Србија и образовање: Мали број психолога и педагога у школама, а посла за њих све више

Петнаестогодишњи Стеван Богдановић ужурбано се пење уз степенице на први спрат једне нишке средње школе и куца на масивна браон врата изнад којих стоји натпис „Психолошко-педагошка служба".

Док му срце убрзано куца, у просторији затиче разредног старешину, оца и психолошкињу, која једина има смешак на лицу и благ поглед.

„Због неспоразума који је настао, први пут сам био код психолога у првом разреду.

„Тада су ме и једини пут послали тамо, а у наредне четири године сам одлазио самостално - по савет, да помогнем кад је потребно, али и како бих побегао са часа и избегао да ме професори питају када нисам спреман", каже сада тридесетогодишњи Нишлија за ББЦ на српском.

Он је један од ученика коме су школски психолози и педагози остали у лепом сећању, а додаје да су му чести одласци код школског психолога помогли да брине о сопственом менталном здрављу.

Рад са ђацима, наставницима и родитељима требало би да буде примаран за школске психологе и педагоге, али у реалности они раде и оно што није у опису њиховог посла, а број ових стручних сарадника није у сразмери са потребама, кажу стручњаци за ББЦ на српском.

Педагози се у школама брину о настави, док су психолози ту као индивидуална подршка ученицима, родитељима и наставницима.

„У пракси, радимо и као педагози, психолози, али и посао директора, па чак и чистачице ако затреба.

„Али све то стаје када дође ученик и њему се посветимо у потпуности", каже Стефан Анђелковић, педагог у две нишке основне школе, за ББЦ на српском.

Овај Нишлија пола радног времена ради у мањој школи где је једини педагог, а другу половину у већој школи где је већ запослен његов колега, али због броја ђака имају потребу за још једним стручним сарадником.

„У 1.766 основних и средњих школа у Србији запослено је 2.605 психолога и педагога, што је просечно 1,5 стручни сарадник по школи", наводе из Министарства просвете за ББЦ на српском.

Број стручних сарадника у школи зависи од броја одељења и ученика, наводи се у Закону о основама система образовања и васпитања.

Школе са мањим бројем ученика имају права на једног стручног сарадника, па морају да бирају између психолога или педагога.

Обично то значи да тај један стручни сарадник ради и као психолог и као педагог.

Из Министарства просвете кажу да је у плану повећање броја стручних сарадника, према предлозима Радне групе за превенцију насиља из децембра 2022. године.

Која је улога психолога и педагога у школи?

Прва особа у основној школи са којом се будући прваци сусретну јесте психолог.

Неколико месеци пре поласка у школу, будући ђаци одлазе са родитељима на разговор код школског психолога и педагога.

У питању је тестирање за полазак у први разред, односно провера да ли су будући прваци спремни за школу.

Али, то је само делић посла школског психолога и педагога.

Подршка и праћење наставе, помоћ ученицима и наставницима, рад на побољшању образовања и сарадња са свим установама које су релевантне за школски систем (министарство, локална заједница, невладине организације) - укратко је оно што треба да раде психолог и педагог, наводи се у Правилнику о програму свих облика рада стручних сарадника,

Погледајте видео: Колико у Србији кошта полазак ђака првака у школу

Међутим, у пракси се то разликује од школе до школе, а зависи и од стручног сарадника, каже Оља Јовановић, доценткиња на Одсеку за психологију Филозофског факултета у Београду.

Из разговора са школским психолозима, Јовановић каже да се неке њене колеге жале да немају времена за ђаке од папирологије које морају да попуњавају.

Има и оних стручних сарадника који успевају да се изборе са администрацијом и посвете ученицима.

„Психолог не би требало да буде неко кога се сећамо из школе са брдом папира на столу, већ по разговорима у којима нам они помажу", каже доценткиња и додаје да их је потребно да више буду међу ученицима.

За то је потреба системска промена, истиче она.

Закон и правилници препознају психологе и педагоге као одвојене сараднике, али њихов посао у школи се према тим прописима и не разликује - што је проблем који истиче и Јовановић.

„Чини ми се да су разлози за то финансијске природе и попуштања управе како би могли да се изборе са мањим буџетима за школу, па се одлучују за једног психолога или педагога уколико морају да бирају.

„Међутим, стручна служба је једино добра када има оба сарадника јер се њихови доприноси разликују - педагог је ту да помогне у организацији наставе и наставним плановима, а психолог је ту као индивидуална подршка", истиче Оља Јовановић.

'Све стаје када дође ученик'

Александра Стевановић је школска психолошкиња већ две деценије, а 19 година је стално запослена у једној београдског средњој стручној школи као једина стручна сарадница због мањег броја ученика.

Решавање проблема са учењем, родитељима, другарима и другарицама у разреду део су њене свакодневице.

Први задатак који је себи поставила када се запослила у школи био је да разбије табуе о одласку код психолога и створи позитивнију климу у којој би ученици могли да јој се јаве за било какав проблем, каже за ББЦ на српском.

И у томе је, каже, успела.

„Све више ученика долази да разговара о разноврсним проблемима са мном, отприлике седам до десет дневно.

„Чак и када их наставници пошаљу код мене због лошег владања или проблема са учењем, они се враћају како би их саслушала и помогла, уколико могу", наводи Стевановић.

Задужења стручних сарадника су различита, шест сати је предвиђено за рад са ученицима и наставницима, а два сата имају за администрацију, додаје психолошкиња.

„Чини ми се да најмање причам о школи и учењу са ђацима који долазе код мене у последњих неколико година, нарочито у периоду короне, али и сада после трагедије у београдској основној школи.

Почетком маја, тринаестогодишњи ученик Основне школе „Владислав Рибникар" пиштољем је убио деветоро ученика седмог разреда и радника обезбеђења.

„У питању су класични проблеми адолесцената са којима се свако сусреће у њиховим годинама, али и зависност од технологије у последње време", додаје она.

Ипак, компетенције школског психолога нису довољне, па ученике и родитеље којима је потребна другачија врста подршке Александра Стевановић упућује на колеге који се баве другачијим видом психолошке помоћи.

Да раде и прековремено и враћају се на посао када је потребно решити неке проблеме, сведочи и Стефан Анђеловић, педагог из Ниша.

„Недавно сам морао да се вратим у једну од школа у којој радим како бих решио проблем неслане шале коју је направила једна ученица њеној другарици из одељења.

„Њихова пренковања (шале, некада неслане, које су постале популарне на друштвеним мрежама које прате млађи узрасти) путем телефона дошле су до границе узнемиравања, па смо морали да реагујемо као стручна служба без обзира што се то није дешавало за време наставе јер је наш задатак да клима у школи буде позитивна и да нема проблема међу ученицима", наводи он.

То се, међутим, разликује од теорије у којој би педагози требали да буду подршка настави, професорима и ученицима - осим обимне администрације, стручни сарадници гасе и пожаре који избијају при вршњачком насиљу.

„Педагози и психолози треба да буду ту за сарадњу и када нема проблема, а не само 'кад је мука, где си Ђука'", каже Анђелковић са осмехом.

Ипак, код њега долазе и ученици да се посаветују.

„Скоро се десило да ученик куца на врата, улази и очекујем да ме пита где је неки од наставника - он долази са питањем како да му помогнем са неким проблемом у настави", прича нишки педагог.

Стефан Анђелковић је радио и у школама у околини Ниша.

„Сеоске школе имају сопствене проблеме - мањи број деце, лоше услове, разуђеност одељења по објектима, али чини ми се да у њима схватају важност стручних сарадника", истиче педагог Анђелковић.

Погледајте видео: Како правилно спаковати ђачки ранац

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]