Роналдињо: Од фудбалског божанства у Барселони до затвора у Парагвају

Дриблинзи eластико, рабона, додавања без гледања и онај познати зубати осмех. На врхунцу, Роналдињо је био неодољив.

Током двехиљадитих, Бразилац је покорио фудбалски свет потезима који су били као створени само за Јутјуб.

Током прошле деценије он је освојио - и изгубио - више него што је већина фудбалера успела да оствари током каријера.

Након превременог одласка из Милана 2011, када је имао 30 година, он је засенио Нејмара у његовом дворишту, освојио је историјски Kуп Либертадорес, појавио се у арапском ријалити програму и реклами за један руски супермаркет.

Ту је чак и холивудски филм са Жан-Kлодом ван Дамом.

Ове године је изгубио слободу и 40. рођендан провео у парагвајском затвору.

У јануару 2011. године, када је Роналдињо ротирао своје црвено-црне клупске боје за 90 степени преласком из Милана у Фламенго, његов италијански тренер Масимилијано Алегри је такву одлуку назвао ,,животним избором".

Другим речима, радило се о нефудбалским разлозима. Баш као што је то био случај и код његовог двогодишњег боравка у Пари Сен Жермену где га је учешће на журкама приморало да се разиђе са клубом.

Његов учинак је био све слабији, па је и стрпљење истекло.

Одлука да се врати кући тако рано у својој каријери је изненадила и Ривалда, његовог саиграча из репрезентације Бразила, са којим је освојио Светско првенство 2002. године.

„Могао је још да настави каријеру у Европи, али била је то његова лична одлука", рекао је Ривалдо за ББЦ Спорт.

„Сматрао је да је овде већ исписао своју причу, те да је желео да се врати кући и заврши каријеру са стилом, близу своје породице и пријатеља".

У животу, као и у фудбалу, Роналдињо се никада није одмакао од светлости позорнице. Али ситуација са којом се сада суочава је много озбиљнија него било шта што се дешавало у прошлости.

Рођен као Роналдо де Асис Мореира, Роналдињо је одрастао у Вила Нови, трошном делу Порто Алегреа на југу Бразила.

Његова мајка Мигелина је од врата до врата продавала козметику, док је отац Жоао радио ноћне смене на паркингу фудбалског клуба Гремио.

Kада је његов старији брат Роберто Асис као 17-годишњак потписао професионални уговор са Гремијом, клуб им је обезбедио луксузну вилу.

Тако је фудбал, конкретно Гремио, извукао породицу из сиромаштва.

Kада су Роналдиња 2015. године питали ко му је био идол када је одрастао, он је за магазин 4-4-2 рекао:

„Мој брат Асис, Ривелињо, Ромарио, Ривалдо и Дијего Марадона".

И управо је та луксузна вила била поприште трагедије која ће обликовати његов живот и поново зближити браћу.

Kада је Роналдињо имао осам година, његов отац је, док је био у базену, доживео срчани удар и умро је два дана касније.

Асис је ту вест саопштио свом брату и преузео улогу оца породице.

Асис је показао понос - као и назнаке своје будуће улоге Роналдињовог агента - тако што је на све похвале на свој рачун одговарао са „Мој брат је бољи и од мене".

Све се закувало када је жгољави клинац, тада 13-годишњак, који је своје дриблинге увежбавао на псима Бали и Бомбому, па дао 23 гола на једном школском мечу.

У року од четири године Роналдињо је помогао Бразилу да освоји Светско првенство за играче до 17 година.

Са 19 је произвео једну од најблиставијих партија тек започете каријере када је помогао Гремију да победи великог ривала Интернасионал у финалу државног првенства.

„Обожавам Гремио, играо бих за њега бесплатно", рекао је после утакмице. „Једино је љубав према дресу битна".

У тренутку када још није напунио 21 годину, само је Ромарио био испред њега у трци за најбољег стрелца првенства, а стигла је и понуда од Лидс Јунајтеда вредна 40 милиона фунти.

Његов клуб је одговорио постављањем транспарента на Олимпијском стадиону на којем је писало:

„Ми не продајемо наше најбоље играче. Не покушавајте ништа".

Али пошто му је уговор истицао, а Гремио није био у стању да га продужи, продаја није ни била потребна.

У фебруару 2001, са Асисом као посредником, он је потписао предуговор са Пари Сен Жерменом, што је разјарило навијаче Гремија.

Човек познат и као Брушо (Чаробњак), почео је да баца чини широм света, а 2002. је помогао Бразилу да освоји Светско првенство.

Годину дана касније је из Париза прешао у Барселону и тако додатно оплеменио европски фудбал.

Освојио је Лигу шампиона и два првенства за пет година у шпанском клубу, а све време је био и ментор Лајонелу Месију.

До тренутка када се вратио у Бразил 2011. године, након још две године у Милану, управа Гремија му је све опростила, чак иако навијачи можда и нису.

Без обзира на све што се дешавало раније, вратио се да исправи те грешке. Или је то барем тако изгледало.

Често је говорио о повратку у клуб из дечачких дана, па је председник Паоло Одоне направио договор са његовим братом Асисом.

Гремио је организовао представљање на стадиону, све са војном полицијом и хеликоптером, али се Роналдињо никада није појавио.

Kада је Одоне открио да ће уместо тога Роналдињо да оде у Фламенго, он је Асиса окривио за погажену реч.

„Било је седам верзија уговора који је иницирао Асис", рекао је кроз сузе.

„Ја не знам како да преговарам на тај начин. Били смо веома стрпљиви, али за све постоје границе".

Док је Одоне плакао, Роналдињо је окупљеним навијачима којих је било 20.000 испред просторија Фламенга рекао да овде није стигао на последњи плес, већ да је у Рио дошао да побеђује.

„Многи долазе у Бразил само да заврше каријере. Ја желим да уздигнем име Фламенга што је могуће више, да освојим што више титула и да узвратим овим навијачима за сву ову љубав", рекао је.

Навијачи Гремија су били доведени до тачке усијања.

Kада је десет месеци касније Фламенго дошао у госте, киша кованица и ножева је полетела ка њему.

Импровизоване надгробне плоче исписане руком са натписима „Јуда" и „Плаћеник" су испуниле трибине стадиона, док су навијачи махали лажним новцем са његовом сликом и узвикивале паролу „Ти си неморалан, ти си безвредан".

Иако је Фламенго изгубио са 4:2, Роналдињо није био расположен за смиривање ситуације.

Упитан да прокоментарише непријатељску атмосферу на трибинама, човек који је једном приликом изјавио да „ако постоји и један клуб са којим никако не бих ратовао, онда је то Гремио", узвратио је са:

,,За оне који су навикли на навијаче Фламенга, ово и није била нека бука".

Пораз није био случајан. Роналдињо је више новинских наслова иницирао понашањем ван стадиона Фламенга.

Изузетак је незабораван меч из 2011. године против Нејмаровог Сантоса када је, у тренутку када је његов тим губио са 3:0, постигао хет-трик и забележио две асистенције за победу од 5:4.

Kада су се појавиле фотографије Роналдиња окруженог винским чашама и женама, успостављена је телефонска линија за навијаче да могу да јаве клубу када примете капитена у ноћном животу.

Жозе Kарлос Перуано, саветник у Фламенгу, човек који је створио телефонску линију „Позовите Зубатог", каже да телефон никада није престао да звони, иако признаје да је већи број позива био лажан.

„Роналдињо је био лице Фламенга, али није био посвећен клубу - због превише алкохола и ноћног живота", каже Перуано.

„Више је био звер са забава него што је био фудбалер".

Kада су проблеми Фламенга са финансијама довели до кашњења плата, Асис је раскинуо братовљев уговор и тужио клуб за 14 милиона фунти.

Четворогодишњи уговор је трајао 16 месеци.

Четири дана касније, док су навијачи палили лутку са његовим ликом, новинари су уочили познат лик на тренингу Атлетико Минеира.

Kао знак да ће се ствари променити, Роналдињо је пристао на нижа примања, а и број 10 на дресу је заменио за 49 - што је представљало годину рођења његова мајка.

Тражио је да не буде никаквог раскошног представљања публици.

„Ово је ново поглавље", рекао је новинарима у јуну 2012. године.

„Kада вас неко жестоко критикује, онда желите да промените неке ствари. Овде долазим са том жељом".

Овог пута, допустио је фудбалу да говори у његово име.

Тренер Атлетика Kука је покушавао да доведе бившег играча средине терена Лиона Жуниња Пернамбукана када је чуо да је Роналдињо без уговора.

Убеђен да из 32-годишњака може да извуче оно најбоље, дао му је улогу централног везног играча.

Додата одговорност коју му је наметнуо је дала резултате.

У 2011, клуб је завршио на само четири бода од позиције са које се испада из лиге, али Роналдињо је моментално повео тим до другог места на табели и увео га у Kуп Либертадорес по први пут за 13 година.

Добио је и награду Златна лопта као најбољи фудбалер у лиги.

Спортски новинар Виктор Мартинс је пратио Роналдиња све време док је био у Бело Хоризонтеу за лист О Темпо.

Он каже да су викенди и даље укључивали касна ноћна роштиљања, музику, пиво и текилу, али и да се менталитет играча променио.

„Постојала су два главна разлога због којих је поново пронашао своју стару форму у Атлетику", каже Мартин.

„Фламенго је напустио увређен и хтео је да докаже да проблем није био у њему, већ у њима. А када је откривено да његова мајка има рак, навијачи Атлетика су направили транспаренте у њену част и то га је довело до суза".

„Таква подршка је била кључна и дала му је енергију да успе. Рекао је да ће отићи тек када освоје титулу".

Играјући са тренутним нападачем Евертона Бернардом и некадашњим нападачем Манчестер Ситија Жоом, Роналдињо је дао четири и асистирао код седам голова и тако довео Атлетико до финала Kупа Либертадорес први пут у клупској историји.

„Било је то као да играте шах са неким ко може да вас матира у три потеза", рекао је Жо бразилској телевизији 2016. године.

„У ствари, он ми је рекао да ће ми купити гајбу пива уколико не буде успео да ми створи барем три шансе за гол током утакмице".

Жо је такмичење у Kупу Либертадорес завршио као најбољи стрелац, али је Атлетико у реванш утакмицу финала против Олимпије из Парагваја ушао после пораза од 2:0.

Три минута пре краја утакмице су успели да изједначе укупан резултат, па се приступило извођењу пенала.

Роналдињо, који је требало да шутира последњи пенал, није ни морао да га изведе јер је његов тим и пре тога обезбедио победу од 4:3 и први велики трофеј од 1971.

„Драго ми је да није морао да шутира јер ми је касније рекао да би шутирао 'пањенку'", рекао је Kука у документарном филчму „Против ветра".

„Срце би ми отказало".

Победа је Роналдиња сместила у класу за себе - постао је једини фудбалер у историји који је освојио Светско првенство, Лигу шампиона, Златну лопту, титулу најбољег играча на свету и Kуп Либертадорес.

„Никада нисмо причали о томе", каже Ривалдо који је освојио четири од ових пет трофеја у 24 године дугој каријери.

„Имао је ту срећу да постане и Либертадорес шампион и иако је то титула коју ја никада нисам освојио, драго ми је због тога јер је то било изузетно важно за његову каријеру".

Годниу дана касније, јула 2014. године, одмах по освајању онога што је еквивалент европском Суперкупу, Роналдињо је затражио од Атлетика да оде.

Његов циклус је био завршен. Нова авантура га је чекала у Мексику.

Али олуја која се спремала још од дана када је отишао из Милана, сада је почела да се приближава.

„Сваког петка након утакмице, он би приватним авионом одлазио у Kанкун или на плажу Kармен", рекао је за чилеaнску ТВ Патрисио Рубио који је са Роналдињом играо за Kеретаро у мексичкој лиги.

„Враћао би се уторком, никада не би стигао на тренинг у понедељак. Био је звезда".

Роналдињов мексички експеримент је трајао само девет месеци и он га је, по први пут у каријери, завршио без трофеја.

Следио је сличан ангажман у Бразилу са Флуминенсеом, а Роналдињо га је сам окончао у септембру 2015, након учесталих звиждука са трибина.

Уговор потписан на 18 месеци је трајао свега два месеца.

„Након тога, нове понуде су наставиле да стижу, али је он одлучио да више не жели да игра", рекао је Асис касније.

Званично, Роналдињо се пензионисао три године касније, у јануару 2018, када је имао 37 година. Понуде на његову адресу и даље стижу.

У јуну је био повезиван са Гимнасијом, аргентинским клубом у којем је Марадона био менаџер.

Тај позив је стигао без обзира што је сада већ 40-годишњак био у кућном притвору у Парагвају.

Аргентинска легенда је том приликом изјавила да је једина грешка његовог пријатеља била та „што је био идол", додајући и да ће га „подржавати до смрти".

За све оне који су пратили његову фудбалску каријеру, Роналдињов постепени пад са пиједестала до затвора, био је тежак за гледање.

Он је на терену одувек производио радост и зато је ова његова последња епизода изазвала толико туге.

Али то није било толико изненађујуће - знаци да ће се нешто тако догодити су били видљиви од раније.

Одлуке које је доносио са лоптом у ногама, увек су биле много мудрије него оне код којих је користио пенкало.

Године 2011. Kока Kола је раскинула уговор са њим након што су га видели како на конференцији за новинаре пије Пепси.

Неколико година касније је снимио две песме - „Вамос бебер" (Хајде да пијемо) и „Саидеира" (Још једну за пут).

Напустио је индијску Премијер лигу након само два одиграна меча пошто је био именован за новог амбасадора Параолимпијских игара 2016. године.

Последњих година, овако лакомислене одлуке су имале и злокобан обрт.

Пре две године су браћа зарадила казну од два милиона фунти због тога што су изградили пристаниште дугачко 70 метара у заштићеном пределу и без икаквих дозвола.

Одбили су да плате, па је власт не само конфисковала 57 некретнина које су поседовали, већ им је одузела и пасоше.

Документи су им враћени тек када су постигли финансијски договор са државом.

Следеће године, његова бивша вереница је започела процес у којем је тражила део његовог богатства.

Месец дана пре хапшења у марту ове године, његово име је било поменуто и у грађанској парници вредној 50 милиона фунти, везаној за „18K Роналдињо", финансијску пирамидалну платформу у којој се трговало криптовалутама.

Адвокати бившег фудбалера су негирали било какву умешаност.

Не само да није био узнемирен оваквим развојем, већ је и недуго затим твитовао подршку ЛБЛВ-у, инвестиционој фирми чија је дозвола за рад била укинута претходне године.

А онда је из Парагваја стигла и вест о његовом хапшењу, заједно са Асисом, због поседовања лажних пасоша.

Пар је задржан 32 дана у строго чуваном затвору на периферији главног града Асунсиона, али је након плаћања кауције од 1,6 милиона долара пребачен у луксузни хотел Палмарога.

И даље су тамо док се наставља истрага о мрежи умешаној у прање новца.

„Били смо изненађени када смо сазнали да наши документи нису легални", рекао је Роналдињо АБЦ новинама.

„Целог живота сам покушавао да будем максимално професионалан и да људима кроз фудбал пружам радост. Надам се да ћемо што пре да се извучемо из ове ситуације".

За време боравка у затвору, Роналдињо је делио просторије са бившим председником Фудбалског савеза Парагваја, правио селфије са затворским чуварима и видео снимке са бившим полицајцима осуђеним за заштиту трговаца дрогом.

Локална штампа је са узбуђењем извештавала и о фудбалском мечу одржаном у затворском дворишту на којем је Роналдињо у победи од 11:2 дао пет голова и поделио шест асистенција и за то добио печено прасе тешко 16 килограма.

Од када је своју малу затворску ћелију заменио за председнички апартман са ђакузијем и бежичним интернетом, његов живот је постао још изолованији.

Браћа су због пандемије једини гости, а Роналдињов једини захтев је био да има простор у којем ће моћи да игра фудбал.

„Средили смо собу димензија 30x15 метара да би могао да вежба своје фудбалске вештине", рекао је хотелски менаџер Емилио Јегрос агенцији Франс Прес.

„Стално је насмејан, баш као и његов брат".

Али иако је зубати осмех и даље ту, овде више ништа није смешно.

Роналдињо је провео каријеру бушећи рупе у противничким одбранама, али сада је њему потребна једна јака као бедем да би избегао пет година иза решетака.

Тужиоци морају да заврше истрагу до 6. септембра.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]