Нема више гејева и дрег краљица: Како се руска клупска сцена променила од почетка рата у Украјини

Јутро после Ноћи вештица, Кирил је изашао из полицијске ћелије на мраз у Јарослављу, носећи само хаљину и ципеле са штиклама.

Код себе није имао ни рубљу, нити телефон којим би позвао такси.

Кирил*, професионална дрег краљица, путовао је три сата од Москве да би наступао на опроштајној вечери организованој у градском геј клубу пре његовог планираног затварања.

Специјалне полицијске снаге ОМОН одлучиле су да упадну на ту журку.

Док је друга дрег уметница певала песму легендарне рок групе Лењинград „Лепа си као Исус", полицајци су упали у клуб и почели да прибијају људе уз под.

Постројили су извођаче и организаторе, одвели их у полицијску станицу и одбили да им дозволе да скину шминку или се пресвуку у обичну одећу.

Полицајци су их држали тамо до девет ујутро, саслушавајући их и претражујући им телефоне.

Желели су да знају „шта студирамо, где радимо, шта радимо у 'женској' одећи", испричао је Кирил.

Месец дана касније, судија је одредио Кирилу новчану казну од 50.000 рубља (500 долара) на рочишту које је трајало свега 15 минута.

ББЦ је договорио да се састане са њим још једном, али је он после пресуде обрисао свој налог на Телеграму.

На неки начин, Кирил је имао среће што је прошао без кривичне пријаве.

Откако је Врховни суд прошле године забранио „светски ЛГБТ покрет", власници и запослени у геј клубовима у четири различита руска града били су редовно кривично гоњени.

То се десило упркос чињеници што једна таква организација не постоји.

Сада снаге безбедности доживљавају пуко постојање геј барова илегалним, каже Јевгениј Смирнов, адвокат који ради за групу за заштиту људских права Прво одељење.

Јавност делује као да потпирује макар неке од ових рација.

У најмање два наврата, у Оренбургу и Чити, чланови националистичког покрета Руска заједница учествовали су у претресима заједно са припадницима снага безбедности, док је у Кирову локални лист почео редовно да пише о локалном ЛГБТ клубу.

Први случај „ЛГБТ екстремизма" покренут је у марту, кад је полиција упала у Поуз, клуб у Оренбургу, на руској граници са Казахстаном.

Власник клуба је оптужен и послат у притворски центар пре него што је летос пуштен у кућни притвор, док ишчекује суђење.

Потом су, ове јесени, власници клубова и организатори догађаја оптужени у Чити, Кирову и Вороњежу.

'Сада сте само клуб'

Многи клубови су морали да изврше драматичне промене да би избегли да се нађу на мети напада.

Једно место у централном руском граду активно је престало да се назива геј клубом.

Уклонили су све своје ЛГБТ симболе и БДСМ опрему, поскидали слике са зидова и размонтирали мрачне собе које се користе за приватност.

Једина ствар која је остала су дрег наступи.

„Номинално је то сада пародијски наступ – позоришна представа", каже Олег, који ради за шанком.

Али после скорашње рације, управа клуба одлучила је да више није безбедно чак ни за дрег краљице да наставе да наступају тамо, па су предложили да се уметници облаче као мушкарци уместо као жене.

„Људи који су некада носили хаљине и стављали шминку сада цртају браде и наступају као хипер-мужевни мушкарци", каже Михаил, други запослени.

Многи клубови широм Русије користе исте тактике да би избегли затварање, каже Александар Вилтонов, који је много година радио на московској клупској сцени.

На пример, један клуб у граду од више од милион становника променио је име, ангажовао женске извођачице и дозвољава мушкарцима да наступају само обучени као други мушкарци или у уврнутим костимима.

Широм Русије, уметници који су некада наступали као Лејди Гага сада раде пародије популарних руских шансоњера као што су Валериј Меладзе и Филип Киркоров, објашњава Вилтонов.

У бару у ком ради Олег, одлука да се уклони било шта потенцијално инкриминишуће се исплатила.

Једне ноћи у октобру, упали су им полицајци и почели да бацају људе на под и да им фотографишу документа.

Један полицајац је почео да тражи мрачне собе.

„Где одлазе људи за секс?", викао је он, према Михаилу.

Полиција је дозволила да све жене напусте клуб, а онда је допустио филмским екипама да уђу.

„Урадили су то да би се стекао утисак да су унутра само мушкарци", рекао је Олег, још један запослени.

Али камере нису забележиле ништа необично – на Телеграму се појавило неколико снимака и фотографија, на којима су били само преплашени мушкарци.

Кад се рација завршила, запослени кажу да је полиција била љута што ништа није нашла – никакве ЛГБТ заставе или дроге.

Вечерњи наступи још нису били започели, тако да дрег краљце које је требало да наступе још нису биле у костимима, каже Олег.

Полицајци су били „лудачки бесни што смо имали читаву групу жена у клубу и упорно су питали: 'А где су гејеви?' Рекао сам им: 'Зашто сте мислили да ће бити гејева овде?"

Чак су покушали да натерају члана обезбеђења да им помогне, питајући га да ли су долазили гејеви, испричао је Олег.

„Он им је одговорио питањем како може да препозна да ли је неко геј или не само га погледавши."

Полицајци су одвели све запослене у клубу до полицијске станице, али нису им постављали никаква детаљна питања, рекао је Михаил.

„Током мог саслушања, један полицајац се окренуо другом и питао: 'Зашто им постављаш тако мало питања? Јесмо ли их покупили и довели овамо само због тога?'", рекао је Михаил.

„Потом су нас натерали да откључамо телефоне и сликали су неколико ствари, али ми смо већ обрисали све пословне разговоре са њих."

Запослени у клубу су на крају пуштени да иду без икаквих инцидената – неколицина је била кажњена само због псовања или пушења.

„Нису знали шта да раде са нама на крају", казао је Олег.

„Морали смо да напишемо објашњење на парчету папира које није имало никакву правну снагу. Сигуран сам да су их после бацили право у канту за смеће."

Али неки клубови су отишли даље од Олеговог послодавца, испричао је Вилтонов, преставши да раде као геј барови у потпуности и склопивши конкретне споразуме са снагама безбедности да би сачували посао.

„Оставе ваш клуб, вашу фирму, на миру а ви одете са вашом сексуалном оријентацијом негде другде и престанете да се представљате као геј клуб. Сада сте само клуб", каже он.

Други се играју са националистичким темама да би показали да „све раде како треба", рекао је Вилтонов, изводећи патриотске песме као што су „Мајка Земља" и чак пародирајући националистичког певача и изричито про-ратно оријентисаног пропагандисту Шамана.

'Мрак'

Не изненађује што муштерије и дрег краљице нису задовољни овим новим приступом, кажу Олег, Михаил и Вилтонов.

Број људи који долази у клубове почео је да опада како расте број вести о рацијама.

„Није најјасније како можемо да привучемо људе сада овамо, јер су сви долазили због атмосфере, смешних дрег краљица и музичких тачака", каже Михаил.

„Сада смо затворили нашу главну салу зато што има врло мало људи и у чему је онда сврха отварати је?"

Професија дрег краљица сада изумире, „докрајчена" рацијама, каже Олег.

Неки од најбољих извођача су напустили Русију, док су друге славне краљице одбиле да наступају обучене као мушкарци, каже он.

Уметници који настављају да наступају често долазе непосредно пред наступ и одлазе одмах после њега.

„Ти људи наступају већ више од десет година, развијајући се као уметници. То им је био посао, а онда је у трену пао мрак", каже Олег.

Дрег краљице које су остале у Русији биле су присиљене да затворе или очисте налоге на друштвеним мрежама и сада кажу да нису дрег краљице већ „уметници оригиналног жанра, глумци или имитатори", каже Вилтонов.

Многи су потпуно престали да наступају – нарочито после рације на клуб у Вороњежу где су новинари написали да је наступала једна од најславнијих дрег краљица у Русији Заза Наполи.

Али неке друге дрег краљице настављају да наступају и ризикују, јер им је то главни извор прихода.

Власници клубова исто тако знају да ризикују, у нади да снаге безбедности неће доћи по њих и да могу да држе барове отворене.

„Свет дрега у потпуности зависи од ентузијазма. Клубови не купују костиме, перике и реквизите за уметнике. Они за то издвајају из властитих џепова, а многи извођачи који су новчано кажњени, немају како да плате", каже он.

И сам Вилтонов је одлучио да потпуно престане да одлази у геј барове.

„Схватио сам да не желим да угрожавам себи живот, да лежим лицем уз под и да будем подвргаван насиљу снага безбедности. То ме је психолошки сломило", каже он.

„Не само полиција, већ и националисти могу да упадну у било који клуб."

„Сви су се увек бусали у груди како их не занима шта радимо док год то радимо иза затворених врата", каже Олег.

„Е, па сад нам није дозвољено да постојимо чак ни иза тих затворених врата."

„Наши клубови су некада били острва безбедности, радости, ноћ вечног карневала. Сада је остала само меланхолија", каже Михаил.

Доказивање чланства у непостојећој организацији

Мало се зна о кривичним случајевима који су у току, зато што ниједан од њих још није доспео на суд.

Имена оптуженика нису јавна, а поред вести о томе да су случајеви покренути, практично нема никаквих других информација о њима.

Власти морају да докажу да је „суштинска природа дела у складу са парадигмом коју је измислио Врховни суд", каже Станислав Селезнев.

„Наравно, не постоји таква централизована ЛГБТ организација. За сада нико, сем запосленог у Министарству правде који је написао петицију за Врховни суд, није видео ову тајну организацију."

Судска одлука, донета у новембру прошле године, каже да ЛГБТ покрет „пропагира идеологију кршења традиционалних вредности".

Суд је признао да је овај „покрет" у Русији „децентрализован", али је рекао да су организације и индивидуални активисти лидери „ћелија".

Селезнев верује да власти не знају како да се изборе са случајевима „ЛГБТ екстремизма" јер се они тичу „непостојећих организација", и не могу да докажу чланство у њима следећи исте обрасце као кад нападају Јеховине сведоке или тим Наваљног.

Будући да тужиоци воле да заснивају своје случајеве на преседанима, истраге и суђења се вероватно неће водити брзо све док не буде постојао „модел случаја" који могу да следе, рекао је он.

Било је најмање 12 рација на ЛГБТ клубове после одлуке Врховног суда, али има врло мало реда и законитости у томе како се људи кажњавају – неки се суочавају са кривичним пријавама, док су други, попут Кирила, кажњени новчано за „ЛГБТ пропаганду".

„Исто дело може да се заврши кривичном пријавом у Оренбургу, али рецимо административном у Курску. Начин на који је закон формулисан значи да је немогуће разлучити границе дозвољеног", каже Смирнов.

Било је најмање 20 случајева кривичног гоњења због ЛГБТ пропаганде, сазнао је ББЦ користећи податке са независне новинске интернет странице ОВД Инфо.

Случајеви су крајње различити.

Понекад снаге безбедности упадају на приватне журке – као што је она на којој је тинејџер био снимљен како носи кармин, или на основу снимка рођенданске прославе од пре 14 година на којем жена љуби слављеницу у уста.

У другим случајевима, људи су се нашли на мети зато што су се љубили у јавности или због позирања у јавности за фотографије као парови.

Новчане казне су одвојено биле изрицане за употребу „екстремистичког симбола": заставе са дугом.

Сова Центар, који врши истраживање екстремизма и ксенофобије у Русији, пронашао је 36 таквих случајева, углавном оних у којим су људи били новчано кажњени зато што су делили слике дуге на интернету.

Смирнов каже да Министарство унутрашњих послова и ФСБ користе специјални програм за његово тражење на интернету – што би могло да објасни необичан случај у ком је полиција написала извештај о протестантском свештенику пре шест година који је објављивао цитате из Библије о томе како је хомосексуалност грех заједно са сликом заставе са дугом и насловом „Разговарајмо о хомосексуалности".

И док су се ти случајеви до сада усредсређивали на заставу са дугом, Смирнов сматра да би власти сада могле да појачају интервенције користећи приручник за борбу против Наваљног, према ком је чак и слово „Н" било проглашавано екстремистичким симболом.

„Не можемо да искључимо могућност да би ствари могле тако да се заврше у будућности", рекао је он.

Али док ЛГБТ институтиције широм Русије попуштају под притиском све тежих и строжих гушења, неколико усамљених упоришта успева да одолева свему.

Михаил је наставио да ради у геј клубу чак и после рације, гурајући даље у „тихом протесту и грађанској непослушности".

„Остаћу да радим овде колико год могу", додаје Михаил.

„Желим да помогнем људима попут мене који желе да имају место на ком ће се забавити и осећати као људи."

*Имена појединих саговорника су измењена ради њихове безбедности

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]