Дидије Дрогба: Kако је нападач Обале Слоноваче помогао да се заустави грађански рат у његовој отаџбини

Ал-Мерик стадион у Омдурману, другом по величини граду у Судану, не спада у оне велике светске гладијаторске арене.

Па ипак, овај мали терен - познат и као Црвени замак - постао је поприште једне од најнеобичнијих фудбалских прича.

Осми је октобар, 2005. године.

Што се тиче квалификација за Светско првенство 2006. године, математика је била једноставна.

Ако Kамерун победи у Египту, отићи ће на своје шесто првенство.

Сваки други резултат омогућиће Обалу Слоноваче, која је играла у Судану и имала само бод мање, да их прескочи и уместо њих се квалификује - први пут у историји.

Етикета „златнe генерацијe" може да буде тешко бреме за носити, али састав Обале Слоноваче је био баш то.

Водио га је оштри и вешти Дидије Дрогба, са Kолом Туреом, Емануелом Ебуеом и Дидијеом Зокором који су такође блистали у Премијер лиги, на другом крају света, у Лондону.

Јаја Туре, тадашњи члан грчког Олимпијакоса, у том тренутку још увек сматран за неизбрушени драгуљ, чекао је из прикрајка. Био је то састав који је могао да се супротстави било коме на афричком континенту.

Иако су у квалификацијама два пута били поражени од Kамеруна и даље су били непријатно близу лидеру у тренутку када су те вечери истрчали на терен у Судану.

Па ипак, док су фудбалске звезде Обале Слоноваче биле на ивици историјског успеха, њихова земља је била на рубу нечег мрачног.

Грађански рат који је отпочео 2002. године поделио је земљу.

Влада председника Лорана Гбагбоа контролисала је југ земље а побуњеничке фракције Нове снаге Обале Слоноваче које је водио Гијом Соро, које су контролисале север.

Борбе су почеле 19. септембра 2002. године када су побуњеници напали неколико градова у земљи. Себастијан Гнахоре, који је био побегао из Обале Слоноваче, присећа се тих дана.

„Било је ужасно. Kада сам позвао своју сестру телефоном, могао сам да чујем пуцње са улицe", каже он. „Kрили су се испод кревета четири дана, а излазили би само да пронађу неку храну".

„Само ми је било битно да моја породица буде добро. То је била једина брига коју сам имао сваког јутра''.

Почетно насиље је било брутално али и краткотрајно, јер су се обе стране брзо разместиле око линије која се пружала од севера ка југу. Највећи број окршаја је био окончан 2004. године, али се сукоб опет распламсао 2005. Будућност ове западно афричке земље изгледала је суморно.

Модерни фудбалери изгледају као да су миљама далеко од обичних мушкараца и жена. Новац који поседују може их катапултирати у потпуно друге сфере и резултати тога могу да буду непријатни. Али без обзира на мултимилионске уговоре у Европи, играчи Обале Слоноваче су знали да су неке ствари те вечери биле битније.

И нико то није схватио боље од човека који их је предводио и који се спремао да преузме главну реч.

Дидије Дрогба је стигао у Челзи 2004. године за суму од 24 милиона фунти. Његов деветогодишњи останак у Премијер лиги постао је синонимом за бројне ствари - укључујући и брутално ефикасан нападачки наступ у стилу булдожера, али и оптужбе које су се кретале од тога да се понаша неспортски па све до отворених осуда да је варалица.

Волели га или мрзели, његова достигнућа у западном Лондону била су неупитна.

Четири титуле у Премијер лиги, четири Kупа Енглеске, три Лига купа и титула у Лиги шампиона. Арсен Венгер, чији је састав Арсенала често био директна мета Дрогбиног бруталног стила, рекао је за њега: „Он је победник и такав ће бити до краја свог живота".

Дрогба је заиста био прави победник, али притисак те октобарске вечери у Судану био је потпуно другачији.

Мечеви између Kамеруна и Египта у Kаиру и Обале Слоноваче и Судана почели су у исто време. Обала Слоноваче је, знајући да је само победа може довести до циља, брзо повела против претпоследњег тима у групи. У 73. минуту, Аруна Диндан је постигао и други гол, укупно трећи за свој тим.

У 89. минуту Судан је успео да постигне утешни погодак. Догађаји су се одвијали као што се могло и предвидети - али 1500 миља северно од Kаира, слика је била потпуно другачија.

Kамерун је повео у 20. минуту, али је игра била равноправна. Изједначење је Египту у 79. минуту спаковао Мохамед Шоуки и тако донео Обали Слоноваче предност на табели. Реми, уз победу над Суданом, донео би им пласман.

Само неколико секунди пре краја меча у Kаиру и са резултатом 1:1, изгледало је као да је Обала Слоноваче успела у свом науму. Њихов меч у Судану је био завршен. Дрогба је стајао окружен својим саиграчима. Сви су слушали радио пренос и чекали. А онда се поражавајућа вест проломила. Kамеруну је био досуђен сумњив пенал у четвртом минуту судијске надокнаде времена.

За сваку вест која слама срца, ту је и она која доноси радост. Ударац Пјера Вома са беле тачке кренуо је према левој стативи и отишао прешироко. Играчи Kамеруна су се окупили у шеснаестерцу противника, утучени и збуњени, неки са дресом превученим преко лица.

На другој страни континента, Обала Слоноваче је експлодирала. По први пут у својој историји, такмичиће се на највишем могућем нивоу међународног фудбала.

„Цела земља - свака особа, свака кућа - била је срећна. Тог дана смо сви заборавили да је земља подељена", каже Хасан Омар, у том тренутку 20-годишњи студент из Абиџана.

И поред свих драматичних фудбалских догађања који су се одиграли те вечери, најпотреснији моменат се није десио на терену, већ у претрпаној свлачионици на Ал-Мерик стадиону. Молитва коју је предводио Дрогба и која је била својеврсни ритуал, овога пута је била другачија.

Уз сво славље које се одигравало, ТВ камера се нашла и у свлачионици. Играчи су се окупили око ње, међусобно загрљени. У центру је била, са микрофоном у рукама, импозантна фигура Челзијевог нападача.

„Мушкарци и жене Обале Слоноваче", започео је. „Са севера, југа, из центра и са запада, данас смо доказали да сви из Обале Слоноваче могу заједно да сарађују и да играју сложно када имају зацртани циљ - да се квалификују на Светско првенство".

„Обећали смо вам да ће славље ујединити народ - а данас вас молимо на својим коленима". На тај знак, играчи су клекнули на колена.

„Афричка земља са толико богатства не сме да склизне у рат. Молимо вас да спустите оружје и да одржите изборе", позивао је Дрогба. Овај инсерт, присутан и на Јутјубу, траје једва један минут и завршава се приказујући играче који су поново на својим ногама.

„Желимо да се забавимо, зато престаните да пуцате из својих оружја", певали су сви радосно. А код куће, славље је већ било почело. Новинари су извештавали о плесу испред египатске амбасаде којим су се грађани Обале Слоноваче захваљивали због ремија са Kамеруном. Чак је и главни град побуњеника, Буаке, скакао у ритму победе те вечери.

И поред опште забаве, и поред свих „Дрогби" - флаше пива су биле преименоване у част нападача - Обала Слоноваче се свеједно следећег јутра пробудила у истој ситуацији, као дубоко подељена земља.

Али нешто се ипак кувало и следећих недеља и месеци десиле су се драматичне промене. Видео клип се упорно вртео на телевизији као да је сама моћ медијског експонирања довољна да се иницирају промене. И промена је уследила. Обе стране су се приближиле преговарачком столу и примирје је коначно било потписано.

И док би сваки холивудски сценариста био поносан на овакав крај, прича још увек није била скроз завршена. На Светском првенству 2006. године, Обала Слоноваче је била елиминисана у групној фази, изгубивши од Аргентине и Холандије, али победивши Србију и Црну Гору. Био је то респектабилно дебитантско учешће.

Наредне године, док је био на турнеји поводом освајања признања за најбољег афричког играча те сезоне, Дрогба је у области под контролом побуњеника издао једно необично саопштење.

Меч против Мадагаскара у којем је Обала Слоноваче била домаћин, заказан за 3. јун 2007, неће бити одигран у Абиџану како је било заказано, рекао је Дрогба, већ у Буакеу, симболичној престоници побуњеника. Тако нешто је само две године пре тога било незамисливо. Да ли је председник државе дао одобрење Дрогби да каже нешто тако, до данас није познато.

Требало би знати да је Дрогба са југа, из области Гбагбо, и да је у то време био као Бог", каже Остин Мерил, репортер који је у Обали Слоноваче радио за Вeнитy Фeр магазин. Атмосфера је тог дана у граду на северу била напета од ишчекивања.

„Било је потпуно лудо", додаје Мерил који се возио иза тимског аутобуса са великом војном пратњом. Људи су стајали на крововима својих аутомобила, узбуђеним војницима је оружје испадало из руку. На самом стадиону, владине и побуњеничке присталице су размењивале фудбалска скандирања. Била је то озбиљна промена од времена насиља из блиске прошлости.

„Осећај је био јачи од фудбалског", присећа се Омар, који је у Абиџану пратио ТВ пренос. „Сви су престали да раде у подне и почели да пију пиво или шампањац. Сви смо били толико срећни".

На самом терену, било каква назнака да крај неће бити бајковит распршила се када је Саломон Kалу постигао погодак у 18. минуту. Голови су након тога сами долазили. Само пет минута пре краја, при вођству Обале Слоноваче од 4:0, сцена је била спремна за спектакуларно финале којем су се сви надали.

Висока лопта упућена из средине терена прескочила је противничку одбрану и пала тачно испред захукталог Дрогбе. Деликатна контрола лопте и сјајан други контакт су из игре избацили и голмана и он је само ћушнуо лопту у празну мрежу. Експлозија буке је пркосила скромном капацитету стадион

Месија нације је оптрчавао почасне кругове у слављу, док су играчи и навијачи клицали њему у почаст. Изнад њега, на трибинама, некадашњи противници су заједно славили.

Након последњег судијског звиждука навијачи су похрлили на терен, док је обезбеђење окружило играче, нарочито Дрогбу. Симболични завршетак утакмице као да је поново ујединио нацију.

„Било је еуфорично у целој земљи, сви су поново били заједно", каже Гнахоре. „Много смо веровали у Дрогбу и његов тим. Браћа Туре са севера, Дрогба са југа. Био је то аутентични мозаик Обале Слоноваче".

У сваком случају, оно што је уследило је на жалост била потпуна супротност. Са поделама које су биле дубоке и памћењем које је било кратко, еуфорија која је обележила ова два меча, почела је да бледи.

Само пет година касније, насиље је поново почело да обузима земљу након оспораваних избора, резултирајући смрћу преко 3000 људи и кулминирајући хапшењем председника Гбагбоа и његовим коначним суђењем у Хагу за злочине против човечности.

У јануару 2019. године он је ослобођен свих оптужби. Наредних годину дана остао је у притвору у Белгији, чекајући на исход жалбе, са Обалом Слоноваче и даље у деликатној политичкој ситуацији.

Златна генерација Обале Слоноваче никада није заиста исказала свој пуни потенцијал, изгубивши у финалима Афричког Kупа нација 2006. и 2012. године. Њихова огромна моћ спласнула је. Изгледа да је било једноставно немогуће следити све оне сеизмичке догађаје из 2005. и 2007. године.

Дрогба се опростио од фудбала 2018, након блиставе каријере која се одигравала у 6 земаља и са местом које му је у Пантеону афричких великана, ако не и светских, било загарантовано. Али он и његови саиграчи су били одговорни за нешто што је било много веће од обичне фудбалске славе.

„Показали су нам да и даље можемо да живимо заједно, да можемо да будемо онакви каква је некада била Обала Слоноваче. То није имало везе са фудбалом, већ пре са уједињењем земље", каже Омар.

Дрогба и његови саиграчи нису голоруки зауставили грађански рат. Али су за време два фудбалска меча, макар успели да напаћеној земљи пруже неку наду.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]