Дипломатија на Балкану: Шта је нон-пејпер и колико је важан

Документ који нема наслов, датум, потпис, нити обавезу спровођења, а може озбиљно утицати на међународне односе иако му само име каже да - није папир.

Нон-пејпер је форма дипломатске комуникације која је постала веома важна јер се њоме могу покренути тешка питања, а да штету не трпи онај ко их покреће.

„Неформалност се види у томе што се нон-пејпер не пише на меморандуму земље, мада на неки начин буде потписан, да би се видело из које дипломатске мисије долази.

Отвореност нон-пејпера је у томе што његов подносилац није ни на који начин обавезан оним што је у документу написано", каже асистент на Факултету политичких наука Марко Дашић.

Ипак, у дипломатској пракси некадашњег министра спољних послова Југославије Владислава Јовановића, нон-пејпер документи имали су велику тежину.

„То су ствари које не изгледају посебно свечано, али имају ефекта и зато их не би требало потцењивати.

Нон-пејпер често има и пуни политички смисао јер наглашава и потенцијалне казнене последице, ако се нека акција не спроведе", каже Јовановић.

Медији на Балкану спекулисали су претходних дана о постојању три нон-пејпера којима би се уређивали односи у овом делу Европе.

Навођено је да ти документи потичу из Љубљане, Загреба и Будимпеште, али њихово постојање или аутентичност нису званично потврђени.

Шта је нон-пејпер?

Нон-пејпер се у дипломатском свету родио током бурних седамдесетих и осамдесетих година претходног века.

„Нон-пејпер су измислили Американци, у покушају да не формализују дипломатско општење и да га сведу на практичну, рационалну меру.

„То је гаранција да се оно што се преноси, саопштава онако како је изражено у нон-пејперу и предаје се саговорнику да би он имао прецизне трагове о ономе што је чуо .

„Претпоставка је да саговорник не мора увек да буде довољно концентрисан, могуће да га тема не привлачи, па није сигурно да ће тачно пренети својим претпостављенима оно што је речено", каже Владислав Јовановић.

Управо у томе, овај вишедеценијски дипломата види двоструку природу нон-пејпера.

„Нон-пејпер је формално необавезан, али садржински може бити веома озбиљна опомена и порука.

„Може да буде сумирање усменог разговора да би се олакшало партнеру да пренесе свом претпостављеном, али може да буде и значајна порука са предвидивим или непредвидивим порукама."

Политиколог Марко Дашић каже да је нон-пејпер сродан још једном дипломатском документу - ед мемоару - али да је неформалнији.

„На овај начин, дипломатски скрећете пажњу и подстичете дискусију о неком посебно осетљивом питању.

Садржај је важан, али не и обавезујући - указује на могуће решење неког питања", каже Дашић.

Могу ли се нон-пејпером мењати границе?

Када су се у јавности појавили наводни нон-пејпер документи којима су званичници у Љубљани, Загребу и Будимпешти показали интересовање да се баве уређивањем односа на Балкану, регионални лидери су у званичним изјавама демантовали постојање таквог документа.

„Чини ми се да је улога овог нон-пејпера била у томе да буде пробни балон за јавност.

„Неке теме су отишле у запећак, неке је пандемија склонила са дневног реда, и овај нон-пејпер може бити начин да се оне врате у центар пажње, било да је реч о преговорима Београда и Приштине или статусу Дејтонског споразума", каже политиколог Дашић.

За дипломату Владислава Јовановића, дебата настала у јавности и негирање да документ постоји могући су због саме дефиниције нон-пејпера.

„Нон-пејпер не обавезује толико јер увек се творац може заштитити тврдњом да то није званични папир, већ преношење идеје и иницијативе.

„То је више испипавање могућности у решавању неког питања."

Због свега тога, јасно је да границе на Балкану неће бити мењане нон-пејпер дипломатским комуникацијама.

Да би се проценила реална снага једног таквог документа, политиколог Марко Дашић сматра да је важно погледати садржај документа, али и пошиљаоца.

„Политичка снага нон-пејпера је везана за његовог подносиоца.

„Такав документ непосредно никад не производи правне и политичке последице, али јесте каменчић у мозаику који води и усмерава расправу", закључује Дашић.

О чему су писани нон-пејпер документи?

Некадашњи југословенски амбасадор у Уједињеним нацијама каже да је и сам добијао нон-пејпер документа.

„Амерички амбасадор ми је предао нон-пејпер у коме је СР Југославија ултимативно опоменута да ће, у случају избијања оружаних сукоба на Косову и Метохији, за које би Југославија била одговорна, Америка узвратити бомбардовањем", сећа се Владислав Јовановић.

Он каже да је у његовој каријери било и нон-пејпер докумената који се нису остварили.

„Амерички амбасадор у УН ангажовао се да подстакне процес избацивања СР Југославије из УН и тако нанесе још један политички ударац СРЈ.

„Нон-пејпер је предат мом секретаријату, заједно са представницима три бивше југословенске републике - али та иницијатива није успела јер је наишла на отпор великог броја земаља."

Асистент на Факултету политичких наука Марко Дашић каже да је дипломатски Београд често био суочаван са нон-пејпер документима и наводи да су најчешће стизали управо из Вашингтона.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]