Италија, фудбал и Еуро 2020: „Стално нам је ваша слика била пред очима, били сте нам у срцима - бол оних који су патили"

После 18 месеци пандемијског пакла, Италија је отворила врата фудбалског раја на лондонском Вемблију.

Дан после победе над Енглеском у финалу Европског првенства, Апенинско полуострво поклонило се новим шампионима Старог континента.

Када је авион са играчима и члановима стручног штаба у зору слетео на аеродром Леонардо да Винчи, а врата челичне птице се отворила, прво што су прваци Европе осетили у ваздуху био је мирис петарди и бакљи које су навијачи палили до дубоко у ноћ.

Окупљени су овацијама поздравили капитена Ђорђа Кјелинија који је у рукама држао пехар.

Последњи пут Италијани су овај трофеј освојили 1968. године.

Звезда је био селектор Роберто Манћини, кога зову и италијанским чудом јер је национални тим од испадања у квалификацијама за последње Светско првенство довео до низа од 34 неизгубљена меча.

Довео је младе играче и вратио поверење у тим. чиме је Италијане подстакао да се поново заљубе у Азуре.

Претходно вече, реке навијачи сјатиле су се на централне тргове највећих италијанских градова, а готово сваки аутомобил био је украшен барем једном заставом.

„Заиста нам је потребно да се поново скупимо, да будемо заједно и да славимо, да уживамо у тренутку", рекла је Римљанка Сара Ђидићи за новинску агенцију Ројтерс.

После бурне прославе у Риму, многи становници главног града Италије су се пробудили „мало тежих глава" приморани да наруче дупли еспресо како би дошли себи,

Матео Фалово, власник пиљаре у Риму, казао је за агенцију АФП да му је драго што после скоро годину и по дана, може да се размишља о нечему другом, а не о корона вирусу.

У понедељак поподне, фудбалери Италије били су гости председника Серђа Матареле у палати Квиринале.

Уследила је кратко путешествије кроз центар Вечног града, па пријем код премијера Марија Драгија.

Плаво-бели аутобус се брзином пужа пробијао кроз римске улице која су окупирали навијачи са заставама и у дресовима.

„Момци, сви смо узбуђени због онога што сте урадили, дали сте нам разлог за срећу и загрљаје", рекао је Драги на пријему у дворишту елегантног здања из 16. века.

Поред фудбалера, у делегацији пристиглој из Лондона био је и тенисер Матео Беретини који је у недељу у Лондону поражен од Новака Ђоковића у финалу Вимблдона.

„Свима сте нам ојачали осећај припадности Италији", додао је Драги.

Због пандемије победничка парада првобитно није била планирана, али се екипа укрцала у аутобус са отвореним кровом и провозала улицом Виа дел Корсо до Пјаца Венеције.

Играчи су високо држали трофеј и отпоздрављали навијачима.

Фудбалско ослобођење

Италија је била прва западна земља коју је погодила пандемија корона вируса почетком прошле године.

До сада је у Италији од Ковида-19 преминуло скоро 128.000 људи, по чему је у Европи гора само Велика Британија.

Већина мера које су уведене како би се спречило и успорило ширење заразе су недавно укинуте и оно што се десило у недељу за многе је деловало као ослобођење, наводи агенција АФП.

То је била експлозија среће и радости, многи су заплакали славећи победу фудбалера.

„Стално нам је ваша слика била пред очима, били сте нам у срцима - бол оних који су патили.

„Сви који су пали на колена због пандемије", написао је капитен Италије Ђорђо Кјелини на Твитеру.

Италијанска репрезентација носи надимак Азури по плавој боји неба која је посебно јарка током лета.

Управо су Азури успели да током лета уједине целу нацију која је позната по страственом праћењу фудбала.

„Фудбал није метафора за живот или политику, али репрезентација на крају увек осликава нацију коју представља.

У претходних месец дана, тим Роберта Манћинија нас је подсетио да бити Италијан, после свега, уопште није тако лоше", наводи се у тексту дневног листа Коријере дела Сера.

Од Алпске регије на северу до острва Лампедуза на крајњем југу, цела Италија је славила.

Навијачи су у гондолама веслали каналима Венеције, а колона аутомобила са заставама трубећи је прошла кроз центар Бергама, града из којег су у пролеће 2020. војним камионима масовно одвожена тела преминулих од корона вируса.

„Иза овог тима стоји цела земља која никада не одустаје, која се никада не предаје и увек нађе нову енергију и храброст", стоји у саопштењу Италијанске асоцијације католичких бискупа.

Италијанска привреда је у рецесији претходних месеци, а Удружење фармера Колдирети саопштило је да се нада да ће тријумф на ЕП донети подстицај привреди као и 2006. када су Азури постали првац света.

Агенција Ројтерс наводи да је у години после освајања Мундијала, италијанска привреда забележила раст извоза од десет одсто, а скочио је и број страних туриста за 3,5 одсто.

„Да ли ће ова победа остати само дивно сећање из мрачног доба или ће постати симбол новог рађања, зависи само од нас", закључује се у тексту листа Коријере дела Сера.

Како се гледало финале?

Утакмица у недељу увече почела је заглушујућом тишином јер су Енглези повели већ на самом почетку. Ипак, Италијани су касније успели да изједначе.

Уследило је извођење пенала које су поједини са слабијим живцима једва могли да гледају.

Хиљаде навијача заједно су гледали пренос у Риму и када је енглески играч Букајо Сака промашио пенал - што је означило победу Италијана - окупљени су спонтано поечли да скачу, певају и грле једни друге у екстази.

Одмах су кренула славља у целој држави.

„Тако сам срећна! Ми смо европски шампиони, идем да славим целу ноћ, целу ноћ ћу да славим", рекла је Беотриче Матиоли из Рима новинској агенцији Ројтерс.

„Невероватно, невероватно, не можете се лепше осећати, ово је дивно, победили смо у финалу!", поручио је Стефано Гучи, још један навијач Азура из италијанске престонице.

Погледајте кога бодре љубитељи фудбала у Србији

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]