Украјина и Русија: Шта је тактичко нуклеарно оружје и да ли би Русија могла да га употреби

Руски председник Владимир Путин изјавио је да је спреман да употреби нуклеарно наоружање како би одбранио руску територију, изазвавши страхове да би могао да посегне за малим или „тактичким" нуклеарним оружјем у Украјини.

Амерички председник Џозеф Бајден упозорио га је да би, ако то учини, то била најозбиљнија војна ескалација од Другог светског рата.

Шта је тактичко нуклеарно оружје?

Тактичко нуклеарно оружје су мале нуклеарне бојеве главе и системи испаљивања намењени употреби на бојном пољу или у ограниченим нападима.

Оно је прављено тако да уништи непријатељске мете у конкретној области без ширења масовног радиоактивног отпада.

Најмање тактичко нуклеарно оружје може бити од једне килотоне или мање (произвевши еквивалент од хиљаду тона експлозивног ТНТ-а).

Највеће може бити од чак 100 килотона.

Стратешко нуклеарно оружје је веће (и до 1.000 килотона) и лансира се са веће удаљености.

Поређења ради, атомска бомба коју су САД бациле на Хирошиму 1945. године била је од 15 килотона.

Какво тактичко нуклеарно оружје има Русија?

Према америчким обавештајним подацима, Русија има око 2.000 тактичких нуклеарних оружја.

Њихове тактичке нуклеарне бојеве главе могу да се ставе на разне типове пројектила који се обично користе за испаљивање конвенционалних експлозива, као што су крстареће ракете и артиљеријске гранате.

Тактичко нуклеарно оружје може се испалити из ваздухоплова и са бродова - као што су противбродске ракете, торпеда и дубинске бомбе.

САД кажу да је Русија у последње време много улагала у ова оружја да би им појачала домет и прецизност.

Је ли некад већ употребљено тактичко нуклеарно оружје?

Тактичко нуклеарно оружје никад још није употребљено у ратном сукобу.

Нуклеарне силе као што су САД и Русија откриле су да је једнако ефикасно уништавати мете на бојном пољу употребом модерне конвенционалне муниције.

Уз то, ниједна земља наоружана нуклеарним оружјем до сада није била спремна да ризикује да покрене потпуни нуклеарни рат употребом тактичког нуклеарног оружја.

Међутим, Русија је можда спремнија да употреби мања тактичка нуклеарна оружја него веће стратешке пројектиле.

„Они то можда не доживљавају као прелазак великог нуклеарног прага", каже докторка Патриша Луис, шефица међународног програма безбедности у експертској групи Четам Хаус.

„Они то могу да доживе као саставни део њихових конвенционалних снага."

Да ли Путинове претње нуклеарним оружјем представљају разлог за забринутост?

У фебруару 2022, непосредно пред инвазију на Украјину, Путин је ставио руске нуклеарне снаге у стање „специјалне борбене готовости" и одржао нуклеарне вежбе високог профила.

Најскорије, он је изјавио:

„Ако територијални интегритет наше земље буде био угрожен, ми ћемо несумњиво употребити сва расположива средства да заштитимо Русију и наш народ. Ово није блеф."

Русија намерава да анектира области јужне и источне Украјине које је окупирала.

Она планира да одржи лажне референдуме како би створила отцепљене „народне републике", а Путин каже да је спреман да брани „територијални интегритет" тих области „свим средствима".

Америчка обавештајне служба то види као претњу Западу да не помаже Украјини у покушају да поврати те територије, уместо као знак да он планира нуклеарни рат.

Али други се брину да би Русија, ако буде трпела даље поразе, могла да дође у искушење да употреби мање тактичко нуклеарно оружје у Украјини као „средство преокрета" - да би разбила пат-позицију или избегла пораз.

Џејмс Актон, нуклеарни стручњак из Фондације Карнеги за међународни мир у Вашингтону, каже: „Легитимно се бринем да би у овим околностима Путин могао да употреби нуклеарно оружје - највероватније на терену у Украјини како би застрашио све и добио оно што жели. Још нисмо у тој фази."

Како су реаговале САД?

Амерички председник Џозеф Бајден упозорио је Русију да не користи нуклеарно оружје у рату у Украјини.

Говорећи током интервјуа за ЦБС Њуз, Бајден је рекао да би такав поступак „променио лице рата као никад до сад после Другог светског рата", додавши:

„То ће имати последице."

Како ће САД и НАТО да реагују на било какву употребу нуклеарног оружја тешко је предвидети.

Они можда неће желети даље да ескалирају ситуацију и ризикују потпуни нуклеарни рат, али ће можда желети и да повуку црту.

Међутим, Русију би од употребе тактичког нуклеарног оружја могла да одврати и једна друга суперсила - Кина.

„Русија умногоме зависи од кинеске подршке", каже докторка Хедер Вилијамс, нуклеарна експерткиња из Краљевског колеџа у Лондону.

„Али Кина има нуклеарну доктрину 'не пуцај први'. Дакле, ако Путин употреби то оружје, Кини би било невероватно тешко да га даље подржава."

„Ако би он употребио то оружје, вероватно би изгубио Кину."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]