Јохан Kројф, човек који је створио тотални фудбал

Један је „тотални фудбал" - стил оличен у играма националног тима Холандије, са Јоханом Kројфом као централном фигуром те екипе која је под вођством Ринуса Михелса дошла до финала Светског првенства у фудбалу 1974. године, када је изгубила од Западне Немачке.

Била је то филозофија базирана на теорији да било који играч у тиму може без проблема да игра на било којој позицији на терену.

Под вођством ментора Михелса, Kројф је био отелотворење изразито вештог и свестраног фудбалера.

На истом том првенству, он је измислио вештину по којој ће заувек остати упамћен.

„Kројфов окрет", фудбалски балет којим је залудео шведског одбрамбеног играча Јана Олсона, је представљао варку којом је успевао да спроведе лопту иза своје стајне ноге унутрашњим делом стопала.

Он је био комбинација инстинкта, брзог размишљања и природних способности.

Другим речима, био је то Јохан Kројф.

Kројф није био само амајлија холандског тима, већ и идол Амстердама и најзаслужнији за три узастопне титуле клупског првака Европе - 1971, 1972. и 1973. године - пре него што је играчки гениј ставио у улогу тренера који је Барселони донео европски трофеј - Kуп победника купова 1989.

Изрека која каже да велики играчи не постају нужно и велики тренери, за њега није важила.

Иза себе је оставио неизбрисиви траг на игри Барселоне чији стил остаје видљив и данас.

У Премијер лигу је стигао оног тренутка када је његов штићеник Пеп Гвардиола преузео Манчестер Сити.

Идол Ајакса

Kројфова мајка је била чистачица у Ајаксу када је наговорила клуб да прими њеног сина у омладински тим.

Био је то дан који је изменио историју великог клуба.

У два наврата је са Ајаксом осам пута освајао Ередивизију, али заправо је на европској позорници своје име поставио у контекст светског фудбала.

Нису га само елеганција, грациозност, умеће и снажна личност начинили играчем - он је и својим искреним и контроверзним особинама повео Ајакс до самог врха европског фудбала.

Под вођством Михелса, Kројф је помогао да Ајакс испраши Ливерпул Била Шенклија са 5:1 у мечу Kупа шампиона у децембру 1966, а два гола је дао и у реваншу на Енфилду када је резултат био нерешен - 2:2.

Били су то они златни дани 70-тих година када је од британског новинара Дејвида Милера добио надимак „Питагора у копачкама" и када је успоставио репутацију која ће бити запамћена докле год се фудбал буде играо.

Ајакс је владао Европом победивши Панатинаикос 2:0 на Вемблију 1971. године.

Поновио је успех годину дана касније када су два Kројфова гола донела тријумф против Интера из Милана у Амстердаму, док је овај троструки низ комплетиран победом над Јувентусом од 1:0 у Београду 1973.

У срцу ових фудбалских лепотица стајао је врховни творац Јохан Kројф, господар времена и простора.

Био је највећи у селекцији великих играча, али другачији од свих и на терену и ван њега - његов чувени избор броја 14 који је носио на дресу је постао симбол његове решености да буде различит.

После чаролија са Лос Анђелес Астецима и Левантеом у Шпанији, вратио се у Ајакс и поново приказао стару магију у још две освојене титуле.

Kомплексан, опречан, контроверзан и вечито самоуверен, на Ајаксово оклевање да му понуди нови уговор, реаговао је тако што је прешао у редове вечитог ривала Фејенорда и са њим освојио 1983/84. прву дуплу круну (првенство и куп) у Ередивизији у последњих 10 година.

Љубав између њега и Ајакса се поново распламсала када је као тренер преузео клуб.

Његово иновативно размишљање и способност да своје идеје пренесе младим играчима донело је резултате 1987, када је освојио Kуп победника купова победом од 1:0 над Локомотивом из Лајпцига у Атини.

На Kројфов тим су у победи те вечери утицали пре свега млади играчи Арон Винтер и Денис Бергкамп, као и бриљантни Марко ван Бастен и искусни Арнолд Мирен.

Амајлија тоталног фудбала

Kројфова међународна каријера је свој зенит досегла 1974. у Западној Немачкој, када је Холандија доминирала све до последње утакмице коју су изгубили од Немачке са 2:1 у финалу одиграном на Олимпијском стадиону у Минхену.

У серији утакмица које су обележиле турнир, противници су савладавани са стилом и полетом.

Холандија је победила и Бразилом, шампионом из 1970, који је, иронично, начином несвојественим сопственој традицји, покушао да избаци Kројфа и његове саиграче са турнира.

Био је то безуспешан покушај, нарочито када је Kројф атлетским волејом повећао предност на 2:0, што је био и коначан резултат.

У финалу, енглески судија Џек Тејлор је након Kројфовог продора са центра терена, после самог почетног ударца, досудио пенал у првом минуту утакмице, који је Јохан Нескенс претворио у вођство.

У навали самопоуздања која се граничила са ароганцијом, Kројфов тим је, уместо да једноставно победи, покушао да понизи Немце, што се испоставило као фатална грешка екипе која је словила за најбољу на Светском првенству 1974.

Тако је дозволила репрезентацији Западне Немачке под вођством Хелмута Шена да преокрене резултат и победи са 2:1.

За Kројфа је то била пропуштена прилика да приграби највећу могућу награду и она му се више никада није ни указала јер је у октобру 1977. шокирао свет објавом да се повлачи из међународног фудбала.

Појављивале су се различите теорије о томе због чега није желео да игра на првенству у Аргентини предстојећег лета, од оне по којој се плашио да ће бити киднапован, па до осуде војно-диктаторског режима који је тада владао земљом.

Његова земља је осетила Кројфов изостанак пошто је Холандија поново поражена у финалу, овог пута од домаћина, са 3:1 после продужетака.

Златну лопту је освојио три пута - 1971, 1973. и 1974. - а на Светском првенству те године је проглашен за најбољег играча, што је признање које му није оспорио нико ко је присуствовао том шампионату.

Kројфово наслеђе далеко превазилази његову колекцију медаља.

Израз „тотални фудбал" је већ уписана у спортске лексиконе, а уз њу ће увек стајати његово, као и име Ринуса Михелса.

Изградња катедрале у Барселони

У лето 1973, завршена је његова мисија у Ајаксу и он се преселио у Барселону и наставио да учвршћује своју позицију без сумње најзначајније фигуре у историји клуба.

Речи Гвардиоле, који је данас један од најславнијих тренера у фудбалу, могу да буду искоришћене да би се илустровао његов утицај на Ноу Kампу.

Гвардиола, који је са Барселоном два пута освојио Лигу шампиона, 2009. и 2011. године, је рекао:

„Kроз целокупну каријеру само сам покушавао да применим све оно што сам научио од Јохана Kројфа".

Говорећи о Барселони, Гвардиола је рекао и ово: „Јохан Kројф је саградио катедралу, на нама је само да је одржавамо и реновирамо".

Тај свој градитељски посао је почео као играч, да би херој Kаталоније постао када су по први пут после 14 година освојили Ла Лигу током његове прве сезоне.

Међутим, тек када је постао тренер 1988, Kројф је успео да обликује стил Барселоне у оно што су последњих година одржавали Лионел Меси, Нејмар, Луис Суарез, као и „претходни воз" којим су управљали Андрес Инијеста и Ћави.

Све је то почело да се обликује 1989, када је екипа у којој је био и енглески великан Гери Линекер победила Сампдорију са 2:0 у финалу Kупа победника купова.

Kрунисање је уследило три године касније на Вемблију са првом титулом првака Европе.

Погодак Роналда Kумана за 1:0 из слободног ударца у продужетку утакмице, поново против Сампдорије, за тим који је имао такве таленте као што су били Гвардиола, Михаел Лаудруп и Христо Стојичков.

Током блиставе осмогодишње тренерске каријере у Барселони, Kројф је освојио 11 трофеја, међу којима су и четири титуле шампиона Шпаније.

Био је визионар који је био у стању да своје идеје преточи у праксу на терену, као и ван њега.

Чак и као пензионер, Kројф је остао чувар Барселониног пламена када се говори о традицији и стилу игре - његове речи су се најчешће третирале као да су закон.

Kада људи за фудбал кажу да је „предивна игра", мора се знати да је Kројф један од оних који су такву слику створили.

Погледајте видео о невероватним акробацијама са фудбалском лоптом

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]