Србија и Европска унија: Где су земље Балкана биле 14 година од потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању

Пут Србије ка Европској унији имао је разне фазе, а последњих година као да је на њему један од јутарњих саобраћајних шпицева, док се све већи број људи се пита и да ли је тај пут уопште исправан.

Иако је процес свечано покренут још 2005. године, до сада су затворена само два од укупно 35 поглавља, а од 2019. до краја 2021. ниједно ново није отворено - дошло је до застоја.

У међувремену се са система преговора по поглављима прешло на такозване кластере - поглавља груписана по сличности - и у децембру 2021. отворен је кластер четири о животној средини и енергетици.

Међутим, истраживања показују да је дошло до драматичног пада подршке чланству у ЕУ - први пут у последњих 20 година више је оних који се противе придруживању.

Према подацима Ипсоса, на референдуму би за улазак у Унију сада гласало само 35 одсто људи, док је 2009. године, када су Србији укинуте визе, за улазак у ЕУ било 74 одсто људи.

Управо је на данашњи дан пре тачно 14 година начињен важан корак ка укидању виза и путу ка Европској унији - потписан је Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП), којим се регулишу обавезе кандидата.

„ССП је био један од неопходних корака ка укидању виза за грађане Србије, јер не постоји држава која нема овакав споразум, а која се налази на белој Шенген листи", наводи се на сајту Министарства за европске интеграције.

Ипак, Србија још није постала чланица - компликовани пут до ЕУ уз, између осталог, нерешен статуса Косова, додатно компликује и агресија Русије на Украјину.

Србија је због тога, после Турске и Црне Горе, земља која најдуже преговара са ЕУ.

А где су земље региона биле 14 година после потписивања ССП-а?

Од ССП до чланства - дуг пут ка ЕУ

Хрватска је једина од земаља бивше Југославије која је после потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању заправо и постала чланица Европске уније.

ССП је потписала 29. октобра 2001. године, а 14 година касније увелико је била део Уније.

Преговори о придруживању завршени су 2011. године.

Годину дана касније, уследио је референдум о чланству у ЕУ, када је 66 одсто људи заокружило „да".

Статус земље чланице Хрватска је званично добила 1. јула 2013. године.

Знатно компликованији пут као ЕУ - и уз много више застоја - прешла је Северна Македонија и то за исто време.

Иако је 2001. године, неколико месеци пре Хрватске, потписала ССП, Северна Македонија је и даље далеко од чланства.

Четрнаест година касније, те 2015. године, европске интеграције Македоније је, између осталог, блокирао дугогодишњи спор са Грчком око имена државе.

Тај проблем решен је тек 2018, када земља добија име Северна Македонија, али датума за почетак преговора и даље није било.

Проблем од 2020. године прави вето Бугарске, због спора око историје и језика.

„Непочињање преговора са Републиком Северном Македонијом даје лош сигнал, јер већ имамо четири позитивна извештаја Европске комисије о напретку у усклађивању са ЕУ", изјавио је недавно Дмитар Ковачевски, македонски премијер.

„То је лош сигнал и за нас и за цео регион", додао је.

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, затражила је од Бугарске да помогне у реализацији одлуке о почетку преговора са Северном Македонијом и Албанијом.

Како наводи, то је одлучено још 2020. године, а важно је да чланице ЕУ „испуне обећање суседима у овим тешким временима".

Када је реч о евроинтеграцијама, Албанија иде у пакету са Северном Македонијом, што такође значи - застој.

Албанија је ССП потписала у јуну 2006, а 14 година касније, и даље није део ЕУ.

Требало је да преговори почну 2020. године, у истој тури када и са Северном Македонијом, али се испречила Бугарска, због чега све и даље тапка у месту.

Премијер Еди Рама изјавио је недавно да ће Албанија од Уније тражити да процес приступања настави без суседне Северне Македоније.

Рекао је да Албанија не може више да чека два суседа да реше свађу.

Рама указује и на резултате истраживања који показују да 67 одсто грађана жели да се пут чланства две земље разиђе.

Међутим, албански председник Иљир Мета противи се тој идеји и не би желео да се Албанија и Северна Македонија раздвоје на путу ка Европској унији.

Када је реч о чекаоници за Европску унију, једино је Црна Гора од земаља бивше Југославије дуже у њој од Србије.

Статус кандидата Црна Гора је добила 2010. године - Србија 2012. - али и даље није део Уније, иако од земаља Западног Балкана за то има највећу подршку земаља чланица.

Споразум о стабилизацији и придруживању званична Подгорица потписала је у октобру 2007. године, а 14 година касније земља је била усред политичке буре.

Демократска партија социјалиста на изборима 2020. године први пут је изгубила власт после неколико деценија, због чега је политичко море Црне Горе и даље немирно.

Премијер је тада постао Здравко Кривокапић, али је његовој влади 2022. изгласано неповерење, па ће будућа мањинска влада европске интеграције поново имати као један од приоритета.

Као један од могућих датума уласка Црне Горе у ЕУ помиње се 2025. година.

Босна и Херцеговина је ССП потписала два месеца после Србије, али је на њеном путу евроинтеграција данас највећи застој.

Захтев за чланство први пут је предала 2016. године, а убрзо је добила сет од неколико хиљада питања на која треба дати одговор - што се још није догодило.

И све док не буде могла да успешно одговори на питања из упитника Европске комисије, БиХ ће остати само потенцијални кандидат.

Европски званичници у међувремену наводе да је БиХ најдаље на Западном Балкану, када је реч о европским интеграцијама.

Крвави рат на подручју БиХ, током распада Југославије, окончан је 1995. године Дејтонским споразумом.

Земља је тада подељена на два ентитета - Федерацију БиХ и Републику Српску.

Земља се од тада често налази у политичкој пат позицији.

Иако је део некадашње Југославије, Словенија у оквиру евроинтеграција није морала да потписује ССП.

Чланица Европске уније постала је још 2004. године, у оквиру највећег проширења ЕУ.

Део Уније тада су постали и Кипар, Чешка, Естонија, Мађарска, Летонија, Литванија, Малта, Пољска и Словачка.

Србија и ЕУ данас

Када је Србија пре десет година званично постала кандидат за чланство у Европској унији, задовољни су били преговарачи са обе стране стола.

На зградама Владе и Народне скупштине уз заставе Србије завијориле су се и плаве заставе са златним звездицама.

Срђан Мајсторовић, који је тада био члан преговарачког тима Србије за чланство, не крије да је тада било много више ентузијазма.

„Постојала је тада другачија врста оптимизма и јасна политичка опредељеност Србије ка Европској унији", изјавио је Мајсторовић раније за ББЦ на српском.

Србија је у преговорима са Европском унијом отворила 22 од укупно 35 поглавља - која су обухватала области у којима Србија мора да испуни задате критеријуме како би постала чланица ЕУ.

До сада су привремено затворена само поглавља 25 и 26, о науци и истраживању и образовању и култури.

У међувремену се 2020. прешло на преговоре кроз такозване кластере, када је Европска унија усвојила нову методологију проширења.

Дотадашњих 35 поглавља груписано је у шест кластера - владавина права, тржиште, економија, зелена агенда, пољопривреда и спољни односи.

Како би кластер био отворен, потребно је да ЕУ препозна напредак при усаглашавању српских закона са европским у одређеној области.

Србија је последњу шансу за приступање Унији имала 2018. године, када је Европска унија донела стратегију проширења на Западном Балкану.

У њој је јасно био наведен циљ да Србија и Црна Гора до чланства дођу 2025. године.

Тај датум више пута је одлаган.

Након што је 2012. постала земља кандидат, као датум уласка у ЕУ помињала се 2014, а затим и 2016. година.

Наредно велико обећање дао је 2014. године председник Србије Александар Вучић, тада на функцији премијера, рекавши да ће Србија ући у Унију 2020. године.

Ипак, када је 2020. година и стигла, Вучић је овај рок померио - за 2025. годину.

Међутим, тај датум више нико не спомиње - ни у региону, ни у Бриселу.

За то време, анкете показују да из године у годину подршка становника Србије евроинтеграцијама опада.

Ипак, у децембру 2021, после две године застоја, Србија је отварањем такозваног кластера четири наставила приступне преговоре.

Кластер чине четири претходно дефинисана преговарачка поглавља - транспортна политика (Поглавље 14), енергетика (Поглавље 15), трансевропске мреже (Поглавље 21) и животна средина и климатске промене (Поглавље 27).

„Отварање поглавља је веома добра вест за Србију и њене грађане, као и за цео Западни Балкан", изјавио је тада Оливер Вархеји, комесар ЕУ за проширење.

„Послата је снажна порука посвећености ЕУ придруживању Србије."

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]