Како пост утиче на здравље

Још у детињству сам слушала приче о мојој прабаки Мајкици или Добрили, како јој је било право име, која је читавог живота постила.

Не зато што ју је неко терао, већ зато што јој је пријало, бар је тако говорила моја бака, њена ћерка која је ту навику и наследила.

Пост или суздржавање од неке хране или пића присутно је у многим религијама уочи одређених празника и може да буде потпуно или делимично, краткотрајно или привремено, објашњено је на сајту Британике.

Муслимани сваке године током месеца Рамазана посте 30 дана од изласка до заласка сунца, док хришћански верници (православни и католички) посте и по неколико недеља у току године.

Верници сматрају да на тај начин прочишћавају тело и душу.

Најстрожи пост у православљу је седмонедељни Велики пост на пролеће, уочи Ускрса.

Нешто мање се пости пред Божић - 40 дана, али какве су последице оваквог начина исхране по људско тело?

„Нема значајних нити дугорочних лоших ефеката по здравље, али још нема ниједног научног рада о дугорочном позитивном утицају поста на људско тело", објашњава докторка нутриционисткиња Јагода Јорга.

„Када кажемо дугорочно мисли се да још није неко пратио утицај поста на здравље једне особе 20, 30 година, на основу чега можемо да извучемо закључак.

Ипак, све зависи и колико је та исхрана разноврсна, додаје за ББЦ на српском.

Током поста хришћани не једу мрсну храну, тачније на њиховом менију нема животињских и млечних производа.

Одређеним данима прописан је пост на води, што у пракси значи да не једу чак ни рибу, а не користе ни уље као додатак у јелима.

Исхрана се састоји углавном од воћа, поврћа, махунарки и печурака или посног пецива.

„Ако исхрану сведете само на хлеб, мармеладу или џем и тестенине, то је јако сиромашно и није добро.

„Пост на води не може да буде довољно нутритиван и недостаје много важних хранљивих материја, што опет зависи и како је неко спровео тај пост", указује докторка Јорга.

Овакав вид исхране се не препоручује деци у расту и развоју, трудницама, хроничним болесницима и старијима, додаје.

Посна храна спремљена на води или на мало уља лакше се вари од масних зачињених оброка и многи због тога после оброка немају осећај ситости, саопштено је из Института за јавно здравље Батут.

Да би се надокнадио осећај ситости врло често људи уносе више хлеба и тестенине чиме се значајно повећава калоријски унос.

„Због тога често, у току поста, долази до повећања телесне масе“, упозорили су из Батута.

То је могуће спречити редовним, умереним и разноврсним оброцима.

Повећаним уносом воћа, поврћа, интегралних житарица, махунарки може се допринети здрављу организма - смањењу масноћа у крви и ризика од срчаних обољења, контроли шећера у крви, а притом растеретити систем органа за варење.

„Иако многи пост доживљавају као здравији начин исхране, у току поста треба водити рачуна о уносу протеина и калцијума с обзиром да нису заступљени месо и млечни производи", додају из Батута.

„Исхрана коју чине рибе, поврће, воће и житарице без млечних производа јаја и меса могу да обезбеде и до 90 одсто хранљивих материја довољних да тело добро функционише, ако се паметно распореде.

„Током поста главно јело мора да буде нека добра риба или пасуљ или сочиво као биљни извори беланчевина", указује докторка Јорга.

Савети за исхрану*

Пример јеловника:

Доручак - овсена каша са мало ораха и воћа спремљена на води или биљном млеку или интегрални хлеб са намазом од авокада уз салату.

Ручак - поред пасуља или сочива, могу да чине поврће уз шампињоне и салату или рижото са тиквицама, паприком уз маслиново уље и биљне зачине.

Вечера - лагани, хранљиви оброк од салате или хумуса, интегралног хлеба и поврћа.

У току дана пожељно је имати и ужине које, поред воћа, могу да чине шака орашастих плодова, биљни јогурт коме можете додати мало воћа или енергетских плочица од овсених пахуљица, урми и какаоа.

*Саветовалиште за исхрану Института Батут

Шта показују истраживања?

Док се чека неко опсежније исптивање, неколико досадашањих, показује да пост смањује ризик од кардиоваскуларних обољења.

Код муслимана је примећен нижи крвни притисак током Рамазана, док је код хришћана уочено да је ниво здравог холестерола током поста оптимилан, закључак је истраживања објављеном на сајту Исхрана, метаболизам, дијета и кардиоваскуларне болести.

Православни хришћани током поста имају мању телесну масу и њихова исхрана има јако мало прерађених угљених хидрата, али је богата сложеним влакнима који су корисни по људско здравље и превенцију хроничних болести, показује истраживање објављено у часопису Хранљиве материје.

У прилог благотворним утицајама поста на здравље показује и студија из 2017. која је анализира како такав начин исхране утиче на живот монаха на грчкој Светој гори.

Они у просеку посте између 180 и 200 дана годишње и велика већина има добар квалитет живота и ментално здравље, а и током поста уносе оптималну количину шећера и масти.

Током поста уносе се велике количине дијететских влакана, али је уочен низак ниво гвожђа и фолата, познатог као витамин Б9 који је важан за здрави раст и развој.

Низак ниво гвожђа може да доведе и до анемије.

Иста студија показује да је код људи који посте примећен и недостатак витамин Б2 и да немају довољно калцијума, док је код монаха забележен недостатак витамина Д који прате умор, слабост и бол у костима и зглобовима.

Доручак и вечера треба да су разноврснији од хлеба, џема или пекмеза, те је потребно имати што разноврсније воће и поврће и сојино млеко, сир или јогурт као замену за класичне масне млечне производе, указује Јорга.

„Колико људи то спроводе у пракси питање је".

Докторка напомиње да не треба пост третирати као период детоксикације или пречишћавања организма.

„Не могу да се пониште лоше претходне навике исхране тек тако.

„Важно је да смо стално умерени и да нам је исхрана разноврсна, не само током поста, тада чинимо добро нашем телу", закључује докторка.

Шта се дешава у телу током муслиманског поста кад се не једе од зоре до мрака?

Осам сати после последњег оброка црева завршавају упијање хранљиве материје из јела.

Тела потом користе ускладиштену глукозу (шећер) у јетри и мишићима да би обезбедила потребну енергију за функционисање.

Када залиха глукозе понестане током поста, маст је следећи ресурс енергије за тело.

Сагоревање масти помаже да се изгуби телесна тежина и смањује се ниво холестерола.

Али пад шећера у крви доводи до малаксалости, услед чега може да се јави и вртоглавица и мучнина.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]