федерације.

Документе ће потом одобрити Савет Федерације, после чега одлуку Думе званично потписује Владимир Путин.

Очекује се да ће процес бити завршен до 4. октобра.

Путин: „Запад жели да јој Русија буде колонија"

Желим да сви у Кијеву и на Западу чују да ће они у региону Донбаса заувек постати руски држављани, рекао је Путин.

Кијевске власти треба да „са великим поштовањем прихвате овај израз воље" људи у Донбасу, додао је.

То је једини пут ка миру, каже он, а „Русија ће штитити сопствену земљу свим средствима која има како би обезбедила безбедан живот нашим људима".

Рекао је и да ће Русија обновити разрушене градове и села и развити инфраструктуру и здравствену заштиту и образовање.

Оптужио је Запад да још од распада Совјетског Савеза 1990-их жели да види Русију на коленима.

Путин је Запад описао као „похлепан", рекавши да жели да Русија буде његова „колонија" и да зато води „хибридни рат" против Русије.

„Не желе да нас виде као слободно друштво. Желе да нас виде као гомилу робова", тврди он.

Уз велики аплауз је поручио: „Њима не треба Русија, нама треба Русија!".

Где су одржани непризнати референдуми?

Гласање је одржано у отцепљеним источним регионима Доњецка и Луганска, као и у деловима јужних региона Херсона и Запорожја који су под руском контролом.

Проруски званичници из украјинских области раније су изнели тврдњу да је петодневно гласање показало огромну подршку припајању Русији.

Украјина и западне земље тврде да гласање није било ни слободно ни поштено.

Ниједна земља, међу којима и Србија, нису признале референдуме у окупираним украјинским областима.

Русија не контролише у потпуности ниједан од четири региона које је одлучила да припоји.

Иако је највећи део Луганска у руским рукама, Москва контролише само 60 одсто Доњецка.

Седам месеци након што су руске снаге напале Украјину са севера, истока и југа, рат и даље бесни на линијама фронта у све четири области.

Главни град јужног региона Запорожја чврсто је под контролом украјинске владе, а противофанзива је у току у Херсону.

Осим становника тих области, могле су да гласају избеглице расуте по читавој Русији, на десетинама бирачких места.

Гласање је било организовано и на Криму.

Референдуме и анексију украјинских области до сада није признала ниједна земља, као ни Србија, чије су власти саопштиле да подржавају територијални интегритет Украјине.

Из западних земаља осудили су одржавања референдума, називајући их „лажним и намештеним", уз оцену да они нису били ни слободни ни поштени.

Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок изјавила је у четвртак да су људи у окупираним регионима Украјине одвођени из домова и радних места уз претње, а понекад и уз претњу оружјем.

САД су саопштиле да ће увести нове казне Русији због референдума, а земље чланице ЕУ разматрају осми пакет санкција.

Постоје страховања да би после припајања четири области рат могао да ескалира.

Из Кремља је поручено да ће сваки покушај Украјине да поврати ове области бити схваћен као напад на њену суверену територију.

Украјински председник Владимир Зеленски оптужио је Русију да је „брутално прекршила статут УН" покушавајући да анексира територије које су освојене силом.

„Ова фарса на окупираној територији не може се чак ни назвати имитацијом референдума", рекао је он у уторак увече.

Додао је да је то „веома циничан покушај да се мушкарци на окупираној територији Украјине натерају да се мобилишу у руску војску како би их послали да се боре против сопствене домовине".

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба позвао је ЕУ да уведе још ригорозније санкције Русији.

„Потребан нам је изузетно озбиљан, ефикасан одговор са конкретним мерама које ће погодити руску економију.

„Што је мекша реакција на такозване референдуме, то је већа мотивација за Русију да ескалира и припоји још територија", рекао је он.

Велика Британија је на непризнате референдуме одговорила новим санкцијама против највиших руских званичника укључених у спровођење гласова.

Одговарајући на питање новинара о референдумима, портпарол министарства спољних послова Кине Ванг Венбин рекао је да се „суверенитет и територијални интегритет свих земаља морају поштовати",

Руски председник Путин брани организовање референдума.

Он каже да су су осмишљени како би зауставиле украјинске власти у прогону етничких Руса и оних који говоре руски.

Кијев пориче ове оптужбе.

„Спасавање људи на свим територијама на којима се одржава референдум је наш приоритет и у центру пажње читавог нашег друштва и земље", рекао је руски лидер у телевизијским изјавама.

Откако је Русија извршила инвазију на Украјину 24. фебруара, десетине хиљада војника и цивила је убијено или рањени, а читави градови и насеља су претворени у рушевине.

Више од 7,4 милиона Украјинаца тренутно је евидентирано као избеглице, од којих је скоро 2,7 милиона у Русији, подаци су Уједињених нација.

Погледајте видео о историји неслагања Русије и Украјине

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]