Русија и Украјина: Да ли су руске залихе оружја и муниције при крају

Русија је прошле недеље покренула низ напада на Украјину, али неки стручњаци за безбедност тврде да су њихове залихе стањене, нарочито што се тиче савремених, прецизних пројектила.

Позивајући се на америчку владу, Њујорк тајмс извештава да су током инвазије на Украјину, руске оружане снаге изгубиле 6.000 комада опреме и настављају да користе муницију тако великом брзином да не могу да допуне залихе на време.

У извештају америчких обавештајних служби, који је у петак представио високи обавештајни званичник Морган Мјуир, пише да су санкције уведене Русији утицале не само на високу технологију, већ и на неке једноставне делове потребне за производњу опреме.

„На пример, Русија се суочава са несташицом лежишта, што отежава производњу и поправку тенкова, авиона, подморница и других војних система", пише Њујорк тајмс.

Према речима високом америчког званичника, коалиција украјинских савезника покушава да пронађе начине да поремети руску производњу муниције док украјинске оружане снаге дају све од себе да униште руска војна складишта.

У извештају се наводи и да су руске обавештајне агенције добиле задатак да „нелегално набаве западну технологију и резервне делове".

Осим тога, Русија покушава да добије оно што јој је потребно од земаља попут Ирана и Северне Кореје, које су дуго биле под западним санкцијама и „углавном делују ван међународног економског система", пише амерички лист.

Ројтерс је пренео да САД намеравају да уведу санкције против земаља, компанија и појединаца који су укључени у снабдевање Москве оружјем или подржавају њен војно-индустријски комплекс.

Русија је већ потрошила две трећине ракетног арсенала, али још у залихама више од 600 различитих типова ракета, рекао је украјински министар одбране Алексиј Резников.

Према подацима украјинског Министарства одбране, на почетку рата Русија је имала 900 пројектила за Искандере, а остале су 124 ракете.

У наоружању Русије налазило се и 500 ракета „Калибар" и 444 крстареће ракете Кх-101 и Кх-555. Остало је их 272, односно 213.

Резников није прецизирао одакле његовом ресору подаци о броју пројектила.

Да Русији понестаје муниције, недавно су известиле стране обавештајне агенције.

Секретар Савета за националну безбедност и одбрану Алексеј Данилов је такође говорио о томе да је Русији остало нешто више од четвртине високопрецизних ракета.

Украјински генералштаб у извештају од 14. октобра тврди да је током инвазије уништено више од 2,5 хиљаде руских тенкова, више од пет хиљада борбених оклопних возила, више од 1.500 хиљада артиљеријских система, 186 система ПВО, 268 авиона и 240 хеликоптера, као и 16 бродова и чамаца.

Русија не пријављује размере губитака војне опреме.

Независни истраживачки тим Орикс, процењује број комада опреме које је Русија изгубила на нешто више од 7.000.

Међу њима је око 4,2 хиљаде уништено, 2,3 хиљаде су заробили Украјинци, 161 борбено возило је оштећено, а 306 напуштено.

Орикс наводи да су Оружане снаге Украјине у рату изгубиле око 1,8 хиљада комада опреме, од чега је око хиљаду уништено, 61 оштећено, 62 напуштено, а 626 је заробила руска војска.

Какве ракете испаљује Русија?

Након што је Русија последњих дана појачала ракетне нападе, почело је да се поставља питање типова употребљеног оружја.

Стручњаци из одбрамбеног сектора истакли су руску употребу ракета земља-ваздух за гађање земаљских мета као показатељ несташице прикладније муниције.

„У најскоријим нападима највише се истиче повећана употреба разноврсних ракета против копнених мета", каже Даглас Бери, виши научни сарадник за војно ваздухопловство при Међународном институту за стратешке студије.

„Мислимо да би могло да буде неких проблема конкретно са крстарећим ракетама за нападе на земљи. Бар у неким областима - не да им понестају залихе, већ да су им се значајно смањиле."

Русија је у раним фазама рата користила много прецизно навођених ракета за гађање земаљских мета широм Украјине, али су ти напади током лета утихнули, због чега неки западни званичници из области одбране тврде да су се њихове залихе значајно смањиле.

Ове недеље је сер Џереми Флеминг, шеф британске обавештајне агенције GCHQ, изјавио: „Ми знамо, а и руски командири на терену знају да им понестају залихе муниције."

Какви визуелни докази постоје?

Руске залихе ракета су строго чувана тајна и ми не знамо на основу ког материјала су западне обавештајне службе засновале ове своје процене, али постоје неки наговештаји на сликама које су се појавиле после најскоријих напада.

Неке од фотографија објављене на интернету изгледају као да приказују фрагменте ракета С-300 на земљи у Украјини.

То оружје је првобитно намењено нападима на мете у ваздуху, а не на земљи.

Објаве на друштвеним мрежама као што је ова тврдиле су да је Русија пренаменила ракете С-300 за гађање земаљских мета.

Помније смо проучили низ фотографија које круже интернетом и верификовали смо аутентичност њих три на којима се виде остаци ракета на земљи у Украјини, а који се уклапају у дејство С-300 ракета земља-ваздух.

И Русија и Украјина поседују ово оружје и оптужују једна другу за одговорност за њихово испаљивање.

Упоредили смо натпис који се појављује на фрагментима са сликама С-300 и ознаке се поклапају.

Димензије су такође веома сличне.

Неки стручњаци тврде да Русија пренаменила ову муницију зато што јој понестаје прецизнијих ракета.

„Користе прилично много далекометних ракета за гађање мета у Кијеву, Лавову и тако даље. Сигуран сам да су прегледали залихе, проценили колико брзо могу да направе нове… и схватили да је следећи најбољи начин да постигну тај ефекат да пренамене ствари као што су ракете С-300", каже Луиз Џонс, шефица обавештајног рада у обавештајној служби Мекензи.

То што је Русија користила муницију земља-ваздух за гађање земаљских мета може се објаснити и оперативним ограничењима са којима се суочавају њихове ваздухопловне снаге над Украјином.

Од почетка инвазије, руске ваздухопловне снаге нису успеле да остваре надмоћ у ваздушном простору над Украјином.

Могу ли то бити украјинске ракете?

Украјинци такође користе ракете С-300 у одбрамбене сврхе да би пресретале руске пројектиле, а Руси тврде да оне падају на земљу и праве колатералну штету и цивилне жртве.

Јевгениј Попов, званичник у руском парламенту, рекао је за ББЦ да су штета по цивилне овласти као што су дечја игралишта „дело украјинских анти-ракетних система".

Веома је тешко одредити порекло ракете на основу њених фрагмената, кажу експерти за наоружање.

„Фрагменти бојеве главе који се распадну по удару као на већини ракета компатибилних са Ц-300 ионако би имали врло сличне остатке… тако да мислим да је одговор у овом случају прилично неодређен", каже Сидарт Каушал, научни сарадник за експертску групу из одбране и безбедности Краљевски институт уједињених служби.

Ијан Вилијамс, сарадник Центра за стратешке и међународне студије, каже да није видео никакве доказе да су украјински системи промашивали током скорашњих напада.

Зато што се мора узети у обзир јако много променљивих, тешко је са сигурношћу тврдити на основу скромног броја фотографија насталих после удара, али је мало вероватно да је украјинска противваздушна одбрана била размештена по градским центрима, каже Вилијамс.

„Ви је обично постављате на ободе онога што штитите… било који украјински пресретачи који падну неће онда пасти у насељеној области."

Које друго оружје је Русија користила?

Русија је започела рат баражном ватром ракетних напада.

До 7. марта, Пентагон процењује да су Руси испалили око 600 ракета у првих 11 дана сукоба.

Напади су се наставили са земље, мора и из ваздуха - ови последњи углавном из оквира безбедности руске територије.

Типови руских оружја из којих се пуцало укључивали су балистичке и крстареће ракете са лансираних платформи Искандер, и крстареће ракете Калибр са бродова и из подморница лоцираних у Црном мору.

Употребљене су крстареће ракете Кх-101 и Кх-555, које се испаљују из ваздуха, баш као и ракете Точка-У, одговорне за смрт више од 50 људи на железничкој станици Краматорск у априлу.

ББЦ-јева анализа напада на тржни центар Кременчук крајем јуна, у којем је страдало најмање 20 људи, показала је да су употребљене ракете биле или Кх-22 или модернија варијанта, Кх-32.

То су старије ракете првобитно намењене нападу на бродове, уместо на земаљске мете, што додатно поткрепљује став да се смањују руске залихе модернијег оружја.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]