Русија и Украјина: Ослобођени припадник Азова тврди да руске снаге држе заточене у нехуманим условима

Украјински борци који су се предали после више недеља проведених у опсади огромног индустријског комплекса Азовстал у лучком граду Маријупољу држе се у нехуманим условима у Русији, тврди ослобођени борац за ББЦ.

Поручник Илија Самоиленко испричао је за ББЦ да су га држали у самици 120 дана и како је страховао да се никад неће вратити у Украјину.

Руске снаге, рекао је он, заплениле су му протетичку руку после његовог заробљавања.

Овај борац из контроверзног пука Азов ослобођен је у размени заробљеника прошлог месеца.

Поручник Самоиленко, који има 28 година, изгубио је десно око и леву руку кад му је муниција експлодирала у руци док се налазио у украјинској војној мисији против про-руских сепаратиста у источној области Донбас 2018.

Прва ствар коју је урадио кад се вратио у Украјину била је да купи паклицу цигарета, „да бих се осетио живим", рекао је он.

У првом интервју за међународне медије борца из Азова откако су неки од њих ослобођени у великој, и изненађујућој, размени заробљеника између Русије и Украјине прошлог месеца, он је тврдио да су неке његове колеге борци који су држани засебно мучени и да су им скраћена адекватна медицинска помоћ и храна.

Десиле су се „очекиване ствари", рекао ми је поручник Самоиленко у Кијеву, где се опоравља после ослобађања.

„Очекиване као што је да су људе који су заробљени Руси мучили."

Русија негира да мучи или лоше поступа према ратним заробљеницима, иако украјински званичници тврде да су борци злостављани у руском заробљеништву.

„Срећан сам што видим људе који су ме чекали", каже поручник Самоиленко, „и сузе радоснице на њиховим лицима и њихове осмехе."

Поручник Самоиленко је био међу стотинама војника које је опколила руска војска у подземним тунелима и бункерима железаре Азовстал, под немилосрдним гранатирањем.

Они су одбијали да се предају све док није стигло наређење украјинских врховних војних командира, што је окончало битку за Маријупољ, најсмртоноснију и најразорнију у досадашњем току рата.

Борци су напустили град са врло мало личних ствари, изгледајући исцрпљено и са видним ранама.

Неки су ходали на штакама.

Аутобусима су пребачени на територију под контролом Русије.

Прво су аутобусима одвезени у Јеленовку, затвор у Доњецкој области под контролом проруских сепаратиста, испричао је поручник Самоиленко.

Данима касније, он и неки други, углавном лидери Азова, пребачени су на непознату локацију у Русији.

Он каже да је боравио сам у ћелији, где је радио склекове и вежбе за стомачне мишиће, као и пратио проток времена бројећи у себи дане.

„Али ме нису физички мучили", каже он, „тако да је то било далеко од онога што су неки људи претрпели на другим местима."

Они који су послати на друге локације, тврди он, нашли су се у условима који су били „веома, веома лоши", а погоршавали су се „из недеље у недељу".

Неки од оних који су били пуштени у септембру 2022. рекли су му да су добијали врло мало воде и да су неки од њих били неухрањени.

У јулу је у експлозији у Јеленовки страдало десетине украјинских затвореника.

Русија је тврдила да је локацију напала Украјина, што је оптужба коју је украјинска влада одбацила као циничну, оптуживши Русију да покушава да уништи доказе о мучењу и убиствима.

Русија је, тврди поручник Самоиленко, игнорисала правила ратовања.

„Њу није брига за Женевску конвенцију. Њима није стало до живота људи."

Међутим, он је рекао да не може још да открије више детаља.

„Руси такође прате ове интервјуе", каже он.

„Кад виде наша срећна лица, још се више разбесне."

У данима пред предају Азовстала у мају, поручник Самоиленко је одржао конференцију за штампу која је емитована уживо из бункера испод железаре.

Он је скоро два сата описивао ужасне услове за рањене борце и рекао да он и остали себе доживљавају као „мртве".

У Русији, пук Азов којем он припада ,сатанизују многи због његових корена у екстремној десници, и он се у руској пропаганди користи да оправда неосновану тврдњу председника Владимира Путина да „денацификује" Украјину.

После њиховог заробљавања, неки Руси су бранили строге затворске казне за борце Азова, други су позивали на њихово погубљење.

Али, у Украјини, ови борци су симбол отпора према руској инвазији и славе се на билбордима.

„Ја лично не мислим да сам херој", рекао ми је поручник Самоиленко.

Њихово ослобађање, које је дошло као последица размене 215 Украјинаца за 55 Руса, председник Владимир Зеленски је доживео као победу и оно је послужило као извор националног славља.

Овај споразум склопљен је усред понижавајућих руских пораза на бојишту, али како је стварно до њега дошло остаје мистерија.

Ослобађање је, међутим, горко-слатко, каже поручник Самоиленко, јер су многи његови „другови и браћа по оружју" остали у заробљеништву, а „Руси их и даље муче, држећи их у нехуманим условима".

Док живи са породицом у Кијеву, у свом родном граду, поручник Самоиленко чека нову протетичку руку и иде на психолошко саветовалиште.

Јер ускоро, каже он, „морамо да се вратимо на бојиште".

Додатно извештавање: Анастасија Левченко

Можда ће вас занимати и овај видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]