Мурињо и македонски новинар: Питање које је дирнуло „Посебног"

„Морам да вас питам нешто у име мог оца, који вас је обожавао. Пренео бих вам поздраве од њега, али он је данас у рају".

Тим речима је македонски новинар Игор Александровић, на конференцији за медије пред фудбалски меч Шкендије и Тотенхема, почео питање намењено Жозеу Мурињу. Снимак је изазвао бројне реакције на друштвеним мрежама, а објавили су га и светски медији.

„Кад сам изговорио да је мој тата на небу видео сам да је два пута прогутао кнедлу", каже Александровић за ББЦ на српском.

„Види се да га је дотакло све то", додаје он.

Александровић је убрзо Муриња питао да се - ако Тотенхем победи у утакмици квалификација за Лигу Европе - њих двојица сликају, јер му је отац пред смрт рекао да би то волео.

„Слика нема никакве везе са резултатом, то је завршено", рекао му је Мурињо.

Тако је и било - видели су се, попричали и фотографија је направљена. Ту слику ће, каже, ставити на очев гроб.

„Било је све веома емотивно, али ми као новинару није пало на памет да ће све добити ове размере и да ће сви писати о томе. Није ми то био циљ.

„Али то су неке ситуације које ти мењају живот. Као да ти неко да пет милиона долара и каже 'ево, уживај у животу'. Баш сам се тако осећао", каже Александровић.

Шта се догодило?

Тотенхем је гостовао у Северној Македонији у оквиру квалификација за Лигу Европе.

Александровић, који на телевизије Сонце из Скопља има емисију Пун погодак, није дуго размишља како би смислио питање за Муриња.

„Три питања сам имао - прво је било да ли би Мурињо некада био селектор неке репрезентације, друго је било око Шкендије, а треће о мом тати, Зорану Александровићу", каже 38-годишњи Игор.

Због чега?

„Знаш, ми смо у породици веома блиски, волимо фудбал, навијамо, анализирамо га и увек су ту нека два табора.

„Кад се појавио Мурињо тата је рекао 'е, кад бих ја био тренер био бих исти као он'.

„И стварно је такав био", каже уз осмех.

Како наводи, његов отац је имао сличан карактер - па и спортску ароганцију - као Посебни, како зову Муриња.

„Тако је почела прича о мом тати и њему… За њега је он био бог. Бог од тренера. Ја га ценим, али сам увек био критичар његове игре, иако је увек долазио до резултата".

Због тога је, каже уз осмех, са оцем увек водио жестоке расправе када је Мурињо био тема анализе.

„Кад је био много болестан, подизао сам кредите и све чинио да му буде добро и да буде миран.

„Тада је отприлике настало то : 'Ако видиш Муриња некад, сликај се са њим, да знам да ти барем имаш слику'".

„Преминуо је пре неколико година, једног 18. јула".

Разговор

Игор Александровић:

Једном приликом, када је мој отац био веома болестан, рекао ми је да ако икада дођем у прилику, да вас питам за слику…

Јер ми је као млађем увек причао о вама, васпитао ме је у складу са вредностима које ви промовишете.

И у победи и у поразу, имао је велико поштовање према вама.

Ако ми будете дозволили да се сликамо ту слику ћу урамити и ставити је на његов гроб.

Ако се меч добро заврши по ваш тим, да ли бисте ми то дозволили?

Мурињо: Хвала вам много.

Слика нема никакве везе са резултатом. То је завршено, направићемо је.

Можемо се видети после меча, или још боље у хотелу ако вам је лакше.

Биће ми задовољство да се фотографишем са вама, у част вашег оца и поштовања које је он имао према мени.

Шта се догодило после?

„Повезао сам се са Тотенхемовим портпаролом, дао ми је неки број телефона да се чујем са људима из клуба", каже Александровић.

„А Мурињо је рекао да, ако могу, истог дана да дођем у њихов хотел. Тако је и било - завршио сам конференцију за медије Шкендије и отрчао тамо.

„Причали смо десетак минута, сликали се и то је то".

И о чему неко може да ћаска са Мурињом?

„Прво је било нешто уопштено, како си, културно све, куртоазија…

„Тада ми је, као на конференцији за медије, рекао да не заслужује толико поштовање, али да је веома захвалан и изненађен што неки тип из Македоније њега толико цени".

„Питао ме је како је овде, како се живи, како је посао…".

Александровић ту истиче да никада у каријери није видео некога ко је толико опседнут фудбалом као Мурињо.

„У очима му се то види. Чим сам му рекао да сам био на конференцији за медије Шкендије одмах ме је питао шта су рекли.

„'Кажу да су спремни за Тотенхем, а посебно за вас', рекао сам. Шалио сам се".

Какав је Мурињо?

Жозе Мурињо је један од најпознатијих тренера на свету.

Са Портом и Интером је освајао Лигу шампиона, а у каријери је водио је и Челси, Реал Мадрид и Манчестер јунајтед.

До сада је био шампион Португала, Италије, Енглеске и Шпаније.

Међутим, познат је и као тренер преке нарави и бритког језика, због чега је имао бројне сукобе са колегама, навијачима и медијима и све ће урадити за победу.

Тако је 2004. године, на чувеној конференцији за медије приликом првог доласка у Челси, на питање о његовим квалитетима, рекао:

„Имамо врхунске играче и - извините ако сам арогантан - имамо врхунског тренера.

„Али, молим вас, немојте ме звати арогантним, ја сам шампион Европе и мислим да сам посебан".

Од тада је у свету фудбала познат као - Посебни.

„Мурињо није ни арогантан, ни надмен", каже Александровић.

„Он је на терену, кад изађе да води екипу, потпуно други човек. Пре неки дан је Френку Лампарду - тренеру Челсија - све по списку, али после ће да пију кафу.

„На терену се он трансформише".

Како наводи, Мурињо има и људске особине, само треба допрети до њих.

„Видео сам то кад је на конференцији за медије прогутао кнедлу… Има људску страну, дефинитивно је има.

„Решена дилема", каже уз осмех.

Шта даље?

Живот се наставља.

Мурињо је отишао из Македоније да у Премијер лиги и Лиги Европе води неке нове битке, а Александровић наставља са послом.

„Бавим се корупцијом у македонском фудбалу и ситуација је катастрофална", каже кратко, са осетном променом у гласу.

„Највише ме боли кад паре које неки добију од Уефе заврше у политичким кампањама… То ми вређа интелигенцију", додаје.

Каже да прати и ситуацију у региону, истичући да је недавно имао интервју и са Огњеном Короманом, некадашњим репрезентативцем Србије.

Короман, бивши тренер ФК Смедерево, који је у каријери, између осталог, наступао за ОФК Београд, Црвену звезду, више пута је оптуживао челнике српског фудбала за намештање утакмица.

За то време се Игорова прича и даље шири интернетом, иако је од од утакмице Шкендије и Тотенхема - завршеном 3:1 за Енглезе - прошло десетак дана.

„Татина слика је обишла свет и можда обележила моју каријеру", каже он.

„Не знам какав ћу успех у будућности направити као новинар, али ово ништа не може да надмаши", каже.

Остало му је да уради још само једно.

„Чекам сад да урамим слику и однесем је на очев гроб, али још се психички спремам за тај моменат.

„Није лако, али знам ја да он гледа све".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]