Ко су могући купци НИС-а

Судбина Нафтне индустрије Србије (НИС) после увођења америчких санкција постала је нешто извеснија, када је министарка енергетике Дубравка Ђедовић Хандановић објавила да је руска страна спремна да прода већински удео у власништву.

Списак наводних заинтересованих купаца је дугачак.

Име треће стране се не саопштава зато што је реч о пословним разговорима озбиљних компанија, рекла је министарка 19. новембра.

Руска страна води преговоре са три компаније заинтересоване за куповину НИС-а, саопштио је дан касније председник Србије Александар Вучић, не наводећи о којим се фирмама или државама ради.

То је урадио 23. децембра, откривши да постоје информације да представници Гаспрома преговарају са мађарском компанијом МОЛ.

„Ми немамо ништа против тога, Мађари су наши пријатељи. Само да завршимо са тим што пре", рекао је Вучић новинарима у Палати Србија.

Вучић је раније у више наврата нудио да Србија откупи руски удео и по већој цени, чак и по моделу да он буде враћен по окончању рата у Украјини и укидању америчких санкција руском Гаспрому.

Одбијао је идеје о национализацији, односно одузимању имовине.

Али је 25. новембра изнео план: рок Русима од 50 дана да продају НИС, у супротном ће држава увести принудну управу и понудити руским партнерима „најбољу откупну цену".

Док траје неизвесност, први пут је неко званично потврдио да заиста преговара о куповини НИС-а.

'МОЛ преговара, али још је рана фаза'

У току су разговори о могућности да мађарска нафтна и гасна компанија МОЛ купи удео у српском НИС-у, изјавио је 27. новембра шеф кабинета мађарског премијера Гергељ Гуљаш.

Ако би договор био постигнут, трансакција би била „нормална тржишна операција", али је нагласио да су разговори у раној фази, пренео је Ројтерс.

Разрешење питања новог власника би требало да уследи брзо, јер је то „у интересу постојећег власника и свако одуговлачење продаје смањује вредност пакета", каже Дејан Шошкић, бивши гувернер Народне банке Србије (НБС), за ББЦ на српском.

„Једно је ако продате део компаније која је профитабилна и има добру перспективу, а друго када продајете компанију под санкцијама.

„Економска логика је да је и интерес постојећег власника да што пре прода како би добио бољу цену", објашњава Шошкић.

Руске фирме имају око 56 одсто власништва у НИС-у, од чега Гаспромњефту припада 44,85 одсто, а руском фонду Интелиџенс 11,3 одсто.

Србија поседује 29,87 одсто акција, а малим акционарима припада 13,98 одсто, наводи се на сајту НИС-а.

Ко год да купи НИС, мораће да добије одобрење за рад Вашингтона.

ББЦ доноси преглед потенцијалних купаца НИС-а који су се највише помињали у медијима.

АДНОЦ - Уједињени Арапски Емирати

Национална нафтна компанија Абу Дабија, скраћено АДНОЦ, највећа је у Уједињеним Арапским Емиратима.

Једна је од 20 највреднијих нафтних компанија на свету и процењена је на више од 70 милијарди долара.

Основана је 1971. и у потпуном власништву је локалне владе, наводи се на сајту компаније.

Претходних година, пословање је проширила на Европу, откупивши 2022. четвртину акција аустријског енергетског гиганта ОМВ.

У наредне две године, 2023. и 2024. купила је акције фирми Фертиглоб и Ковестро, које послују у хемијској индустрији.

Сарађује и са другим енергетским гигантима, попут италијанске компаније Ени и азербејџанске националне нафтне компаније СОЦАР.

Најбоље решење за НИС би било да руски удео у власништву преузме „нека арапска компанија", рекао је Душан Бајатовић, директор Србијагаса.

Да би то могла да буде баш компанија из Абу Дабија, наговестио је лист Недељник, цитирајући неименоване изворе.

„Председник управе АДНОЦ-а шеик Мухамед бин Зајед ал Нахјан директно се укључио у ову трансакцију пошто га је српски председник Александар Вучић замолио да се појави као купац 56,15 одсто руског власништва у НИС-у", наводи се у тексту.

Руски Гаспром, као ни фирма из Емирата, нису се званично оглашавале.

Још једна арапска фирма, Оман оил, национална нафтна компанија Омана, наводно је заинтересована за откуп дела власништва НИС-а, пренео је портал Нова економија, позивајући се на неименоване изворе.

Није изнето више детаља.

Погледајте видео: Како санкције НИС-у утичу на мене

Мол - Мађарска

„Најближи" договору са Русима је мађарски Мол, објавио је недавно недељник НИН.

Али, та компанија је заинтересована да откупи само 11,3 одсто власништва, односно удео који сада припада руској фирми Интелиџенс.

Тој фирми, са седиштем у Санкт Петербургу, другом највећем руском граду, Гаспром је у априлу продао тих 11,3 одсто акција.

Тако би Гаспромњефт остао са 44,9 одсто власништва у НИС-у, што појединачно не би био већински удео, али је неизвесно да ли би у Вашингтону прихватили овај модел, јер руске компаније не би потпуно изашле из НИС-а, наводи НИН.

О могућности уласка МОЛ-а у власничку структуру говорио је и шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто.

„У Србији су Руси већински власник нафтне компаније и они су под санкцијама, тако да и Срби морају нешто да ураде.

„Теоретски, МОЛ би могао да игра улогу у томе, јер је једна од најјачих енергетских компанија у региону", рекао је Сијарто 17. новембра.

Београд и Будимпешта, односно Вучић и премијер Виктор Орбан, претходних година су развили одличне односе и често се посећују, а Србија и Мађарска заједно раде на разним пројектима.

Вучић и Орбан деле и сличне политичке погледе.

Орбан, који је у добрим односима са америчким председником Доналдом Трампом, недавно је издејствовао једногодишње изузимање од америчких санкција за куповину руске нафте.

Мол Група је водећа енергетска мађарска компанија.

Вредна је око 7,5 милијарди долара, што је чини трећом највреднијом компанијом у Централној и Источној Европи.

Њене акције продају се на берзама у Будимпешти и Прагу, чешком главном граду.

Преузимање власништва НИС-а не би била новина за МОЛ, јер је претходно преузела управљање државним нафтним компанијама у Хрватској (ИНА) и Словачкој (Словнафт).

После продаје ИНА-е 2016. године, у Хрватској је било критика пошто су многи стручњаци оценили да је посао уговорен по вишеструко нижој цени од реалне.

Затворена је и рафинерија нафте у Сиску, некада главни погон за производњу деривата у Хрватској.

ЈАНАФ - Хрватска

Иако је Хрватска сопствену националну нафтну компанију продала, понудила се да купи српску.

То је потврдио министар привреде Анте Шушњар.

Главни разлог је чињеница да је НИС далеко највећи партнер Јадранског нафтовода (ЈАНАФ), који услед америчких санкција српској фирми остаје без великог дела прихода.

ЈАНАФ би, рекао је хрватски министар, могао да купи 20 или 25 одсто удела у НИС-у.

„Што се тиче претензија на малопродајно тржиште, ЈАНАФ то никада није имао нити ће имати.

„Искључиво смо заинтересовани за одржање пословања рафинерије у Панчеву, за заштиту наших пословних интереса и основне делатности ЈАНАФ-а - транспорта нафте", рекао је Шушњар у октобру.

Александар Вучић одговорио је да Србија „није заинтересована" и изнео контра понуду да Србија откупи Хрватску електропривреду (ХЕП) и ЈАНАФ.

Вредност ЈАНАФ-а, чије се акције продају на Загребачкој берзи, износи око 790 милиона евра, док је укупна вредност НИС-а вишеструко већа - око 4,3 милијарде евра, подаци су Београдске берзе.

Хеленик енерџи - Грчка

Београд је имао још једно могуће решење актуелне кризе, а пронашао га је у Грчкој, пренео је недељник НИН.

Као купца дела власништва НИС-а наводно је предложио је фирму Хеленик енерџи (ХеллениQ Енергy), али та опција није била прихватљива руским власницима, тврди исти извор.

Наводни разлог је блискост те грчке компаније са Великом Британијом, односно породице Лацис, која управља енергетским гигантом.

Највећи удео у власништву компаније (више од 45 одсто) држи фонд ПОИX инвестментс Спироса Лациса, грчког милијардера и једног од 1.000 најбогатијих људи на свету.

Ова компанија постоји од 1958. и била је позната под називом Хеленик петролеум.

Данас се, поред прераде и трговине нафтом и гасом, бави и добијањем енергије из обновљивих извора, пише на званичном сајту.

Може ли Србија да откупи НИС?

Јелена Субин, ББЦ новинарка

Србија је, могућа, али најмање вероватна опција за куповину НИС-а.

Питање је одакле би био озбезбеђен новац.

„Знам да држава има довољно пара на рачуну, најнепопуларнија мера су девизне ресерве и злато.

„Да ли је нама злата вредно да НИС настави рад, ја мислим да јесте", недавно је изјавио Душан Бајатовић, директор Србијагаса, за Радио-телевизију Србије.

Вучић је на седници владе 16. новембра поменуо „специјалну операцију" уколико средства буду морала да се пронађу.

Није образложио шта подразумева под 'специјалном операцијом'.

Десетак дана касније, открио је план да Србија откупи руски удео у НИС-у, претходно дајући рок од 50 дана руским партнерима да продају удео у компанији.

Може ли Србија, међутим, да прода девизне резерве и злато како би откупила руски већински удео у НИС-у?

„Технички, влада то може да уради, али није по прописима Народне банке Србије.

„Ово, међутим, не треба да нас изненади јер се многе ствари раде мимо прописа", каже Дејан Шошкић, бивши гувернер централне банке, за ББЦ на српском.

Из НБС нису одговорили на ББЦ питање да ли је таква трансакција могућа.

И када би таква трансакција била одобрена, већи проблем би могло да буде управљање НИС-ом, које би тада постало јавно предузеће, указује Шошкић.

„У јавним предузећима деценијама гледамо нетранспарентност и неадекватну политику запошљавања.

„Колико год да је то стратешки исправан потез, био би проблем јер би богато предузеће постало партијски плен", каже он.

Ако српске власти одлуче да купе НИС, односно ако Руси (и Американци) на то пристану, та трансакција ће бити иста као када га је приватизовала, каже Кори Удовички, председница Центра за високе економске студије у Београду, за ББЦ на српском.

Али, тада би, уместо да има више средстава за буџетске издатке, имала мање, објашњава бивша министарка државне управе и локалне самоуправе у влади Ане Брнабић, једне од Вучићевих најближих сарадница.

„Мандат и прописи ограничавају централне банке, па и НБС, да девизне резерве улажу искључиво у веома сигурне финансијске инструменте, а то су злато или депозити код сигурних банака, а не у акције појединачних предузећа, нарочито не сопствене земље.

„Централна банка је банкар државе, а купац је држава, односно влада, преко Министарства финансија", каже Удовички.

Ако би се држава задужила код домаћих банака или платила део из сопствених средстава, тражња за девизама у земљи би се повећала и НБС би морала да их обезбеди из резерви или да дозволи промену курса, каже економска стручњакиња.

Постоји неколико начина како Србија може да прикупи новац за НИС.

„Могу да се емитују обвезнице на домаћем тржишту капитала или на иностраном тржишту и тако се од инвеститора прикупи новац по одређеној камати.

„Друга опција је да се вишак ликвидности склони са тржишта, емитујући благајничке записе И онда банке то купују, а од тог новца се обезбеде средства за куповину", каже Владан Васић, финансијски стручњак и бивши генерални секретар Удружења банака Србије, за ББЦ на српском.

Уз то, Србија има фискалне резерве које су између две и три милијарде евра за „не дај Боже", каже Васић.

„То исто може да се користи, али је увек најбоља опција комбинација - дуг и сопствена средства.

„Много је боље да Србија поседује НИС, али да ту не буде уплитања политике.

„Јер, да знамо да руководимо (таквим предузећем) не бисмо га ни продали", указује Васић.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]