Украјина и Русија: Приче о мучењу које стижу из Херсона

Упозорење: Овај извештај има експлицитан садржај који би могао да узнемири неке читаоце.

Док се боршч крчка на плотни, Александар Гуз ми на телефону показује слике свог тела у модрицама.

Повреде су му, тврди он, нанели руски војници.

„Навукли су ми врећу преко главе", каже ми Александар.

„Руси су ми претили да ми неће оставити бубреге."

ББЦ је сакупио неколико експлицитних сведочанстава становника Херсона који тврде да су били мучени.

Александар је живео у Билозерки, сеоцету у области Херсона.

Он је био један од сеоских депутата.

Као млад човек служио је војску, али сада има властиту фирму.

Он и његова супруга јавно су исказивали антируске ставове: она је ишла на проукрајинске митинге, он је покушавао да спречи руске трупе да уђу у њихово село.

Недуго након што је Русија заузела село, војници су дошли да га траже.

„Везали су ми конопац око врата и још један око зглобова", присећа се он.

Он каже да су му рекли да стане широко размакнутих ногу док га саслушавају.

„Кад им не бих одговорио, шутнули би ме између ногу.

„Кад сам пао, почео сам да се гушим. Док покушавате да устанете, они вас туку. Потом вас питају поново."

Руске трупе су заузеле Херсон, у јужној Украјини, још почетком рата.

Украјинске телевизијске станице брзо су замењене руским државним преносима.

Западни производи замењени су руским алтернативама.

Према бројним сведочанствима из прве руке, људи су почели и да нестају.

Покушати саставити слику о томе шта се тачно дешава у самом Херсону веома је тешко.

Након што је Русија појачала притисак на регион, људи су почели да се плаше да јавно говоре.

Они који су успели да побегну често бришу све фотографије и видео снимке из телефона из страха да ће бити заустављени и задржани на руским контролним пунктовима.

Александар је послао слике повреда сину, који се налази у иностранству, да му их овај чува пре него што их је избрисао из телефона.

Да би се потврдила ова сведочанства, мора да се разговара са више људи који тврде да су били жртве тортуре.

Сломљена ребра

Један од њих је Олег Батурин.

Он је био новинар независног листа у области Херсона.

У року од неколико дана од почетка руске инвазије, каже да је био отет.

„Викали су ми: 'На колена'", каже он.

„Покрили су ми лице везали ми руке позади. Тукли су ме по леђима, ребрима и ногама и ударали су ме кундаком митраљеза."

Тек је касније, кад је отишао код лекара, Олег схватио да су му поломљена четири ребра.

Он каже да је у заробљеништву провео осам дана.

За то време, чуо је за друге који су мучени и присуствовао лажном погубљењу једног младића.

И Александар и Олег сада се налазе на територији која је под контролом Украјине.

Они су ББЦ.-ју показали фотографије докумената за које тврде да су полицијски извештаји о злостављању.

Неке оптужбе за мучење посебно су мучне и експлицитне.

Причала сам са једним лекаром који је радио у болници у Херсону.

Он је тражио да остане анониман, али ми је показао слику своје болничке легитимације.

„Било је знакова сакаћења тела", каже он, наводећи хематоме (локализовано крварење унутар крвног суда које изгледа као ружна модрица), абразије, посекотине, трагове излагања електрошоковима, знакове везивања на рукама и трагове дављења на врату.

Он каже и да је видео трагове опекотина на стопалима и длановима људи, а да му је један пацијент рекао да су га тукли цревом пуним песка.

„Неки од најгорих били су трагови опекотина на гениталијама, рана од метка у глави девојке која је силована и опекотине од пегле на пацијентовим леђима и стомаку.

„Пацијент ми је рекао да су му две жице из акумулатора причвршћене за међуножје и да му је речено да стане на влажну крпу", додаје доктор.

Он сматра да има многих других тешко повређених којима није указана медицинска помоћ.

Неки од њих остају код куће зато што се сувише плаше да изађу напоље.

А на неке, каже он, Руси врше „психолошке притиске".

„Они прете да ће им убити породице и застрашују их на све друге могуће начине."

Он каже да је питао пацијенте зашто су их ухапсиле руске власти.

„Мучени су ако су одбијали да пређу на руску страну, зато што су били на митинзима, зато што су били у територијалној одбрани, због чињенице да се неки члан њихове породице борио против сепаратиста, а неки су тамо завршили и насумично."

Неки се плаше да би њихови најмилији могли бити следећи.

Викторија (није јој право име) плаши се за родитеље, који су и даље у Херсону.

Њен отац је некада био у украјинској територијалној одбрани и већ је једном био отет и претучен, каже ми она.

„Избацили су га усред њиве. Кад је стигао кући, после неколико минута бризнуо је у плач, а он није сентиментална особа.

„Покушавам да му помогнем, али сам се у свему томе осећала као нека девојчица."

Сада се Викторија плаши да би то могло да се понови.

ББЦ није једини који истражује шта се дешава у Херсону.

И Посматрачка мисија за људска права УН-а у Украјини и Хјуман рајтс воч су нам рекли да их такође брину оптужбе за мучење и присилне нестанке.

Белкис Вил, из Хјуман рајтс воча, каже да се сведочанства која је сакупио ББЦ поклапају са оним што су они чули.

Она каже да су тренутно највише забринути да руске снаге, у областима које држе под контролом, настављају у одређеној мери да „тероришу локално цивилно становништво и примењују праксу злостављања као што је арбитрарно затварање и присилни нестанци и мучење".

„Ово са чим имамо посла су потенцијални ратни злочини", додаје она.

Руско министарство одбране није одговорило на захтев ББЦ-ја за коментар.

Пре тога, портпарол Кремља рекао је да су оптужбе за ратне злочине у Бучи „очигледно лажне и да су најшокантније од њих намештене, као што су уверљиво доказали наши стручњаци".

Шта се тачно дешава у Херсону готово је немогуће утврдити споља, али све већи број сведочанстава говори о страху, застрашивању, насиљу и репресији.

Викторија покушава да одатле извуче родитеље.

„У Херсону људи сада непрестано нестају", каже ми она.

„У току је рат, само је овај део сада без бомби."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]