Русија и Украјина: Зашто се расписују „референдуми“ на окупираној територији

Проруски званичници у четири окупиране украјинске области расписали су референдуме о придруживању Русији.

Постоје извесне сличности са руском анексијом Крима, али сада је другачије, јер су све четири области у рату, а Русија је заузела Крим без иједног испаљеног метка.

Шта се дешава и зашто баш сада?

После скоро седам месеци рата, руски председник Владимир Путин нашао се у раскораку.

Украјинска контраофанзива вратила је велике делове територије заузете у месецима непосредно после руске инвазије 24. фебруара.

Он је сада под притиском да реагује, а подршка референдумима сличним оном организованом на Криму, пружа његовим критичарима одговор.

Московски медији већ објављују резултате истраживања јавног мњења у којима се тврди да постоји широко распрострањена подршка придруживању Русији, али су они крајње сумњиви, јер се гласање одржава усред рата, без одговарајућег надзора или легитимитета.

Баш као што је референдум 2014. о Криму међународна заједница одбацила као неважећи, тако и ове изборе већ осуђују лидери Француске и Немачке.

Али председник Путин вероватно мисли да проглашење окупираних области руским територијама може да промени исход рата, јер ће му омогућити да поручи западним савезницима Украјине да прекину да је снабдевају оружјем.

Амерички бацачи ракета Химарс нанели су посебно тешке ударце руским снагама.

Руски аналитичар Александар Баунов каже да се Русија нада да ће Запад одступити при самој помисли на борбе на територији коју Русија сматра својом.

Шта ово гласање чини неважећим?

У трајању од пет дана, од 23. до 27. септембра, четири украјинске области које су делимично или потпуно под окупацијом Русије, одржаће референдуме, а омогућено је непосредно гласање, као и гласање на даљину.

Гласа се о придруживању Руској Федерацији и шеф Херсонске области на југу ког су поставили Руси Владимир Салдо рекао је да ће њено припајање Русији „осигурати нашу територију и исправити историјску неправду".

Регионална престоница, град Херсон, тренутно није безбедно место, док се руски војници муче да га одбране од украјинске контраофанзиве.

Зграда централне администрације била је погођена низом пројектила само прошле недеље. Ту је безбедно гласање немогуће.

А потом је ту и главни град области Запорожје, који остаје чврсто у украјинским рукама, тако да било какво гласање да се анектира читава област нема никаквог смисла.

Доњецк на истоку је свега 60 одсто под руском окупацијом и налази се у самом средишту сукоба, док Русија контролише већи део Луганска на североистоку, иако је и тамо почела да губи упориште.

Већи део предратног становништва побегло је од рата.

Шта је позадина сукоба Украјине и Русије

Шеф руске марионетске власти у Доњецку Денис Пушилин наредио је масовну евакуацију неколико дана пред инвазију.

Руским марионетским лидерима журило се да организују гласање већ месецима, али ова збрзана одлука свега три дана унапред указује на велики очај.

„Русија је започела рат, извршила инвазију на област, бомбардовала људе, натерала их у бег, а сада каже да ће управо у тој области организовати референдум", каже Емануел Макрон, председник Француске.

„Ми видимо да локално становништво жели да се врати у Украјину и због тога има толико герилских покрета отпора на овим територијама, тако да су ови референдуми осуђени на пропаст", Јуриј Сак, украјински министар одбране, рекао је за ББЦ.

Шта ће се десити после анексије?

Све је врло другачије у односу на 2014. годину.

Марионетски лидер Доњецка позвао је Путина да реагује на позитивну одлуку после 27. септембра, „у коју немамо никаквих сумњи", и размотри његово припајање Русији.

Руски председник ће највероватније одлучити да анкетира све четири области, али мало тога ће се променити на терену јер ће се украјинска контраофанзива наставити.

Русија ће можда захтевати од НАТО земаља да престану да снабдевају Украјину оружјем, али ниједна од њих неће признати резултате гласања.

Као што истиче Институт за студије рата, Украјина је већ погодила руске војне мете на Криму, а није било никакве руске одмазде.

Погледајте и видео о историји односа Украјине и Русије

Хоће ли Русија прогласити мобилизацију?

Све до сада, руски председник избегавао је да прогласи ратно стање, називајући кампању „специјалном војном операцијом".

То је спречило потпуну мобилизацију, али је уведена делимична.

Док су четири области расписивале псеудо-изборе, доњи дом руског парламента је убрзаним поступком мењао законе уводећи концепте „мобилизације" и „ратног стања" у кривични законик, са строгим казнама за дезертерство, предају или неовлашћено одсуство.

Мобилизација би могла да буде у игри, али не одмах.

Путин шаље сигнале преосталим савезницима да покушава да оконча овај рат.

Турски председник рекао је да му је чак наговестио да се труди да то уради што пре.

Међутим, ако то не буде функционисало, Александар Баунов верује да ће онда моћи за неуспех да окриви друге и преокрене инвазију на Украјину у одбрамбени рат.

Москва се нада да ће тада учинити сукоб легитимним за све Русе и предузети даље кораке.

Погледајте и видео о доласку украјинских војника у ослобођено село

Постоји ли нуклеарна претња?

Руски пропагандисти редовно прете употребом нуклеарног арсенала земље, посебно сада када њихове оружане снаге губе битке на бојиштима у Украјини.

Они такође представљају украјинску кампању као рат преко посредника са НАТО-ом, иако су западни лидери били изузетно пажљиви у избегавању директног сукоба.

Заменик шефа руског савета безбедности Дмитри Медведев изрекао је слабо прикривену претњу у уторак рекавши да би после анексије било какво задирање у руску територију могло да наиђе „на самоодбране свим силама".

Руска телевизијска пропагандисткиња Маргарита Симоњан отишла је корак даље, рекавши да би напади на руску територију постали „отворени рат између Украјине и НАТО-а и Русије, одрешивши руке Русији."

Британски конзервативни посланик Боб Сили, који се управо вратио из посете Кијеву, верује да је циљ нуклеарне претње углавном да застраши Запад тако да престане са снабдевањем Украјине оружјем.

Али он упозорава на опасност од самоиспуњења тих претњи - ако Русија почне самој себи да оправдава употребу тактичког нуклеарног оружја „она би на крају могла да постане рационална реакција, колико год ми мислили да није рационална".

Можда вас занима и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]