Србија и ЕУ: Шта невладине организације мисле о поглављима 23 и 24

Србија би, према писању медија, у децембру требало да отвори нова три поглавља у приступним преговорима са Европском унијом.

Како преноси Радио Слободна Европа из добро обавештених извора, реч је о поглављима 9, 17 и 18 - финансије, економска и монетарна политика и статистика.

Поглавља ће, како наводе, бити отворена на Међувладиној конференцији која ће се одржати 10. децембра у Бриселу.

Док се очекују званичне информације о новим преговарачким корацима, коалиција невладиних организација прЕУговор представила је полугодишњи извештај о напретку Србије у поглављима 23 и 24.

Та два поглавља, која се тичу владавине праве, отворена су у јулу 2016. и важе за она која се у преговорима неке земље за чланство у ЕУ међу првима отварају и међу последњима затварају.

У случају Србије им се у тој дефиницији додаје и поглавље 35, које се тиче Косова.

Та три поглавља, како наводе они који се у Србији баве европским интеграцијама, условиће и датум пуноправног чланства Србије у ЕУ.

Засад се као потенцијална помиње 2025. година.

Осим поменута три, Србија је до сада отворила још 11 поглавља у преговорима са ЕУ и два привремено затворила.

На „чекању" до отварања на неким од наредних Међувладиних конференција је још 21 поглавље.

Заробљена држава

За поглавља 23 и 24, Европска комисија ће Србији почетком новембра доставити нон-пејпр, рекао је на представљању извештаја прЕУговор аларм Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику.

То је извештај који комисија ради на полугодишњем нивоу о стању правосуђа и владавине права.

„Ова 2018. у неком смислу може да се сматра преломном за приступ Србије Европској унији. У току је ревизија акционих планова за поглавља 23 и 24 и очекује се да буде завршена до краја године", каже Елек.

Планови се прилагађавају прелазним мерилима која су представљена када је Србија отворила ова два поглавља, објашњава он.

„Ова година је преломни тренутак да се оствари утицај и поправе ствари на које указујемо у извештајима, са циљем да се ефекти унапреде", казао је Елек.

Главни закључак коалицији прЕУговор је да је настављен тренд заробљавања државе.

„Заробљавање државе значи да се приватни, партикуларни интереси оних који су на власти стављају испред општих интереса.

Држава је приватизована у циљу испуњавања неких циљева који нису јавни. Држава не врши своју основну функцију, и то делом под изговором прилагођавања приступним преговорима", објаснио је Елек.

„Ми указујемо на тренд заробљавања државе, који није нужно илегалан, већ се кроз правни механизам, моћи пребацују у руке мало људи, а смањује ниво контроле које би грађанско друштво, парламент и независни органи требало да имају", објашњава за ББЦ на српском директорка БЦБП-а Соња Стојановић Гајић.

Коалиција прЕУговор на сваких шест месеци издаје извештај о испуњености критеријума које је ЕУ поставила Србији за поглавља 23 и 24.

Оно што нови извештај разликује од ранијег је убрзана израда законских решења са којима се претходних година каснило, објашњава Соња Стојановић Гајић.

„Већина тих решења не унапређује стање, не одговора на кључне проблеме које смо у дијалогу са Европском унијом дефинисали у процесу скрининга, већ снижава ниво заштите права грађана, али и антикорупционих мера", каже Стојановић Гајић.

Како додаје, уколико овакви предлози закона буду усвојени, легализоваће се нижи ниво демократије и права грађана, односно владавине права уопште.

То значи да ће закони бити усвојени, а Европска комисија ће штиклирати усвојене законе који нису у складу са јавним интересом, сагласна је коалиција прЕУговор.

„У случају да су преведени закони пре усвајања слати Европској комисији, она може да реагује, у супротном може да реагује тек пошто је закон усвојен, што је касно и онда морамо поново да исправљамо и мењамо", каже Стојановић Гајић.

Слање преведених закона је препорука ЕУ, а хоће ли држава то и урадити, зависи од заинтересованости саме Уније.

У наредном извештају о остваривању акционих планова за ова два поглавља ЕК ће Србији послати преглед закона усвојених у међувремену.

Препоруке

Коалиција прЕУговор сваким извештајем дефинише и низ препорука, које шаље Европској комисији и домаћим законодавцима.

Многе од препорука се преносе из извештаја у извештај.

Према речима Немање Ненадића из организације Транспарентност Србија, те препоруке се углавном не укључују у законска решења.

„Зато их и понављамо. Ако упоредимо овај и претходни извештај, видећемо да су разрешени неки од проблема.

Многи функционери раније нису били именовани, па су тако рецимо у овом извештајном периоду изабрани чланови Ревизорске комисије и Комисије за заштиту права.

Углавном се мењају неке ситне ствари, али већина кључних сугестија остаје само на папиру", каже за ББЦ Ненадић.

Наредни извештај коалиција ће представити за шест месеци, а према најавама би Србија до тада у приступним преговорима за чланство могла да има 17 отворених поглавља.

Коалицију прЕУговор чине Акција против трговине људима, Аутономни женски центар, Београдски центар за безбедносну политику, Центар за примењене европске студије, Центар за истраживачко новинарство, Група 484 и Транспарентност Србија.

Неколико важних датума у односу Србије и ЕУ

Шта је до сада отворено?

Србија на путу ка ЕУ мора да отвори и затвори 35 преговарачких поблавља.

Од децембра 2015, када су отворена прва два поглавља, до данас, отворено их је укупно 14. Привремено су затворена два.

Да би поглавље било затворено, Србија мора да испуни све мере из акционих планова и законодавство прилагоди правилима ЕУ.

До сада су отворена:

Поглавља 25 и 26, која се тичу науке и истраживања и образовања и културе, затворена су истог дана када су и отворена, што значи да Европска комисија сматра да нема потребе за било каквим изменама.

Министарство за европске интеграције је крајем августа ове године објавило резултате истраживања које показује да је у том тренутко за чланство Србије у ЕУ било 55 одсто грађана.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]