Премијер лига и Манчестер Јунајтед: Несташни Рио из Пекама – човек који је променио енглески фудбал

Деценијама су енглески штопери гледани на само један начин. То је оно како би нечији отац описао, рецимо, Терија Бучера.

Дакле, то је фудбалер који је спреман да гурне главу где други не би ставио ногу, човек који се бори током целог меча, а ни пар капи крви на дресу не би шкодиле.

А „лепршави" дефанзивци са фризурама где је свака длака била на свом месту су углавном били странци и презивали су Барези и Малдини.

Али, онда се појавио Рио.

Прича Рија Фердинанда почиње у Пекаму у јужном Лондону. Да будемо прецизнији, у улици Фрајери естејт.

Као и многи клинци, Рио је поподнева проводио играјући фудбал на тргу Лејтон и парку Бурџис. Али, већ тада је играо против старијих дечака, јер је „желео да научи како да постане фудбалер".

Напоран рад се исплатио. Од првих данас у Вест Хему, па кроз све сезоне у Лидсу и Манчестер Јунајтеду, Рио је одисао елеганцијом на месту штопера.

Многи премијерлигашки клубови су хтели да га доведу, а онда је у два наврата био најскупље плаћени одбрамбени фудбалер на свету.

Рио није био фолирант, а временом је сам изградио имиџ. Имао је неколико идола, али је од њих „покупио" таман толико да му то не утиче на самопоуздање и оригиналан наступ.

Вероватно је због тога Хари Реднап у Вест Хему често умео да користи младог Фердинанда и у везном реду.

Велики део посла одрамбеног играча је да дође од тачке А до тачке Б како би стартовао на противника, а Фердинанд је умео да од тога направи величанствено путовање.

Наравно да ништа од тога не би било могуће да Фердинанд није имао слободу у игри. Зато је смео и да греши, али је увек био веома амбициозан. И зато му грешке никада нису нарушиле самопоуздање.

Јер, као што кажу - некада мораш да се саплетеш на камен пре него што се попнеш на планину.

Фердинанд је признао да је прешао из Вест Хема у Лидс делимично и због жеље да напусти Лондон и оде негде где би се сконцентрисао само на то да игра фудбал.

„Суштина је да постанеш професионалац. У Лидсу ћеш, друже, то и да постанеш. Увек ћеш бити момак из Лондона, али ће Лидс бити посебно место за тебе", написао је Фердинанд у писму младом себи објављеном на сајту Players Tribune.

Али, није се зауставио само на том савету.

„Постаћеш дисциплинован фудбалер. А за две године ћеш понети капитенску траку и играти у полуфиналу Лиге шампиона".

Фердинанд је током каријере имао много добрих периода, али оно што навијачи највише памте је партнерство са Немањом Видићем у Манчестер Јунајтеду.

Постали су идеалан тандем, модел како штопери треба да играју и сарађују у модерном фудбалу. Када су „кликнули", деловали су неуништиво.

Јунајтед је у сезони 2007/08 примио само 28 голова на 45 утакмица у Премијер лиги и Лиги шампиона, а екипа је освојила оба трофеја.

Чињеница је да је те сезоне Кристијано Роналдо головима привлачио пажњу медија на себе, али се знало ко држи одбрамбени бедем испред Едвина ван дер Сара.

Фердинанду је 2008. година била вероватно најбоља у каријери јер је у кратком временском размаку у Лиги шампиона редом зауставио играче као што су Лионел Меси, Самјуел Ето и Дидије Дрогба.

Сва тројица су били различити типови нападача, а због чега је Фердинандов успех био и већи. Доказао је да је израстао у дефанзивца светске класе.

Али, није му било важно шта ће о њему да мисле други људи, нити како га доживљавају.

Далеко од тога да је Фердинанд имао савршену каријеру. Уосталом, чак и најбољи на свету памте утакмицу у којој су пали или се сећају такмичења где су играли испод очекивања.

Ипак, најважније је било да зна како да реагује на проблеме са којима се суочава.

Једна од ствари које је свакако могао боље је репрезентација Енглеске. Био је део „златне генерације" енглеске репрезентације која није успела да оде даље од четвртфинала на Светском првенству 2006. године.

А због повреде није играо у квалификацијама за Европско првенство 2008, па се Енглеска није ни нашла на овом такмичењу.

Највећи пех је вероватно доживео у предвечерје Мундијала 2010, када је повредио колено, а требало је да буде капитен те екипе.

Фердинанд је на терену важио за школованог и дисциплинованог фудбалера, a био је критикован за неке ствари које је радио ван њега.

Понекад је деловао као ученик који направи нешто лоше, па онда покушава на разне начине да се извуче, а било је ситуација у којима као да се намерно понашао попут кловна.

Он је 2006. направио својеврсну скривену камеру пред Мундијал у Немачкој, а та екипа заиста је имала велики потенцијал са играчима попут Дејвида Бекама, Вејна Рунија, Стивена Џерарда, Френка Лампарда, Џоа и Ешлија Кола.

Притом, ни они нису баш увек били „цвећке" ван терена.

Чак и данас Фердинанд делује смиреније и интелигентије као телевизијски коментатор, уз врло озбиљне анализе утакмица. Али, и сада у новој улози уме да се нашали са некадашњим саиграчима.

Помиривши две улоге - озбиљног фудбалског аналитичара и шаљивџије Фердинанд је успео да пренесе стил игре са терена, дефанзивца који напорно ради, али воли и да дрибла.

И зато он на неки начин представља једнорога у енглеском фудбалу.

Рио Фердинанд је пионир. Треба да му будемо захвални што нас је натерао да верујемо више генерацијама дефанзиваца које су дошле касније са играчима попут Џона Стоунса и Деклана Рајса.

Деценијама су енглески дефанзивци изгледали као гладијатори, али је Фердинанд научио наследнике да одбрана нису само туча и крв.

Али, његов утицај је превазишао границе фудбала. Ако одете у Пекам, на једном зиду ћете видети таблу који сведочи о Фердинандовом највећем успех - чињеници да је инспирисао многе младе.

А на табли пише:

„Рио Фердинанд. Рођен 1978. Фудбалска легенда из Пекама која је живела у улици Фрајери".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]