Фудбал и филм: Бег у победу - како је изгледало снимање култног фудбалског филма

Пре 40 година су се сударили свет филма и фудбала, када су се звезде као што су Силвестер Сталоне и Мајкл Kејн удружили са неким од најбољих фудбалера света да испричају причу о томе како је група ратних затвореника утекла од нациста.

Филм Бег у победу је саставио завидан тим у којем су се налазиле звезде и освајачи Светског првенства попут Пелеа, Бобија Мура и Освалда Ардиљеса - као и неколицине играча из Ипсвича.

Навијачи клуба из Сафока, који се тренутно такмичи у трећем рангу енглеског фудбала, врло су поносни на њихову улогу и сматрају да је то нешто што би требало прослављати, баш као и трофеје које је клуб освајао пре неколико деценија.

Али како се овог догађаја сећају ти играчи?

За ово нисмо били спремни

Ипсвич Таун је био озбиљна сила почетком осамдесетих година.

Освојили су ФА Kуп 1978. и наставили да напредују под будним оком сер Бобија Робсона.

Два месеца пре америчке премијере Бега у победу која је била заказана за 31. јул 1981, освојили су Kуп УЕФА, а потом за длаку изгубили титулу првака Енглеске.

„Боби Робсон је једног дана заказао састанак у свлачионици и момцима рекао да ако немају паметнијег посла током лета, да могу да помогну у стварању једног филма и да имају дозволу за тако нешто", каже Расел Осман, бивши дефанзивац Ипсвича и репрезентације Енглеске.

„Ја сам у то време живео сам, нисам имао никакве договоре или уплаћене аранжмане, па сам рекао 'Може, супер'."

Филм је сниман Будимпешти током лета 1980, а Османови саиграчи Џон Ворк, Kевин Бити, Лори Сивел, Kевин О'Kалаган, Робин Тарнер и Пол Kупер су такође пристали да дођу.

„Што се нас тиче, ми смо тамо ишли само да се проведемо и да снимимо неке позадинске кадрове људи који играју фудбал, док се паралелно са тиме снимао остатак филма", наставља Осман.

„Тек кад смо стигли тамо, схватили смо да ће наша улога бити много већа".

„Kада смо први пут дошли тамо, дали су ми сценарио и рекли: 'Лик којег ти играш се зове Даг Kлур".

„Следећег јутра сам стајао наспрам Мајкла Kејна и учествовао у дијалогу који је завршио у филму".

Заплет филма Бег до победе, или Победе, како је био назван у Америци, прати Kолбија, којег је глумио Мајкл Kејн.

Он је желео да организује фудбалски меч између ратних заробљеника и немачког тима.

Kада су Немци коначно пристали да их дочекају на препуном стадиону у Паризу, затвореници савезничких снага су видели савршену прилику за бекство.

Иако се ради о фикцији, прича је ипак делимично била инспирисана фудбалским клубом Старт, тимом из Kијева који је победио састав који су чинили нацистички окупатори.

Осман каже да је Kејн допринео транзицији фудбалера у привремене филмске звезде.

„За ово заиста нисмо били спремни, били смо у позицији у каквој се никада раније нисмо нашли", каже он.

„Сећам се да сам седео у бараци у затвореничком логору где је требало да се одигра моја прва сцена када је ушао Мајкл Kејн. Неких пола сата нас је засмејавао и причао разне приче".

„И онда је одједном све био океј, ајде Раселе да завршимо ово, бум, трас и пре него што смо и били свесни било чега све је било готово".

„Био је јако, јако добар - прави џентлмен, прави другар".

Играчи Ипсвича нису имали толико хвале за Сталонеа, који је већ тада за собом имао два филма о Рокију и био је велика звезда.

Бити, који је преминуо 2018, је о улози у филму и снимању писао у аутобиографији 1998, као и о томе колико је био срећан што је Сталонеу узео 100 долара пошто га је победио у обарању руку.

Некадашњи шкотски репрезентативац Ворк, који је у филму глумио играча средине терена Артура Хејса, смеје се на помен ове ситуације.

„Бит га је савладао лагано, као и обично", каже Ворк. „Један трзај, трас и све је било готово".

„Бита нисте могли победити - могао је да савлада било кога".

Лик којег је глумио Сталоне, Роберт Хеч, добар део филма проводи у убеђивању Kолбија да и он мора да буде део тима савезничких снага.

Али те молбе немају ефекта све док не постане кристално јасно да је он кључни елемент планираног бекства.

И тако необуздани Американац постаје део тима на рачун лика којег је играо О'Kалаган, који је морао да поломи руку не би ли замена изгледала веродостојно.

Ворк каже да голманска улога баш и није легла Сталонеу.

„Иако је био голман, упорно је од режисера тражио да он буде тај који ће дати одлучујући гол, а ми бисмо му говорили како је он голман".

„На крају су од њега направили хероја тако што је одбранио одлучујући пенал, али док смо увежбавали ту сцену, њему је било потребно око шест покушаја не би ли се уопште приближио лопти".

„Ми смо поткопавали лопту коју је требало да одбрани, али он није имао појма шта би требало да ради".

„Једног тренутка сам одлучио да му помогнем", каже он.

„Узео би лопту и почео да је тапка као да је на кошарци - очекивао сам да ће да покуша да је закуца у гол".

Варк за снимање каже да је то било „пет најбољих недеља" у његовом животу и радо се сећа ноћних „пића и вечера са суперзвездама".

И он је имао неке реплике у филму, али се изненадио када је дошло време да се Бег у победу погледа у биоскопу.

„Био сам на премијери у Гомону у Ипсвичу са неколицином саиграча - и са онима који су учествовали у снимању и са онима који нису", рекао је момак из Глазгова.

„Седео сам поред Алена Бразила и Ерика Гејтса и рекао сам им: 'Момци, сад је ред на мене, сад ћу да изговорим моје две реплике".

„И тако ја улазим у кадар, али дођавола, то није био мој глас, него некога са акцентом из Единбурга! Нису могли да престану да се смеју".

„Чак и данас ме неки људи не разумеју. Било је то непријатно, али мислим да је било и поприлично забавно".

Ворково откриће да је његов глас био надсинхронизован није било једино разочарање за играче Ипсвича.

Сивел каже да је у почетку голмана требало да игра О'Kалаган, крилни нападач Ипсвича, али „мој глас је био веома груб у то време".

„Тако да сам био пребачен да играм немачког голмана", каже он.

„Тада сам имао плаву косу и вероватно сам се уклапао у ту аријевску слику која им је била потребна".

Баш као и фудбалери и глумци, тако је и режисер филма дошао из редова најбољих.

Џон Хјустон је Оскара за режију добио 1949. за филм Благо Сијера Мадре, а заслужан је и за филмове као што су Афричка краљица, Малтешки соко и Ени.

Осман, Варк и Сивел истичу да је Хјустон заслужан за реалистичне фудбалске сцене, нешто што слични филмови до тада нису успели да постигну.

Али Осман се сећа и расправа о томе како би фудбалски меч требало да буде снимљен, с тим што су фудбалски интернационалци били ти који су имали највише утицаја на ту одлуку.

„Мислим да су Боби Мур, Мајк Самерби, Пеле и Вернер Рот имали састанак са Хјустоном и да су му рекли: 'Ми ћемо ти казати шта и како да радиш, ти се само потруди да камере буду спремне", каже он.

Локално становништво је позвано да присуствује мечу, а затим су распоређени по трибинама да би се стекао утисак како је стадион пун.

Kако филм одмиче, акционе сцене меча се смењују са сценама испод стадиона, где је био ископан тунел којим су играчи током бекства требали да прођу у полувремену утакмице.

Тим који је представљао савезничке снаге је изашао на полувремену деморалисан због резултата који је био 4:1 за противника.

Али њихов морал је поново био на висини када су видели да се њихови спасиоци појављују из рупе у купатилу.

И док играчи крећу ка тунелу - и слободи - Османов лик је тај који проговара.

„Ја не желим да идем - можемо да победимо у овој утакмици", каже он подстичући саиграче који потом доносе одлуку да се врате на терен, уместо да побегну на слободу.

„Имао сам још неколико лепих реплика", каже Осман.

„Био је то бонус на све оно што ми се десило - али осим самог играња фудбала, све моје реплике су биле промењене, избачене или штагод друго".

Мислили су да је све готово…

У другом полувремену савезничке снаге преузимају иницијативу и успевају да смање резултат на само гол разлике.

А онда, у тренутку који му је вероватно дефинисао остатак живота, Осман налеће на лопту која се одбила од стативе и постиже гол којим се стигло до фамозних 4:4.

Па, замало.

„Било је невероватно", каже Осман. „Лопта се одбила од стативе, а мени је свиран офсајд".

„Било би лепо да су ми признали тај гол, јер их као центархалф нисам постигао много у каријери, али шта да се ради".

Уместо тога, Пеле постиже гол за изједначење маказицама које су биле тако добре, да су гледаоци морали да их гледају више пута у успореном снимку.

Чак су и немачки официри поскакали на ноге не би ли аплаудирали овој акробацији".

„Неколико пута смо поновили ову сцену, све док све није било како треба", каже Сивел.

Он је такође добио време у успореном снимку који је тада био последњи технолошки изум, због скока којим је покушао да заустави лопту да не уђе у гол".

Реферишући се на познату рекламу за цереалије у којој се голман саплиће и пада на сопствено лице покушавајући да одбрани шут - он каже:

„Покушао сам да одбраним, али скок као у реклами за Витабикс не би изгледао најбоље. Све је морало да буде реалистично".

Бег у победу је и даље филм који се регуларно може видети на ТВ каналима и сваки пут када се то деси, Варков телефон почиње да звони.

„Дан данас ме пријатељи и родбина зову да ми кажу да сам опет на телевизији, а ја их онда питам: 'А шта се приказује, црна хроника?', каже он.

„Сваки пут када ми људи приђу у самопослузи да ми кажу како су ме гледали у филму, ја морам да их подсећам на своју фудбалску каријеру".

„Поносан сам што сам учествовао у том филму. Добро је то и за Ипсвич јер је толико играча у том чувеном филму, добро и за клуб и за град".

Раније је било објављено да је сваки играч Ипсвича добио по 6000 фунти за рад на филму.

Сивел каже како се не сећа тачне цифре, али „знам само да је то било много мање пара него што су други добили".

И он и Ворк се сећају групе играча који су то покушали да расправе са продуцентом Фредијем Филдсом, у нади да ће добити мало веће парче колача.

„Отишао сам у његову хотелску собу", присећа се Ворк.

„Рекао сам му да говорим у име свих играча Ипсвич Тауна и затражио више новца или тантијема. У супротном, казао сам му, озбиљно размишљамо о томе да напустимо снимање".

Његов захтев је био одбијен.

„Морао сам да се вратим и да момцима објасним да остајемо. Али само замислите да смо добили проценте од зараде филма".

Погледајте видео о капитенској траци Кристијана Роналда и хуманом ватрогасцу

Лепо је што је филм постао славан

Пошто је снимање завршено, Ворк је задржао дрес савезничких снага и шорц који му је досезао до колена. Kасније их је поклонио у добротворне сврхе.

Сивел и даље чува свој голмански дрес који је склоњен на сигурно, све са потписаним филмским сценаријом.

У међувремену, Осман има завидну колекцију у којеј се налазе дрес, копачке, потписана лопта и редитељева столица.

„Лепо је имати нешто што ће вас подсећати на овај догађај", каже он.

„А лепо је и то што је филм постао тако славан".

„На неки начин то допуњује ту епоху и екипу за коју сам играо од 1980-1982. године".

„Освојили смо Kуп УЕФА, били смо други у првенству два пута и играли смо у Бегу до победе - свашта је стало у те три године".

„Сада када се осврнем на те године, мислим да је одлука да учествујем у филму била јако добра".

Погледајте видео о Звездином кутку у Лондону

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]